Sa druge strane onlajn trolovanja

„Igrica Bad news namenjena je svima koji žele da se nađu sa druge strane onlajn trolovanja, odnosno da vide kako izgleda proces kreiranja manipulativnih sadržaja i kampanja. Ona stavlja igrače u poziciju ambicioznog propagandiste kako bi dobili osećaj za tehnike i motive širenja dezinformacija, stvarajući time otpornost na uticaj takozvanih lažnih vesti. Postoji i junior verzija igre, koja je namenjena mlađoj publici i cilj joj je da doprinese razvoju medijske pismenosti u osnovnim školama“, objašnjava Bojan Perkov iz SHARE fondacije.

Igrica je namenjena osobama od 15 do 35 godina, a prelaženjem svakog nivoa korisnik ovladava po jednom veštinom kreatora lažnih vesti na internetu.

Lažne vesti ugrožavaju novinarstvo već godinama, a širenjem uticaja društvenih mreža i stvaranjem novih, neistine nikada nije bilo lakše servirati.

„Svako od nas ima potencijal da proizvede lažnu vest, pitanje je da li ćemo to uraditi ili ne. Osim toga što možemo da proizvedemo lažne vesti, mi smo ’krivi’ i za njihovo širenje“, smatra Tatjana Vehovec, analitičarka iz Centra za nove medije Liber, i dodaje da će i psiholozi i sociolozi imati mnogo posla da otkriju zašto neko ima potrebu da širi lažne vesti.

Ona je za dokumentarni serijal „Informativni mediji, informisana javnost“ rekla da je na internetu lako širiti dezinformacije jer je svaki korisnik, koji ima nalog na društvenoj mreži, medij za sebe.

Novinarka Biljana Stepanović smatra da je još teže boriti se protiv lažnih vesti kada i država učestvuje u njihovom kreiranju.

„Mediji koji se još uvek trude da zadrže osnovne profesionalne standarde bore se, ali njihove su mogućnosti ograničene. Oni se bore tako što se drže novinarskog kodeksa, standarda i na kraju krivičnog zakonika, koji eksplicitno zabranjuje uzbunjivanje i širenje lažnih vesti“, kaže Stepanović i dodaje da je najveći problem to što se iz državnih institucija, koje bi morale da se staraju o poštovanju zakona, svakodnevno dobijaju neistinite informacije.

„U novinarstvu, ukoliko se nešto raskrinka na duhovit način, smatram da može imati bolji efekat na publiku da razume koliko su neki sadržaji, poput teorija zavere, nerelevantni za njihovo informisanje“, smatra Perkov.

Usled nedostatka vremena i prekomerne količine informacija koje dobijamo na dnevnom nivou, vrlo je lako „progurati“ lažnu vest i njome uticati na mišljenje i ponašanje ljudi.

„Mislim da ljudi često nisu svesni manipulacija i idu linijom manjeg otpora, jer se objavljuju ogromne količine sadržaja koje korisnici nemaju vremena ili ne žele da proveravaju. Manipulacije su opasne jer mogu dovesti do negativnih posledica, na primer da neko bude targetiran u javnosti zbog neproverenih informacija“.

Analitičarka medija Maja Vukadinović smatra da se protiv lažnih vesti može boriti čitanjem kvalitetnih knjiga iz ove oblasti, ali i proveravanjem informacija iz više izvora.

„Bogatstvo interneta je i u tome što poseduje mnogo alata, pa građani mogu da usavrše svoja znanja iz digitalne i medijske pismenosti, mogu da se informišu kako to mediji manipulišu, kako da se odbrane i čemu i kome mogu da veruju, ako ikome mogu da veruju“.