Parkići u Boru nisu prilagođeni deci sa invaliditetom
Dragana Ljubić i Milena Kenić Prvanović – Udruženje roditelja dece sa dečijom i cerebralnom paralizom „Mali princ Bor“
Možete li nam reći nešto više o Vašem udruženju? Čime se bavite, koji su Vaši ciljevi i šta želite da postignete?
Udruženje je osnovano 2016.god. i čine roditelji dece koja boluju od cerebralne paralize. Osnovni cilj Udruženja jeste unapređenje uslova života dece sa dečijom i cerebralnom paralizom u našem gradu. Želimo da postignemo veću vidljivost naše dece, da probudimo svest kod ljudi da i mi postojimo.
Porodice koje imaju dete sa dečjom ili cerebralnom paralizom pored bolesti sa kojom se bore vode stalnu borbu i sa nerazumevanjem okoline, nemaju podršku Gradske uprave i ostalih institucija u gradu. Stalnim angažovanjem našeg Udruženja trudimo se da određene stvari u našem gradu promenimo u korist naše dece.
Možete li nam reći više o Vašim projektima i akcijama koje sprovodite i koje ste sprovodili?
Jedna od najvažnijih akcija koju smo sproveli do sada jeste pokretanje usluge Pomoć u kući za decu sa dečijom i cerebralnom paralizom – Negovateljice, preko projekta Gradske uprave. Usluga podrazumeva osmočasovnu brigu o deci, jedna negovateljica brine o jednom detetu. Usluga je od velike važnosti za nas kao roditelje kako bismo i mi mogli da budemo radno angažovani. Očekujemo da u narednom periodu ova usluga postane stalna socijalna usluga u našem gradu.
Koji su svakodnevni problemi sa kojima se susrećete u Boru?
Problemi su svakako mnogobrojni i kao da nema volje i snage da se oni reše. Primera radi, nema rampi za invalidska kolica na mnogim mestima u gradu: Dom zdravlja (školski dispanzer), Gradska uprava, osnovne i srednje škole, Muzička škola, javna i komunalna preduzeća i sl. Trotoari su zatrpani parkiranim automobilima tako da osobe u invalidskim kolicima ne mogu da se kreću. Parkići i igrališta u gradu nisu prilagođeni deci sa invaliditetom!
Kako bi ste ocenili pristupačnost saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom na teritoriji grada Bora? Da li postoji mogućnost za poboljšanje?
Pristupačnost je jako loša, i postoji mogućnost za poboljšanje, samo je potrebno da Gradska uprava bude saradljiva i da čuje sve naše probleme.
Kako bi ste ocenili saobraćajnu kulturu i bezbednost saobraćaja na teritoriji grada Bora? Da li ste zadovoljni kako ostali učesnici u saobraćaju postupaju prema Vama, starijim licima, decom itd?
Saobraćajna kultura u gradu Boru je nezadovoljavajuća, potrebna je edukacija svih učesnika u saobraćaju, naročito kada su u pitanju lica sa invaliditetom malo je razumevanja od strane ostalih učesnika.
Da li smatrate da osobe sa invaliditetom treba da budu uključene u proces donošenja odluka na teritoriji grada Bora?
Naravno da treba da budu uključene zato što osobe sa invaliditetom najbolje znaju sve nedostatke koje je potrebno regulisati u našem gradu kako bi se i njima omogućio normalan i kvalitetan život.
Da li smatrate da će mobilnom i web aplikacijom koja je u izradi Vaši problemi biti vidljivi donosiocima odluka na teritoriji grada Bora i da će aplikacija doprineti njihovom rešavanju?
Svakako da hoće i baš zato imate punu podršku od strane našeg Udruženja.
Za kraj ovog intervjua Vaša poruka građanima Bora.
Dragi naši sugrađani, želimo da nas primetite, da upoznate našu decu, da shvatite sa kakvim se vetrenjačama kroz život borimo i pružite nam podršku. Želimo da postanemo vidljiviji za vas i da ne okrećete glavu na drugu stranu kada prolazite pored naše dece koja su u invalidskim kolicima.
Projekat je podržan u okviru programa Aktivne zajednice od strane Trag fondacije (tragfondacija.org).
Gordana Miletić Svirčev