Srđan Nonić – Zašto je posao dečijeg trenera najbolji posao
Izvor: Niška Inicijativa, Autor: Srđan Nonić, trener i rekreativac, ljubitelj prirode i dobre muzike…, Foto: Privatna arhiva
Kad sam završavao Fakultet sporta, nisam ni razmišljao kao sada niti sam znao sve stvari o životu i društvu. Sport i treninzi su mi bili, iz perspektive jednog rekreativca i ljubitelja sporta i prirode u širem smislu, sjajna stvar, bez daljeg upuštanja u analizu društva i svega oko nas.
I sada, uvek kada sa nekim pričam, govorim da ne držim treninge deci u sportu, da nisam sa njima, da ne gledam i slušam te sjajne umove još uvek neiskvarene i indoktrinirane sistemom, da bih tačno puko po svim šavovima.
Pružanje znanja deci u sportu i rekreaciji u današnje vreme nije lako, iz poznatih razloga koje svi vidimo. Naročito je teško „prodati“ roditeljima priču da deca treba da odu negde na više dana, spavaju u šatorima, gledaju skakavce, ptice pa i zmije, da se druže, kupaju u planinskim vodama i da piju vodu sa izvora. Teško je pojasniti zašto treba da deca budu uporna i ne odustaju ako nešto zaštuca u svemu tome.
Da, svi se slažu kad ih pitaš oko tih stvari, ali retki su oni koji se odluče da deca provedu vikend u divljini, bez obzira što tamo nema najveće zveri u prirodi, čoveka.
Puno puta u šali dok pričam sa decom, kažem pred roditeljima „neću da vas bijem, nikako, mnogo ste slatki i jači ste od mene, ali roditelje bih mogao malo da propustim kroz šake“. Na to se i roditelji i deca smeju, a roditelji se mahom i slažu. Kroz šalu i zezanje na treningu mnoge stvari isplivaju i vide se. Naravno, to sve funkcioniše samo i jedino ako su roditelji normalni i nisu ovi novokomponovano/pokondireni baksuzi. Njima i deci moraš da persiraš. Možda i zato kod mene nema toga u klubu.
Deca su slatka i iskrena, i kad lažu ne umeju da lažu, i tad su slatka. Lako je doći do njih u logičkom smislu, a sve što nauče u odnosu prema treneru, ostaje za ceo život.
Deca su sjajna, neiskvarena, duhovita i smešna , inspirišu na humor, puno puta teško je raditi sa njima, ali sve to čini da se posle i teškog treninga osećam mnogo bolje nego kad radim neki press ili pratim nekog iz sveta politike. Teško je razbiti ono što povuku u kominikaciji dok ne dođu do tebe na trening. kada se ukloni ta barijera, ostalo je sve stvar vremena i broja treninga.
Ako oni koji vole to što rade u sportu, kulturi i umetnosti, ne inspirišu decu da nešto nauče drugo od Amoled ekrana od 6 i kusur inča, problemi koje ima ovo društvo nesagledivo će biti veći od propasti BDP-a ili rasta cena na malo, sudstva i svega ostalog.
O školstvu i sportu ništa ne mogu da kažem loše, jer o pokojniku sve najlepše.
Sve fotografije se objavljuju uz saglasnost roditelja učesnika u aktivnostima Oxigen kluba iz Niša, samo u svrhe vezane sa klubom.