Veran Matić: Postali smo duboko polarizovano društvo

Autorka: Ana Krajnc, Veran Matić, osnivač Fonda B92 i izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, Intervju objavljen u publikaciji Lideri društvene odgovornosti koju 15 godina objavljuje časopis Nova ekonomija

VERAN MATIĆ׃ Društveni angažman i aktivizam karakterišu Radio B92 od osnivanja 1989. godine. Vrlo često smo bili definisani kao „radio – pokret”. Nikada se nismo zadovoljavali samo objektivnim informisanjem ili angažovanim i istraživačkim novinarstvom. Jednostavno, nismo mogli da ostanemo po strani u izveštavanju o vrlo teškim problemima društva, pojedinih grupacija ili pojedinaca. I paralelno sa razvojem medija, razvijali smo i empatiju, solidarnost i dobročinstvo, kao sastavni deo, ne samo proklamovanja, već i delovanja. I tokom ratnih godina, imali smo česte humanitarne i socijalne akcije, a najveća, koja je definisala sve ostale kasnije, bila je višenedeljna akcija pomoći desetinama hiljada izbeglih iz Hrvatske u akciji „Oluja”. Kada smo videli koliko je država neaktivna i koliko se bavi skrivanjem ove katastrofe i ljudi koji su bez ičega napustili svoje domove, pokrenuli smo akciju prikupljanja pomoći i trenutne distribucije, preko taksista i drugih koji su se priključivali konvojima, koji su zajedno sa lekarima odlozaili  u susret  koloni i često do Banja Luke isporučivali hranu, vodu i medikamente i sve što smo uočavali da je potrebno, uključujući i zdravstvenu pomoć. Kasnije su se ređale druge akcije i vrlo često, i kada smo bili pod zabranama i u životnoj opasnosti, nismo prestajali. 

Fond B92 je formiran u trenutku kada smo shvatili da je broj akcija tolliko porastao i složenost realizacija je zahtevala da se tim poslom bavi tim potpuno posvećeno, a ne uz ostale poslove u jednom mediju. To nam je omogućilo da pokrenemo velike akcije koje rešavaju probeme sa inkubatorima, porodilištima, sa preko 5 miliona evra prikupljenih i pretvorenih u neophodnu opremu, koja je pomogla da se, uz napore lekara, smanji smrtnost prevremeno rođenih beba. I danas možemo videti pokretni mamograf koji smo nabavili u sklopu kampanje protiv raka dojke, šest sigurnih kuća za žene i decu, žrtve porodičnog nasilja. Ređale su se Bitka za znanje, uvođenje programiranja i robotike u škole, Hrana za sve… 

Srpski filantropski forum je iskorak, da se povežu svi u zajednici i kompanije, društveno odgovorne, udruženja i fondacije koje rešavaju različite društvene probleme ili se bave razvojem i unapređenjem znanja i veština i da, sinergijom, postignemo više i na duži rok. Kao i da razvijamo kulturu davanja, dobročinstva i filantropije, da širimo dobrotu. 

Posebno, da se zajedno trudimo da državni organi stvore što povoljnije uslove za razvoj filantropije, kako bi se širila kultura davanja i kako bi se pomoglo na kvalitetan način što većem broju naših građana i kako bismo našu solidarnost širili i sa svima koji su ugroženi u različitim katastrofama. 

Potpuno su iste pobude, od potrebe da se pomogne postradalima od zemljotresa u Siriji ili na Baniji, do svakodnevne podrške ranjenima u Duboni i Malom Orašju, sa željom da kultura davanja i solidarnosti postane sastavni deo svakodnevne aktivnosti što većeg broja građana. 

Koliko smo kao društvo otvoreni za dobročinstvo, solidarnost, čak i za samo prihvatanje različitosti? Vidite li razlike po tom pitanju u odnosu na period od pre dvadeset godina?

