Ustani, Srbijo!

Autorka: Snežana Miletić

Ustani Srbijo, zemljo naša jedina

Ustani danas ili nikad

Ustani zbog svoje dece

Da sutra i oni robovi ne budu.

Ustani, isteraj pravdu, osvoji slobodu

Ustani onako kako svakog dana ustrajno ustaje tvoja mladost

Ili bar onako kako je ustao doktor za kamen

Neustrašivi Zoran, Đajić hrabri.

Ustani i ne razmatraj: ne budi Radivoje, budi Mufasa – lav, onaj koji se bori za pravdu – za nevine, pobijene duše

Izbori se da ne budu zaboravljeni, jer dostojanstvo za njih dostojanstven život za nas znači

Ustani danas zbog tih 15 – pod tonama betona – ispod nadstrešnice satrtih ljudi

Zbog ono dvoje preživelih, prepolovljenih, što na intenzivnoj još leže

Zbog ljudi u koje su se bezbožnici zaletali ovih dana

Ustani zbog Sonje, zbog svih Sonja koje su tvoje dete mogli biti

Ustani zbog osam starih, izgorelih u domu za stare

Ustani Srbijo, jer tvoja država – vlasnik tvoje dece – tvrdi da je

Ustani zato sad, zarad osmeha svog deteta sutra

Ali i zbog onih kojima su osmesi oduzeti na pravdi boga

Ustani zbog dece streljane u “Ribnikaru”

Ustani zbog svih masakriranih u Malom Orašju

Zbog svih izrešetanih u Duboni

Ustani zbog njihovih – od bola pregorelih – porodica

Zbog svih ranjenih koji su preživeli ta dva crna majska dana

Ustani i zbog onih koji su na suđenjima ućutkivali roditelje žrtava.

Ustani da te ne smoždi blažićevsko-kecmanovićevska elita.

Ustani i zbog majušne Danke

Zbog sve dece koju su pregazila bahata deca srpskih “uglednika”

A gde su tek ostali…

Koji nikada zbog nedela nisu kažnjeni

Samo su pokoju nanogicu kao narukvicu šetali.

Ustani Srbijo, zbog dece koja su davno, diljem sveta, pobegla odavde, Sveta koji sada njihovom pameću cveta

Ne budi kao bednik što mu drugi bednik orden srama sprema

Ni jedan, ni drugi nemaju ono što na svoje krvave šake docrtavaju ovih dana

Ustani zbog sve naše dece koja su devedesetih njihova topovska đulad bila

Ustani, jer bi sada opet u nekakvu vojsku da ih šalju – našu, a ne njihovu decu.

Ma ustani više naša, ponižena i pokradena zemljo

Smrskana i osramoćena domovino

Ustani, jer su ti prodali i zamutili vode

Posekli i posekoše šume

Ustani, jer su ti zagadili i ogadili vazduh

Ustani pre nego što ti oduzmu i pesmu

Ustani, jer uskoro ni disati nećeš

Ustani zato što ti radnička klasa pelene nosi, od Bačke do valovitog Srema, a beše nekad Kad su Sremci krenuli…

Nekad su prkosni, takvi, bili i u Banatu, Šumadiji i Mačvi

Ali sad i tamo iste pelene nose

Ustani, jer parizer nije ok, u šta te ubeđuje onaj koji patike od hiljadu dolara šeta

Ustani, jer ti zato sad tinejdžerski duks znak uzbune i straha znači

Stani iz solidarnosti, bar uz mlekare i malinare

Pre nego što krompir, jabuke i čvarke samo kroz izlog budeš gledao

Tad već nećeš imati ni za hleb, onaj jeftiniji što pred pekarom u pet popodne čekaš

Ustani više, pa i jebena “balea” skuplja je ovde nego bilo gde drugde

A džaba i ona kad vode nemaš, a jutrom kad dođe – crvi plutaju njome

Ustani, Srbijo, zemljo jedina, jer se na svakom koraku vidi da su školovani proterani da bi drugoligaši – umesto ribama, ljudima crve u usta gurali, iako mrtvi jošte – dokaza nema – nismo.

