Slučaj Darka Glišića: Medijska zloupotreba umesto dostojanstva

Autorka: Jovana Gligorijević, Izvor: Kompas

Ko nije video uživo, ima priliku da gleda celog dana: ministar za javna ulaganja Darko Glišić jutros je, tokom gostovanja na Televiziji Pink, doživeo moždani udar. Voditeljka emisije Dea Đurđević reagovala je profesionalno i zatražila od režije da emituje nešto drugo, dok je njen kolega Predrag Sarapa najavio ranije snimljenu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Tako smo prisustvovali čudu neviđenom: poslovično neprofesionalan i neetičan Pink uradio je nešto normalno i pristojno. Dešava se to u kritičnim situacijama: neki tačak pristojnosti probije se, valjda baš zato što mora brzo da se reaguje, pa nema vremena za razmišljanje.

Da li je zaista nečiji moždani udar ekskluziva koju treba emitovati neprekidno?

Jedna druga televizija, od koje su očekivanja jednako niska, imala je vremena da misli, a mišljenje je, u slučaju ove vrste medijskih radnika, otrovan i opasan proces. Reč je, naravno, o Televiziji Informer. Na stranu što su prekinuli program i što se njihov glavni urednik iz automobila odmah uključio uživo. To se na Informeru stalno događa. Ovog puta, uvedena je inovacija: snimak sa Pinka emitovan je kao takozvani “loop”, odnosno, vrteo se iznova i iznova, neprekidno, na delu ekrana.

Prvo pitanje je: da li je zaista nečiji moždani udar ekskluziva koju treba emitovati neprekidno? Ne dešava se tu bog zna šta vizuelno atraktivno, pogotovo jer Informer taj snimak emituje bez zvuka. Pa ipak, publika zna šta je na snimku. I dok gleda kako se Darku Glišiću dešava ozbiljna zdravstvena kriza, publika Informera sluša šta? Dragoslava Bokana koji se zatekao u studiju i koji sa poslovičnim sladostrašćem govori o zločinima nad Srbima tokom operacije Oluja.

Drugo, ko želi da vidi moždani udar? Koga to ne uznemirava? Šta je cilj toga?

Ova tri pitanja su pomalo izlišna, s obzirom na to da se odnose na Televiziju Informer. Njihova je uređivačka politika to da šire paniku i unose uznemirenje u javnost, da proizvode iracionalne strahove i drže građane u stanju pripravnosti zbog neke, nedefinisane nadolazeće opasnosti.

Pa ipak, ima valjda i Darko Glišić pravo na dostojanstvo. Ne postoji lep, ni zvučno i vizuelno atraktivan moždani udar. Niti bilo koja druga zdravstvena kriza. Zamisliv je univerzum u kom niko ne želi da njegov moždani udar vide milioni ljudi u televizijskom programu, ne jednom, nego bezbroj puta.

Lekcija o dostojanstvu

Godine 2021. utakmica između Danske i Finske na Evropskom prvenstvu u Kopenhagenu prekinuta je nakon što se danski fudbaler Kristijan Eriksen srušio na travu. Njega su lekari dugo reanimirali, ali, dogodilo se još nešto: kolege iz reprezentacije okružile su Eriksena i medicinsku ekipu tako da ni publika ni kamere ne mogu da vide šta se dešava. Zašto su to uradili? Razloga su dva: da njega ne ponize i da publiku ne uznemire.

Ta je utakmica nastavljena, baš kao i program TV Pink. Ali, da ne pomisli neko kako je Pink ostao dostojanstven do kraja, jer nije. Na svom Instagram profilu objavili su ne jedan, nego dva snimka, oba s prozora, na kom se vide radnici Hitne pomoći kako na nosilima odnose Darka Glišića. Istina, sve ljudske figure su blurovane, ali i dalje je sve to ponižavajuće i nepotrebno.

Darku Glišiću desilo se nešto loše i ljudski, nešto što može da se desi bilo kome, i podsetnik je da su ljudi ipak ranjivi, čak i kad se ponesu i uznesu toliko da zaborave da su samo ljudi. No, osim što je ljudsko biće, Darko Glišić je i deo Srpske napredne stranke. A to znači: sve je podređeno politizaciji, nema postojanja mimo “Stranke” (namerno velikim slovom). To podrazumeva da svako ko je deo SNS sistema mora da radi u službi tog sistema neprestano: i dok je budan, i dok spava, pa čak i dok je bez svesti i životno ugrožen. A dostojanstvo? Ono je žrtvovano onog trenutka kad je potpisana pristupnica.

Tekst prenet sa portala Kompas.