Novinari Srbije mete napada, pretnji, lažnih optužbi i kleveta

Povod za to bilo je gostovanje na jednom regionalnom festivalu u hrvatskom gradu Dubrovniku gde je Gruhonjić, pre godinu dana uz još nekolicinu kolega, učestvovao u panel diskusiji.

Tokom marta 2024, u srpskoj javnosti pojavio se montirani snimak kojim se ostavlja utisak da Gruhonjić izražava zadovoljstvo jer mu se ime podudara sa Dinkom Šakićem, ustaškim zvaničnikom – u Hrvatskoj osuđenim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata.

“Cela hajka prema nama ide sa samog vrha države, u to nema nikakve sumnje. Mojim likom i delom se čak pozabavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je, u svom stilu gde u jednoj ruci drži nož, a u drugoj cvet, poručio da mi niko ne sme fizički nauditi, ali da treba da me bude sramota zbog izjava koje sam dao. A koje, u stvari, nisam dao”, kaže Gruhonjić za Glas Amerike.

Predsednik Srbije je, u jednom od nedavnih obraćanja, poručio da fizički integritet Dinka Gruhonjića ne sme da bude ugrožen – uputivši mu pritom javne kritike.

“Štitiću njegovo pravo da drugačije misli, iako lično mislim ono što drugi ne smeju da kažu: sram te bilo Dinko Gruhonjiću, sram ga bilo za Dinka Šakića, ustaškog zlikovca koji je pobio hiljade Srba“, rekao je Vučić – pozivajući se na snimak za koji je utvrđeno da je fabrikovan i neistinit.

Uz pretnje i ugrožavanje akademskog statusa

Gruhonjić na meti pretnji nije bio sam. Kako je upozorilo sedam međunarodnih organizacija usredređenih na očuvanje slobode medija – osim njega targetirana je i novinarka Ana Lalić-Hegediš. Od zvaničnika Srbije tim povodom zatraženo je da se uzdrže od napada na medije u Srbiji.

“Njihova neprijateljska retorika legitimiše i normalizuje verbalno i fizičko nasilje nad novinarima i medijskim radnicima. Pozivamo vlasti da garantuju bezbedno okruženje za novinare, omogućavajući im da rade bez straha za svoje živote, i da stave tačku na neprihvatljivu kulturu nekažnjivosti sistematskim istraživanjem napada i pritužbi”, navedeno je u objavi koju su, između ostalih, potpisali i Evropski centar za medije i medijske slobode (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Safe Journalists Network.

Do sada su, zbog sumnji da su pretili Gruhojiću i Lalić-Hegediš, uhapšene dve osobe.

U delu javnosti – opet na osnovu fabrikovanog video snimka, doveden je u pitanje i akademski status Dinka Gruhonjića. Povod je njegov navodni i nikada izrečeni govor mržnje. Međutim, to je bio dovoljan razlog da nekoliko desetina ljudi u trodnevnoj blokadi drži Filozofski fakultet u Novom Sadu, na kom Gruhonjić radi kao vanredni profesor, tražeći da bude otpušten.

Slučaj se trenutno nalazi u nadležnosti fakultetske Etičke komisije koja je prijavu protiv Gruhonjića vratila na doradu podnosiocu – tamošnjem Studentskom parlamentu.

“Novinari su, prema empirijskim istraživanjima, od svih profesija, najviše izloženi napadima, pretnjama i proganjanjima u Srbiji. Mislim da je razlog u tome što su država i institucije zarobljena od strane režima, građani su izgubili poverenje u institucije i nezavisni mediji su im gotovo jedina adresa kojoj mogu da se obrate”, podvlači Dinko Gruhonjić.

Institucije bez odgovora na pitanja Glasa Amerike

Glas Amerike je povodom upozorenja i navoda o ugroženosti novinara u Srbiji konkaktirao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Međutim, ni nekoliko podsećanja na pitanja i rokove nije doprinelo da od njih – do zaključenja teksta, stignu odgovori.

Vojin Radovanović, novinar dnevnog lista “Danas” koji se u leto 2023. suočio sa pretnjama smrću – smatra da bi u takvim slučajevima policija, tužilaštvo i sudovi trebalo efikasnije da reaguju.

“Kako bi brže bili pronađeni napadači na novinare, oni koji im prete i bili strožije kažnjeni. Kada sam dobio pretnju smrću, u kojoj je rečeno da me treba ubiti za primer, shvatio sam da takve ljude treba procesuirati za primer drugima koji misle da je u redu nekome pretiti smrću i napasti ga samo jer ti se ne dopada njihov rad”, podvlači za Glas Amerike Radovanović.

Pretnje smrću, koje je notirala Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope, dobio je putem društvene mreže Instagram. Policija je u januaru 2024. saopštila da je nadležnom tužiocu privela jednu osobu pod sumnjom da je počinila krivično delo ugrožavanja bezbednosti.

Svega nekoliko meseci kasnije muzičar i preduzetnik Vlado Georgijev je redakciji “Danasa”, u komentaru na tekst o nedavnom terorističkom napadu u Rusiji, napisao da je treba zapaliti. Potom je pretnjama i kletvama nastavio da obasipa i sa naloga društvene mreže “Eks”.

“Glavni uzrok je stvaranje atmosfere u kojoj kritički novinari smetaju”, smatra Vojin Radovanović – napominjući da za to smatra odgovornim političke grupacije vlasti i opozicije – ali, kako primećuje, i različitih bezbednosnih struktura.