VERAN MATIĆ׃ Postali smo duboko polarizovano društvo, što se odražava na sve segmente društva pa i na dobročinstvo i solidarnost, empatiju. Samo izražavanje pijeteta i empatije, za neke je subverzivno, ili neprijateljsko. Solidarnost se, takođe, sa ovim polarizacijama, često funkcionalizuje ili pogrešno tumači. Vrlo gruba, diskvalifikatorska retorika od vrha države, preko tabloida, do običnih građana, često zavedenih lažima i propagandom, direktno utiče na širenje solidarnosti i dobročinstva, empatije. Smanjuje se na obim homognenih zajednica, usitnjava…

Pre petnaestak godina, mnogo lakše smo mogli da pokrenemo akcije, velike akcije koje su uključivale po pedesetak kompanija, desetine hiljada pojedinaca. Danas je to mnogo teže, na svim nivoima. 

Petnaesta godina edicije „Lideri društvene odgovornosti“

Kada je Business Info Group objavila Lidere društvene odgovornosti 2010. godine, prvu ediciju tog tipa u Srbiji, istraživanje javnog mnjenja koje je rađeno tada pokazalo je da u javnosti postoji percepcija da poslovni sektor nije dovoljno aktivan u pogledu društvene odgovornosti.

Samo šest odsto građana Srbije, prema istraživanju koje je sproveo Balkanski fond za lokalne inicijative u saradnji sa Ipsos Strategic Marketing-om decembra 2009, smatralo je da kompanije dovoljno daju za opšte dobro, a svega dva odsto je uspelo da navede ime neke kompanije koja je inicirala društveno odgovornu ili humanitarnu akciju. Te iste, 2010. godine i organizacija Charitable Aid Foundation uvela je Svetski indeks davanja i Srbija je na listi koja broji 140 zemalja bila među onima sa najnižim rezultatom.

Danas možemo reći da je, posebno u poslednjih pet godina, kad je u pitanju dobročinstvo, Srbija zabeležila veliki pomak jer se sa 129. mesta, na kom je bila 2018. godine, prošle, 2023. popela na 29. mesto. Ne samo da su kompanije u svoje poslovanje utkale, uz ekonomske i ekološke, socijalne, filantropske motive, već su i potrošači postali zahtevniji, edukovaniji da prepoznaju društveno odgovorno poslovanje, ceneći one kompanije koje su spremne da, pored podizanja svojih poslovnih rezultata, unapređuju i društvenu zajednicu. I zaista, ako analiziramo svaku našu ediciju tokom proteklih godina, vidljiva je veća povezanost i saradnja kompanija koje posluju u Srbiji sa civilnim sektorom i lokalnom zajednicom.

Svake godine imamo priliku da se, listajući stranice edicije Lideri društvene odgovornosti, upoznamo sa primerima dobre prakse uspešnih kompanija koje svojim aktivnostima usmerenim na odgovorno i održivo poslovanje podižu letvicu kad je reč o dometima takvih akcija i učinka koji imaju za društvo u kojem živimo.

Tako i ovogodišnje izdanje obiluje detaljnim izveštajima o održivom poslovanju, zelenim strategijama, humanitarnim akcijama, donacijama, edukativnim programima, pružanju podrške lokalnoj zajednici, pokazujući koliko je značajan pečat koji za sobom ostavljaju kako kompanije, tako i svako od nas.

Uvek se trudimo da izdvojimo i najbolje primere iz civilnog sektora, kao i pojedince koji svojim altruističkim pobudama i humanitarnim radom bude u svima nama želju da damo svoj doprinos tamo gde možemo. Naravno, uvek može bolje i, što je još važnije, složnije, a to ćemo nadamo se, pokazati već u narednoj godini.

Kada su u pitanju donacije u Srbiji, ko dominira, građani, odnosno pojedinci ili kompanije? Čime se rukovode ljudi, kompanije kada odlučuju gde će da doniraju potrebna sredstva? 

