Novinar Zoran Sekulić dobitnik Saveznog krsta za zasluge Savezne Republike Nemačke

Vaša ekselencijo, poštovani ambasadore Šib,

Orden koji ste mi danas uručili, u ime predsednika Savezne Republike Nemačke gospodina Franka Valtera Štajnmajera, velika je čast, veliki ponos i velika odgovornost.

Velika čast zato što je država Nemačka prepoznala i odala priznanje svemu što sam, zajedno sa još stotinama ljudi, radio u proteklih 38 godina novinarske karijere, 26 godina FoNeta i borbe za slobodu medija na način kojeg se ne stidim, a verujem ni moji preci, ni moji potomci.

Veliki je ponos zato je dodeljen baš novinaru iz Srbije, zemlje traumatične prošlosti i komplikovane postkonfliktne tranzicije. Time je odato priznanje i umeću, hrabrosti i istrajnosti svih mojih višedecenijskih saradnika i profesionalnih istomišljenika. Veliki je ponos i zato što se dodeljuje za doprinos sopstvenoj zemlji.

Ovaj orden zato delim sa ekipom FoNeta, ali i sa svim novinarima i drugim medijskim poslenicima, koji uz ogromna odricanja, profesionalna i egzistencijalna, brane obraz novinarske profesije, radeći svoj posao časno i pošteno, uprkos svim rizicima.

Ovaj orden je i velika odgovornost da, ni po koju cenu, ne odustanemo od osvajanja novinarskih i medijskih sloboda, rada u javnom interesu, novinarskog i ličnog integriteta i dostojanstva.

Dame i gospodo,

Visoko priznanje nemačke države doživljavam kao podršku i poruku da principi slobode, slobode misli, slobode govora i slobode medija, na kojima počiva moderna evropska civilizacija, podjednako moraju da važe i u Srbiji.

Znam da Nemačka zna za probleme slobode medija u Srbiji, za pritiske, pretnje i napade na novinare.

Za uticaje i kontrolu medija, njihovih vlasnika, urednika i novinara,  vređanje i kampanje protiv neistomišljenika, strah, propagandu, proizvodnju privida, kreiranje atmosfere unutrašnjih i regionalnih konflikata.

Za banalizaciju, primitivizam medijskih sadržaja i masovna kršenja etičkog kodeksa na šetu javnog interesa.

Za ukidanje prostora za javni kritički dijalog o ključnim problemima društva i marginalizovanje najboljih u novinarskoj profesiji, za servilnost i kukavičluk medija i nedoslednu primenu medijskih zakona.

Zna i da se u godinama tranzicije problemi slobode medija i slobode izražavanja kroz vreme konstantno pogoršavaju, a danas i kulminiraju, menjajući formu, intenzitet i mehanizme uticaja, od onih opasnih po život, do sofisticiranih, nevidljivih i bez otisaka prstiju.

Dame i gospodo,

Sloboda medija je preduslov svih drugih sloboda. Zato nedemokratske vlasti i jesu njihovi ogorčeni neprijatelji. Bez slobode medija, nema slobodnog građanina, nema demokratije, nema jakih institucija, nema pravne države, nema podele vlasti, nema napretka, civilnog društva, odgovornog i kompetentnog upravljanja državnim poslovima. Nema stabilnosti, ni trajnog mira.  Ne verujem u stabilnost I održivost rešenja donetih prečicom, posebno ako se do njih dođe žrtvovanjem demokratskog poretka.

Nemačka zna da su vrednosti slobode i  demokratije neprolazne, ali da nisu svuda i nepovratne. Nezavisni, profesonalni, hrabri i pošteni novinari u Srbiji ne traže ništa više, ali ni manje, od onoga što nemačka država garantuje svojim novinarima i medijima. Ne samo zbog njih samih, već prevashodno zbog dobrobiti celog društva.

Ne postoje srpske ili nemačke demokratske vrednosti. One su univerzalne, Nemačka i Francuska su ih ugradile u same temelje moderne Evrope, projektom evropskog ujedinjenja, koji je bio, jeste, a hoću da verujem da će i ubuduće biti prevashodno mirovni projekat.

One društvene vrednosti koje važe u razvijenim evropskim demokratijama, bez obzira na sva iskušenja sa kojima su danas suočene, moraju da važe i za Srbiju i njenu evropsku perspektivu.

Kao najmoćnija evropska država, Nemačka u tome može mnogo da pomogne i podrži, ali i da obeshrabri. Ordenom koji mi je danas dodelila, bar prema ličnom uverenju, obavezala se da podrži.

Dame i gospodo,

Iskreno zahvaljujem i izražavam duboko poštovanje svima koji su proteklih decenija, podrškom, razumevanjem i saradnjom doprineli uticaju, kredibilitetu, ugledu i profesionalnom trajanju, i FoNeta i mene lično.

I ovog puta neizmernu zahvalnost i doživotno izvinjenje dugujem mojim Sekulićima, Djordju, Petru i Ljiljani, koji su poneli najveći  teret i podneli nenadoknadivu štetu, ličnu i porodičnu, zbog mog profesionalnog i moralnog izbora.

Dame i gospodo,

Počastvovan sam što me je Nemačka uvrstila u plejadu uglednih ličnosti, časnih dobitnika  ovog visokog priznanja.  Ponosan sam i na moju Srbiju, onu razboritu, čestitu  i dostojanstvenu,  koja istrajava u borbi za demokratski poredak, slobode i prava, toleranciju i pomirenje.  Želim da verujem da je ovaj orden priznanje i za Srbiju.

Za pristojnu, uspravnu i modernu evropsku Srbiju, kojoj se nadam, koju čekam, u koju verujem i od koje neću odustati.

Hvala