Odgovornost upravljača puta za nastanak saobraćajne nezgode

Autor: Igor Velić, master inž. saobraćaja (Sigurne staze su ekspertski EURC za transportne politike i urbanu mobilnost)

Svakako postoji veliki broj faktora, uzroka i okolnosti koji dovode do nastanka saobraćajne nezgode. Svi faktori grupisani su u četiri osnovna (Hedonova matrica) koja utiču na bezbednost saobraćaja: čovek, vozilo, put i okolina.

Put je jedan od stubova bezbednosti saobraćaja u nacionalnoj Strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije.

Smernice nacionalne Strategije su sledeće:

Put ne sme da bude uzrok saobraćajne nezgode;

Put treba da spreči saobraćajnu nezgodu kada dođe do greške učesnika u saobraćaju ili greške na vozilu;

Put treba da spreči ili ublaži posledice nastale saobraćajne nezgode.

Kako se navodi u preglednom izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja R. Srbije, procenjuje se da su uticajni faktori koji se odnose na put i okolinu puta, u sadejstvu sa čovekom i vozilom, zastupljeni u svakoj trećoj saobraćajnoj nezgodi (34%).

Kako se navodi u Priručniku za revizore i proveravače bezbednosti puta, analizom uticajnih faktora koji su evidentirani u saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile u 2016. godini na teritoriji R. Srbije, utvrđeno je da je grupa uticajnih faktora „uticaj puta i putne okoline“ zastupljena u 17,2% saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, odnosno, u 11,6% saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima.

U pomenutom Priručniku se navodi i to, da u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima, najzastupljeniji su uticajni faktori „klizav kolovoz zbog vremenskih prilika“ (6,7%), „loš ili neadekvatno održavan kolovoz“ (3,6%), „uticaj pružanja puta (prevoj, usek, zasek i sl.)“ (2,7%) i „neodgovarajuća/nepostojeća ili nedovoljno uočljiva saobraćajna signalizacija i/ili oprema puta“ (2,5%).

Kada se govori o putu kao faktoru bezbednosti saobraćaja, posebno se mogu izdvojiti sledeće karakteristike koje su značajne za bezbednost saobraćaja: vrsta puta, trasa/geometrija puta, prosečan broj priključnih puteva, stanje kolovoza, prepreke pored puta i oprema puta.

Ono što je problematično, što se kod nas, put kao faktor, uopšte ne uzima u obzir i da nam nedostaju analize i istraživanja koja se bave uticajem puta na nastanak nezgode. Sa druge strane, nikad upravljač puta nije odgovorao zbog neadekvatnog održavanja, neadekvatne saobraćajne signalizacije, nedostatka opreme, itd.
Jednostavno nikada nećete čuti da je upravljač puta odgovorao za neku nezgodu, već se odgovornost uvek prebacuje na učesnike u saobraćaju. Najčešće što čujete je, da vozač nije prilagodio brzinu stanju i uslovima na putu.

U svetu se uveliko primenjuje savremen koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Koji ne sagledava samo pravnu odgovornost učesnika saobraćajne nezgode, već se akcenat stavlja na stručnu, moralnu i političku odgovornost.

Kako se navodi u gore pomenutom priručniku, u temelju savremenog pristupa bezbednosti saobraćaja nalazi se podela odgovornosti za nastanak nezgode na sve činioce sistema, donosioce odluka, planere, projektante, inženjere, proizvođače vozila, saobraćajnu policiju, pravosudni sistem, proverivače bezbednosti, zdravstvene organizacije, medije, i dr.

Ovakvo stanovište i pogled na bezbednost saobraćaja, koje kod nas nije prihvaćeno od strane kreatora saobraćajne politike, iniciralo je razvoj novih koncepata u sagledavanju puta i okoline u funkciji bezbednosti saobraćaja, kao što su koncept opraštajućih i koncept samoobjašnjavajućih puteva.

Ovde dolazimo do modela i primene aktivne i pasivne bezbednosti saobraćaja. Mere aktivne bezbednost saobraćaja imaju za cilj da spreče nastanak saobraćajne nezgode, odnosno da smanje mogućnost nastanka nezgode. Mere pasivne bezbednosti saobraćaja imaju za cilj da smanje posledice nezgode, koja se već dogodila.

Samoobjašnjavajući put treba da svojim sadržajem, izgledom i funkcijom podrži bezbedno ponašanje vozača tj. da omogući jednostavno, nedvosmisleno razumevanje puta od strane vozača i usmeri ih da svoje ponašanje prilagode uslovima na putu.

Samoopraštujući put se zasniva na tome, da ukoliko dođe do saobraćajne nezgode, da se umanje njene posledice, sa posebnim ciljem da se spreče smrtna stradanja. Jedan od primera kojim se ovo postiže je formiranje opraštajuće zone uz put, koja treba da stvori uslove da se vozilo zaustavi bezbedno, bez udara u čvrste objekte ili prepreke.

Pogledajte puteve i ulice kojima se svakodnevno krećete i sami donesite zaključak da li su samoobjašnjavajući i samoopraštajući, kao i da li u svemu tome ima i odgovornosti upravljača puta.