VERAN MATIĆ׃ Korporativna filantropija je u fazi adaptacije nakon pandemije i zbog globalnih dešavanja. Prati i stanje u privredi. Osećaj nestabilnosti vodi menadžmente u oprez i rezervisanost i kada je reč o davanjima za opšte dobro, ili za konretne programe i aktivnosti. Pre korone, kompanije su bile te koje su najviše donirale. Posle korone, u protekle dve godine, beleže se veća davanja pojedinaca. I ta davanja pojedinaca, fokusirana su na rešavanje zdravstvenih problema uglavnom dece, ali i odraslih. 

Deo kompanija je stalno prisutan u vrhu društveno odgovornog angažmana, sa planiranjem i izvesnošću, kada je reč o obimu i prirodi davanja. Osnivaju se i korporativne fondacije koje su se pokazale kao važne u profesionalizaciji i struktuiranju ove aktivnosti kod kompanija, da pomenem samo Elixir fondaciju, Hemofarm fondaciju i Intesa fondaciju. 

U nedostatku snažne kulture dobročinstva i davanja, najčešće se deluje impulsivno, kada su velike tragedije i katastrofe. Umesto redovnog davanja za potrebe koje postoje u kontinuitetu, reaguje se na snažne impulse, ili kada je zemljotres, poplava ili kada je intenzivna kampanja za podršku obolelog deteta… Tada se, u kratkom vremenskom periodu, pokrene zajednica i snažno participira. Ali već posle par nedelja, obnavlja se retorika koja je često i širenje mržnje i neprijateljstva, ako je reč o akcijama u regionu. Ili ako je reč o lokalnoj zajednici, jednostavno se ne razmišlja o redovnim potrebama, i prestaje se sa davanjem. (Kada je reč o dobrovoljnom davanju krvi, nestašice se pojavljuju upravo zbog toga što nije dovoljno razvijena svest o potrebi redovnog davanja, a ne samo onda kada se pojavljuju apeli da je nekome potrebna krv za operaciju, za preživljavanje ili da nedostaje neka krvna grupa… ) 

Kako se u drugim državama radi na promovisanju značaja filantropije za samo društvo? Ima li nekih pozitivnih primera koji bi mogli da se primene u Srbiji? 

VERAN MATIĆ׃ SAD su najviše uradile na sistemskoj ugradnji filantropije u razvoj društva, od rešavanja socijalnih problema, do razvoja obrazovanja, nauke, inovacija. 

Mi nastojimo da bar deo tog iskustva približimo političkoj i koroprativnoj eliti, građanima. Međutim, spori su pomaci. Imali smo dve godine Savet za filantropiju i pripremljena rešenja koja bi značajnije stvorila prostor za razvoj filantropije, ali je sa koronom zamrznut rad Saveta i kasnije nije obnovljen.

Jedan od predloga bio je stvaranje kompenzacionog fonda pri Ministarstvu finansija, iz kojeg bi se na kraju godine vršio povraćaj PDV koji je potrošen u okviru filantropskih aktivnosti, kako bi se sa tim sredstvima još više uradilo. Ovako, oporezivanje dobročinstva samo destimuliše razvoj kulture davanja. Koristili smo tada primere Danske i Irske, koje su beležile značajan porast davanja za opšte dobro, putem osnivanja kompenzacionih fondova. 

Jedan od predloga koji i vi podržavate kao način da država podstakne dobročinstvo je uvođenje poreskih olakšica za donacije. Ima li pomaka po tom pitanju?

VERAN MATIĆ׃ Nema, na žalost, pomaka ni u slučaju našeg predloga da se kompanije oslobode PDV u doniranju hrane pred istekom roka trajanja. Naime, kompanije moraju da plate PDV uz donaciju, i neke od njih radije čekaju da istekne rok trajanja i daju hranu na uništenje, jer tada nemaju taj izdatak. 

Pored toga što se ostaje bez važnog resursa, uništavanjem hrane se zagađuje i čovekova okolina. 

Srpski filantropski forum dodeljuje nagradu Svedočanstvo dobrote. Čini se da je sve više takvih nagrada u Srbiji kojima se ističu rad i dobra dela pojedinaca, udruženja, kompanija. Koliko to doprinosi podsticanju razvoja filantropije? 

