Trajna napetost između javnog interesa i pritisaka: Izveštaj o medijima koji izveštavaju u Sandžaku
Iskustva sa institucijama su neujednačena: pojedine reakcije policije jesu brze, ali epilog često izostaje ili se svodi na rešenja van krivičnog postupka, dok dugotrajni procesi i apelacije stvaraju osećaj neefikasne zaštite. Istovremeno, pristup informacijama opisan je kao spor, formalan i često obesmišljen krajnjim rokovima, zbog čega se redakcije oslanjaju na mrežu izvora.
Politički pritisci najvidljiviji su kada utiču na ekonomiju medija: povlačenje oglašivača, nepredvidivi ishodi konkursnog sufinansiranja i „najave“ inspekcija pre zvaničnih odluka.
Tužbe – uključujući i one koje sagovornici prepoznaju kao SLAPP – funkcionišu kao instrument iscrpljivanja: i kada se završe u korist redakcije, vreme i troškovi deluju obeshrabrujuće. Istovremeno, lokalne redakcije održavaju profesionalne standarde kroz „nepisana pravila“ rada na terenu, kaskadno obaveštavanje nakon incidenata i oprez u objavljivanju sadržaja koji može podići rizik.
Saradnja sa strukovnim organizacijama pretežno je operativna i ad hoc. Medijsko okruženje karakterišu koncentracija javnih sredstava u pojedinim kućama, parcijalna transparentnost projektnih tokova i „operativna solidarnost“ među redakcijama u situacijama koje ne traže kompromis u uređivačkoj politici.
Ovaj izveštaj, čiji su autori Jana Jacić i Marko Tadić iz Centra za razvoj lokalnih medija (CRLM), nastao je na osnovu intervjua sa novinarima i novinarkama iz Novog Pazara i Prijepolja: Enesom Radetincem (portal A1), Ishakom Slezovićem (Radio Sto Plus), Medinom Halilovićem (S News), Milevom Malešić (TV Forum) i Mirelom Fazlić (foruminfo.rs).
Ceo izveštaj o stanju medija koji izveštavaju u Sandžaku dostupan je na portalu bezbedninovinari.rs.
Izveštaj je objavljen uz finansijsku pomoć Evropske unije, Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog fonda SAD. Za sadržinu je isključivo odgovorna Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i ista nužno ne izražava zvanične stavove Evropske unije, vlade Norveške, Nemačkog Maršalovog fonda i Balkanskog fonda za demokratiju.