“Vlast je pre svega ta koja ovo društvo gura u rovovske podele i od svakog novinara koji postavi nezgodno pitanje pravi političkog protivnika – prišivajući etikete stranih plaćenika i domaćih izdajnika”, zaključuje za Glas Amerike novinar dnevnog lista “Danas”.

Raditi bez straha od odmazde

Srbija spada među države u kojima je počinjen najveći broj napada na bezbednost i integritet novinara, jedan je od zaključaka izveštaja Saveta Evrope objavljenog početkom marta. U toj kategoriji Srbija je rame uz rame sa Rusijom koja, prema tumačenjima međunarodnih posmatrača, prednjači u represiji nad medijima i slobodom izražavanja.

“Pretnje i napadi na novinare ne samo da uzrokuju njihovu patnju, urušavanje i u najgorem slučaju gubitak života, već dovode do autocenzure i podrivanja kredibiliteta javne uprave i poverenja javnosti u medije”, upozorava za Glas Amerike Tereza Ribero – predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija.

Ona podvlači da se medijske slobode mogu ostvariti isključivo u ambijentu u kom novinari obavljaju svoj posao bez strahovanja od bilo kakvog vida odmazde.

“Bez toga ne može biti kvalitetnog i nezavisnog novinarstva, niti trajne i funkcionalne demokratije i informisanih građana”, istakla je Ribero.

Podsetila je i na obavezu država da obezbede povoljno okruženje za medije u skladu sa opredeljenjima i principima prihvaćenim članstvom u OEBS-u i međunarodnim standardima.

“U tom cilju, ključno je da se svi slučajevi napada – u realnom životu i preko interneta, brzo i efikasno istraže i krivično gone, tako što će svi počinioci i nalogodavci biti privedeni pravdi”, istakla je Tereza Ribero – predstavnica OEBS-a za Glas Amerike.

Nekažnjivost napada pogoršava stanje

U prva četiri meseca 2024. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) notiralo je ukupno 36 napada na novinare. Tu su ubrojana četiri fizička napada, jedan napad na imovinu, 17 pritisaka i 14 verbalnih pretnji.

Atila Mong, novinar i evropski predstavnik njujorškog nevladinog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), kaže da zabrinjavaju pretnje kojima su izloženi novinari u Srbiji.

“Previše je uznemiravanja, klevetanja i pokušaja diskreditacije novinara. Često ih vrše političke ličnosti ili javni zvaničnici. Nekažnjivost napada, uključujući i nerazjašnjeno ubistvo Slavka Ćuruvije samo pogoršava situaciju. Uprkos određenim naporima, kao što je osnivanje radnih grupa za bezbednost novinara, evidentno je da je potrebno učiniti više na sveobuhvatnom rešavanju tih pitanja”, kaže Mong za Glas Amerike.

On je u komentaru podsetio na ukidanje prvostepene presude u slučaju Slavka Ćuruvije, novinara ubijenog 1999, što je zateklo znatan deo domaće i međunarodne javnosti.

Srbija država neistraženih ubistava novinara

Te okolnosti Srbiju su dodatno približile korpusu država neistraženih i neprocesuiranih slučajeva smrti ili ubistava novinara. Osim ubistva Slavka Ćuruvije – time je obuhvaćena smrt Radislave Dade Vujasinović i ubistvo Milana Pantića, koje je Savet Evrope svrstao u kategoriju nekažnjivosti ubistava novinara.

“Oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije svakako doprinosi rastu kulture nekažnjivosti napada na medijske radnike u našoj zemlji. Umesto da nakon četvrt veka od ubistva, osuđujuća presuda iznese jasan stav o netoleranciji nasilja i pretnji upućenih novinarima, dobili smo odluku Apelacionog suda koja je značajnoj unazadila atmosferu vezanu za bezbednosti novinara”, ocenjuje za Glas Amerike Saša Mirković – medijski stručnjak i predstavnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Preinačenjem osuđujuće prvostepene presude, krivice i ukupne zatvorske kazne u trajanju od sto godina, oslobođeni su bivši pripadnici Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić.

Takvi i slični postupci, ocenjuje Mirković, potkopavaju napore za ostvarenje bezbednosti novinara i medijskih radnika.

“Sa druge strane, mislim da je bez obzira na oslobađajuću presudu, na osnovu svega što je javnosti predočila Komisija za istraživanje ubistva novinara, jasno ko su bili nalogodavci i izvršioci ovog gnusnog čina. Odluka Apelacionog suda će zauvek opterećivati ovdašnju društveno-političku i medijsku scenu. Istovremeno je dodatni motiv svim iskrenim akterima da spreče da se to nikada više ne dogodi”, zaključuje za Glas Amerike Saša Mirković – predstavnik ANEM-a, organizacije osnovane 1993, u vreme autoritarnog režima Slobodana Miloševića, čija je svrha bila ukidanje monopola medija koji su u to vreme i kasnije bili pod kontrolom države.

U istraživanjima i izveštajima brojnih eminentnih nevladinih međunarodnih posmatrača, poput Reportera bez granica (RSF), Fridom hausa (FH) i drugih, Srbija konstantno nazaduje ili stagnira u oblasti medijskih, kao i ljudskih prava i sloboda.

U izveštaju RSF-a za 2023. godinu pozicija Srbije se pogoršala i trenutno se nalazi na 91. mestu od ukupno 180. zemalja obuhvaćenih publikacijom.

Radi se o jedinoj državi Zapadnog Balkana koja je u 2023. nazadovala prema kriterijumima te organizacije.