VERAN MATIĆ׃ Prošle godine, posle Nacionalnog dana davanja, odabrali smo ideje nekoliko udruženja koje su zajedno sa školama, učenicima, razvijali ideje za aktivizam u solidarnosti, razvoju empatije. Udruženje Svetionik iz Novog Pazara je, sa Ekonomskom školom iz tog grada, napravilo program edukacije koji je imao i praktični deo. I iz toga je nastalo više od dvadeset akcija solidarnosti koje su učenici, vrlo kreativno i sa radošću, realizovali na ulicama grada, ili u samoj školi ili u drugim insitucijama. Sami su prikupili značajnu pomoć. I zajedno sa svojim nastavnicima, obišli sve one kojima je pomoć bila namenjena, pravili različite programe za decu sa posebnim potrebama, itd… Najbolji projekat nagrađen je putovanjem u Istanbul, a svi ostali učesnici došli su u dvodnevnu posetu Beogradu. Bili su presrećni zbog svega što su uspeli da urade i većina njih će nastaviti da se bave dobročinstvom. Sa vrlo malim naporom, program empatije i dobročinstva, kao što je ova aktivnost, mogao bi da postane redovna edukativna i praktična aktivnost u svim školama i upravo bi snažno doprineo razvoju dobročinstva i empatije. 

Ove godine, Nacionalni dan davanja koji je ustanovljen od strane Srpskog filantropskog foruma bio je posvećen razvoju mladih naučnika, ali i popularizaciji nauke i obrazovanja. Zašto ste se odlučili baš za tu oblast? U kakvom su “stanju” nauka i obrazovanje u Srbiji?

VERAN MATIĆ׃ Kada se pogleda struktura davanja za organizacije mladih ili one organizacije koje se bave mladima, može se videti da su to minimalna izdvajanja, od države, pa do kompanija. Zbog toga smo želeli da stavimo naglasak na važnost rada ovih organizacija i na važnost sistemskog ulaganja u mlade. Zbog toga smo i prvi Festival filantropije posvetili upravo predstavljanju ovih organizacija, kako bi se prikupila sredstva za njihov rad, ali i kako bi se saznalo više o tim projektima. 

Pred kraj godine, naša članica MK grupa otvoriće Muzej nauke, Zadužbinu Miodraga Kostića. Ova zadužbina je prva velika posle stotinak godina, posle talasa zadužbina koje su nastajale u drugoj polovini devetnaestog i prvoj polovini dvadesetog veka. Bilo bi važno da i drugi imućni pojedinci razmišljaju i deluju na sličan način. 

Na čemu trenutno radite, šta vam je u fokusu?

VERAN MATIĆ׃ Bolje povezivanje organizacija civilnog društva i privrede nam je u fokusu. Preduzeća ne znaju dovoljno o aktivnostima i projektima udruženja, pokreta, fondacija, kako bi mogli da odaberu oblasti u kojima će biti aktivni, i kao donatori i kao partneri. Sa druge strane, organizacijama civilnog društva je teško da se probiju do preduzeća sa ovim informacijama. Radimo na tome da se pronađu najefikasniji oblici komunikacije, kao stalna razmena. Dugoročna partnerstva su pokazala najbolje rezultate. 

Radimo na unapređenju zakonskog okvira za doniranje i razvoj civilnog društva.

U susret novogodišnjim praznicima, uvek podsećamo korporativne donatore da imaju pravo na poreske olakšice u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica i upustvo za korišćenje je dostupno na sajtu Poreske uprave. Pored toga, sprovodimo analizu troškova i koristi za ukidanje PDVa na donacije hrane, ali se i zalažemo za uvođenje poreskih olakšica za građane koji doniraju, jer tu kasnimo za drugim zemljama Evrope.

Pozivam sve da nam se priključe i svima želimo srećne praznike i uspešnu i filantropsku 2025.

Tekst je prenet sa portala Nova ekonomija.