Zasto ogovaramo?

Zimski, 19. po redu broj časopisa Elementi, otvara priča o 19. elementu Periodnog sistema hemijskih elemenata, kalijumu. Da li je važniji ljudima ili biljkama, gde je sve našao primenu i da li je odleteo u svemir čitaćete na prvim stranama novog broja koji će se uskoro naći na kioscima i u knjižarama širom Srbije.

Tema novog broja je, verovali ili ne, ogovaranje: kako je i zašto evoluiralo i nastalo, da li je moralno opravdano i društveno prihvatljivo, zašto se pogrešno veruje da žene češće ogovaraju i kakva je razlika između muškog i ženskog ogovaranja, i da li je i zašto ono često veoma korisno, saznaćete u tekstu Igora Živanovića.

Ako ste nekada pomislili da ste zaista sami kod kuće, prevarili ste se. Najinteresantniji delovi knjige Roba Dana, o kojima Ivana Nikolić piše u tekstu „Da li ste nekada bili sami kod kuće“, govore o desetinama – pa čak i stotinama hiljada – mikroba kojima smo svakodnevno okruženi. Da li nam oni škode? Danov odgovor je: u najvećem broju slučajeva oni čine baš suprotno.

O tome kako je sve kroz istoriju meandrirala veza između čoveka i leda, kao i o faktorima koji su najviše uticali na njihov vrlo kompleksan, dinamičan i ambivalentan odnos, piše Đorđe Petrović u tekstu „Sa ledom ili bez leda“.

U svetu koji već izvesno vreme delimo sa najraznovrsnijim oblicima veštačke inteligencije nameće se jedno posve logično pitanje: da li će roboti u budućnosti moći da glasaju? Ono poteže čitav niz novih pitanja, procedura, pravila, zakona, potencijalnih situacija pa i strahova. Ove dileme pokušava da razreši Miljan Vasić u tekstu „Da li roboti mogu da glasaju?“.

Da li igrate igrice poput Rizika, Stratega ili danas sve popularniji World of Warcraft (WoW)? Da li ste se osećali kao da rešavate važna međunarodna pitanja i menjate tok svetske istorije? Priča Bogdana Đorđevića „Ratne igre i igrice“ govori o pokušajima da se, baš tako, igranjem igrica – ili jedne velike mirovne igre, kako je to predlagao futurista i publicista Bakminster Fuler – govori o tome da li bilo kakve simulacije rata ili različitih strategija mogu da dovedu do mira.

U 19. broju pišemo i o mnogim drugim temama: vojadžerima, stripu i propagandi, Borhesu i matematici, genomima koji su odmrsili delić klupka transatlantske trgovine robljem, botaničkoj umetnosti, neobičnim farmama tela, i odgovaramo na pitanje zašto nas više privlače negativci.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, naučne priče u 19. broju Elemenata ilustrovali su vodeći grafički umetnici sa ovih prostora: škart (naslovna strana i temat), Nikola Korać, Monika Lang, Željko Lončar, Srđa Dragović, Jakov Jakovljević i Ivana Bugarinović.

Članak je prenet sa portala Elementarium.