Moraš ustati bar zato što više nema ko da te leči

Jer decu lečiš porukama

Jer te privatno “leče” oni koje kroz zdravstveno sam plaćaš

Oni koji ti u državnoj bolnici kuk privatno ugrade preko veze

A sve košta kao nekoliko pari cipela što ih promoter parizera nosi.

Ustani Srbijo penzionerska, budi dopizdionerska, stani uz svoje potomke

Stani makar zbog računa za struju koje obračunavaju, odokativno, kako im dođe

Ustani, jer osedesmo u redovima raznim

Ustani i ne daj da ti ljudi bez skrupula govore o moralu

Ni oni sa njihovih TV-a, koji ti, za tvoje pare, mozak drobe

Ustani malo i zbog gradova u kojima živiš

Zapišanih i nagrđenih lepotama njihovih kupljenih diploma.

Ustani i zato što nas posvađaše sa svima

A mi neprijatelja nemamo.

Oni su naši jedini zlodusi.

Ustani i brani Ustav, Srbijo

Brani našu zastavu, u koju se kunu, a kaljaju je svakog dana

Brani našu himnu, na čijim krilima falširaju zverski

Ustani, ponaosob, zbog svakog ministara u Vladi

Ustani da bi vesići plesali u apsu, a ne na TikToku

Ustani, jer ti fucking Brnaba baguje (p)o životu

Ustani, pre nego što Šapić Srbiju pretvori u kružni tok

Ne daj se, ustani, Srbijo

Jer prekrajaju ti život, onako kako prekrajaju tvoju istoriju

I uče te da otac tvoj nije tvoj, nego da su oni očevi tvoji

Tvrde ti da su tvoji porazi – pobede, i obrnuto

Da se vrlih pobeda iz istorije stidiš

Ustani i zbog mantija što skromnost propovedaju, a ničeg u njima božijeg nema.

Ustani zbog svih slavnih predaka, nisu oni ginuli da bi danas Topalovići sendvičima svoj brlog hranili i klanjali se probisvetima i zbugidanima sveta.

Ustani, Srbijo, pokloni se senima onih zbog kojih veruješ u slobodu, a ne  njegovom who the fuck is veličanstvu kralju Msvatija III iz Kraljevine Esvatini

Ustani Srbijo, ovog trena, jer svi pred zakonom nismo isti

Jer te priprosti i polupismeni zastrašuju i plaše

Jer te uhode štazijevske ruke, krvave

Ustani, jer uskoro nećeš smeti da hodaš noću

A možda ni danju

Jer će sva ovdašnja neljud, s njihovim vetrom u leđa, iz hira raditi šta god hoće

Čak će i Ivica tad uzaludno “Miljacku” mljackati.

Zato ustani zemljo, Srbijo

Ustani – zbog istine

Ustani, jer lažu

Ustani jer pokraše i razjebaše sve

Kao što su krimosima prepustili zemlju što crne ptice kos ime nosi

Ustani jer oni moraju na smetlište istorije, ili bar u zatvor

Jer su ukaljali sve što je sveto

I sve sveli na bruto i neto

Ustani jer, inače, od ništa ostati neće.

Ustani zemljo naša, ponižena, koja si davno, predavno, zaspala

Koja si u mraku dugo, predugo, ležala

Ustani najzad, jer ustali bi i mrtvi da mogu

Ustani, jer ni Crvenkapa se vuka nije bojala

Ne boj se ni ti: ni vuka, ni deminutiva mu, ni onog što ga iz prisvojnog prideva izvedoše.

Ustani i trgni se,

Probudi se

Danas ili nikad

Ustani bar zbog nadstrešnice

Pod kojom stojiš, dugo, predugo

Izađi i zahvati sunca – rukom

Čeka te.