Piter Grejvs o Dušanu
Piše: Piter Grejvs, bivši menadžer USAID za nezavisne medije
Njihov cilj nije bio samo da poraze Miloševića, već su imali širu sliku – želeli su da u Srbiju uvedu novu eru viših, profesionalnih novinarskih standarda koji su godinama bivali sve više degradirani u Srbiji i u regionu, do te mere – u vreme kada sam ih upoznao, 1996. godine – da su se bukvalno raspadali. Međutim, niko se iz grupe B92 nije dodvoravao strancima zainteresovanim da pomognu u razvoju ove male radio stanice. Naprotiv, oni su bili sigurni u to šta im treba da bi postigli svoj cilj – da postanu regionalna sila koja će neutralisati i na kraju zaseniti balkanske državne medije.
Dušan je za mene, pre svega, bio novinar profesionalac koji je bolje od većine razumeo revolucionarnu moć medija. Dakle, on je bio istinski novinarski revolucionar. Bio je inženjer koji je pomogao u implementaciji izuzetno osetljivog prstena radio predajnika širom Srbije, takozvanog „Prstena oko Srbije“, koji je podrazumevao intenzivne političke i tehničke sporazume sa sedam susednih država. Ovaj prsten je realizovan za otprilike šest meseci, što je izuzetno kratak vremenski period, koji je uključivao odlaske avionom i kolima političkih i tehničkih timova u sedam prestonica susednih država, pregovaranje poslova sa raznim državnim i privatnim organima koji su omogućili emitovanje B92 i ANEM Mreže u Srbiji putem predajnika van zemlje. Ovaj prsten i profesionalne vesti i informacije koje je B92 pružao građanima Srbije, doveli su do nečega što bi se moglo okarakterisati kao mirno svrgavanje Miloševića sa vlasti u oktobru, 2000. godine.
Sećam se Dušanovih neumornih napora, u saradnji sa kolegama sa B92, ANEM-a i IREX-a, da to i ostvari. Njegov naporan rad dodatno je obogaćivao sarkastičan i ironičan humor. Uvek je zbijao šale, stvarajući vedru atmosferu, kako je posao postajao sve osetljiviji i opasniji. Za one koji nisu upoznati sa aktivnostima B92 i njegovim ličnim angažmanom, to je podrazumevalo putovati inkognito noću; pod pomnom pratnjom Miloševićevih službi; to je podrazumevalo šifrovanje svih komunikacija; sve u cilju puštanja u etar glasova koji donose profesionalne vesti i informacije srpskom narodu.
Dušan i njegove kolege sa B92/ANEM-a su istinski heroji. Borili su se novinarskim perom – i odneli pobedu. I to su uvek radili istinski profesionalno, a ne propagandistički.
Dušan se bavio i mnogim drugim poslovima u svojoj bogatoj karijeri, ali znam da on te dane i noći provedene na B92 smatra vrhuncem svoje karijere i života. Tu je upoznao Džuliju, dinamičnu ženu koja će kasnije postati njegova supruga i majka njihove ćerke, kao i kolege koje su mu bile poput braće i sestara, uključujući i ovog Amerikanca kome je bila čast što ga je poznavao, što je radio sa njim i što ga je mogao zvati prijateljem.
Počivaj u miru, prijatelju moj,
Piter Grejvs
SAD
