Pesma “Slobodan Milošević” Brane Petrovića

Slobodan Milošević

Kad smo  ga najviše voleli bio je stvarno najgori
Kad smo ga počeli obožavati bilo je kasno

Najumnije srpske glave govorahu
Da je njegova umnija i od njihove

Nacionalni pesnik u božanskom zanosu
u zanosu ptice pevačice
napisa predgovor za njegovu knjigu nesreće

On nije skrivao da je Lenjinov unuk
Staljinov sestrić
I Josipa Broza sin
A i zašto bi?
U srpskom narodu na to se  ne gleda
I po tom pitanju velika je tolerancija

Bio je stvarno najgori kad smo  ga najviše voleli
To što se tiče istorijske distance

Sad, kad ga ovoliko mrzimo,
znači li da se on popravio,
i da više nije onaj monstrum
iz vremena kad smo ga obožavali?

Jer ako smo ga onako silno voleli kad je bio najgori
nije li sad, kad ga silno mrzimo, po prostoj logici,
najbolji?

A govorahu,
ne samo književnici i fariseji,
ne samo  carinici i bankarska elita –
i čuveni mudraci i besednici,
i slavni proroci govorahu:
„Evo, preko ovog čoveka,
Bog se vratio svom nebeskom narodu.“

Lažem li?
Hulim li na sveopštu mržnju protiv njega?
Pokušavam li da oživim mrtvaca?

Sačuvaj Bože srpske pameti i hrvatske dobrote
Ima to i na latinskom
ali latinski nije moja specijalnost.

Samo još bolje da rečem:
Nije dovoljno što je on u blatu –
i mi se moramo u devet voda okupati.

Branislav Petrović „Ne ubiti pticu drozda“
Službeni glasnik, 2019.
Priredio Miodrag Raičević