Željko Matić, in memoriam
Piše: Veran Matić
Upoznali smo se krajem osamdesetih, kada sam bio dopisnik Omladinskog radija 101 iz Beograda, najviše vezan za emisiju „Krezubi trozubac“, ali i za sve informativne programe, koje je najčešće upravo Željko uređivao. Kasnije mi je,kada smo pravili devedeset dvojku“, veoma koristilo upravo to što sam dobro poznavao stojedinicu“. Saradnja naša dva medija je bila profesionalna i jedni drugima smo pomagali i međusobno se podržavali kada smo prolazili kroz teška vremena zbog pritisaka, zabrana i pretnji.
Krajem osamdesetih je došao u Beograd na odsluženje vojnog roka. To mu je teško palo „pod stare dane“, ali je bar bio Beograd, i imao je kod koga vikendom. To druženje i komunikaciju nastavili smo i devedesetih i kasnije. Više da bismo jedan drugog proveravali da li smo ostali normalni, da bi proverili da li dobro mislimo o „drugoj strani“, da li imamo dovoljni informacija za zaključke… Željko mi je bio jedan od najboljih „uvodničara“ i tumača nove Hrvatske.
Spolja gledano uvek mi je bio više novinar, nego neki rukovodilac. Znao je da kaže „Ja sam Željko Matić, moje ime je moja funkcija”.
To je govorio i kada je sa Merlićem pravio regionalno uspešne televizijske formate i kada je prešao na N1 i radoznalo se bavio istraživanjima.
U septembru smo se čuli u vezi sa njegovim istraživanjima
Umesto toga stigla je ova tužna vest. Korona je odnela još jednu novinarsku žrtvu. Sa čestitim Željkom kao da polako odlazi i deo slavne radijske epohe u kojoj su 101 i B 92 bili ključni medij tog vremena kroz koji se iškolovao veliki broj novinara. Ovim odlaskom ostaje brisani prostor, praznina. Zjapeća rupa. Željkova smrt verifikuje novu realnost u kojoj više nema ozbiljne novinarske škole koja objedinjuje i podrazumeva da moraš posedovati neophodno znanje, biti radoznao i imati osećaj za javni interes…
Nepopravljivo.
