Narodni muzej Srbije: otvaranje izložbe ”Logor na Beogradskom sajmištu (1941-1944)”

Dr Krinka Vidaković Petrov, v.d. direktor Memorijalnog centra ”Staro sajmište”

Želim da izrazim posebnu zahvalnost gđi Bojani Borić Brešković, direktorki Narodnog muzeja, što nas je podržala u ovom poduhvatu kojim smo želeli – da predočimo činjenice o Logoru Sajmište, nedovoljno poznate u našoj sredini, da pokažemo zašto su one važne za nas danas, i da zajedno odamo poštu žrtvama nacističkog logora čiji se ostaci nalaze u samom srcu današnjeg Beograda.

Pre Drugog svetskog rata, na tom mestu nalazio se Beogradski sajam, koji je upisao jugoslovensku prestonicu na mapu najboljih međunarodnih sajmova na Balkanu i Evropi. Sajam je tada bio prvi korak ka širenju Beograda na levu obalu Save, drugim rečima, prethodnik Novog Beograda. Sve se promenilo 6. aprila 1941, jer je ubrzo potom Nezavisna Država Hrvatska okupirala Srem, uključujući Sajmište i Zemun, a nemačka nacistička okupaciona vlast počela da osniva logore u Beogradu i širom Srbije.

Odluka da se Sajmište pretvori u logor, koji je tokom prvih nekoliko meseci bio Jevrejski logor Zemun, doneta je u oktobru, a deportacija prvih zatočenika počela je na današnji dan, 8. decembra 1941. U isto vreme, u ovom logoru su bili zatočeni i naši sugrađani Romi, uglavnom žene sa decom. Prva faza logorske istorije trajala je kratko jer su do proleća 1942. gotovo svi zatočeni Jevreji likvidirani. Logor Sajmište je stoga jedan je od najranijih primera primene Konačnog rešenja u Evropi, a ističe se i po tome što je baš tu korišćena ”dušegupka” (pokretna gasna komora), prethodnica mnogo većih, stacionarnih gasnih komora u Aušvicu i drugim nacističkim logorima.

U drugoj fazi logora Sajmište, kada je on postao Prohodni logor Zemun, velika većina zatočenika bili su Srbi, oni deportovani iz Nezavisne Države Hrvatske, kao i oni iz Srbije. Među njima su bili civili – žene i deca – kao i pripadnici pokreta otpora i ustanka u NDH i Srbiji. Maja 1944 nemačka nacistička vlast u Srbiji predala je upravu Logora Sajmište vlastima NDH, koje su tu dužnost obavljale do zatvaranja logora krajem jula iste godine.

Od ukupno oko 40,000 zatočenika u logoru Sajmište stradalo je oko 17,000, što znači da je Logor Sajmište na današnjoj teritoriji Srbije – bio najveći nacistički logor kako po broju zatočenika, tako i po broju žrtava.

Logoraši su umirali od gladi i žeđi, iznemoglosti i bolesti. Ubijani su gasom, bestijalnim prebijanjem, vešanjem i streljanjem. Mnogi su odatle poslati u logore smrti i logore za prinudni rad u drugim delovima Evrope, odakle se većina njih nije vratila.

Ovaj logor je simbol stradanja Srba – kako iz Srbije tako i iz NDH, Jevreja Srbije, srpskih Roma, ali pre svega – simbol je stradanja SVIH onih koje su okupacione vlasti proglasile neprijateljima – bilo zato što su rođeni kao Jevreji, Romi i Srbi, ili zato što su se suprotstavljali zlu rasizma, fašizma i nacizma.

Nije na meni da vam ovom prilikom govorim o izložbi.

Na vama je da kad uđete u izložbeni prostor osetite kako korak po korak napuštate svet normalnosti i ulazite u logorski svet mraka i teskobe, straha i beznadežnosti, obezličenja i poniženja, nemoći i beznađa koje su iskusili zatočenici – obični ljudi onda, ne drukčiji od vas sada.

Vi ćete slobodno izići iz simboličnog logorskog prostora na izložbi, ali se nadam da će vas ona podsetiti šta znači univerzalna ljudska vrednost – sloboda. Vrednost slobode najbolje znaju oni koji je nisu imali, a mi koji je danas imamo, baš zato ne bismo smeli sebi da dozvolimo da je izgubimo – u pogubnoj lakoći zaborava i neznanja.

Zlo je veliki majstor, a njegov pritajeni šegrt je zaborav. Logor Sajmište bio je sedam decenija prekriven zaboravom.
Došlo je vreme da ga oslobodimo i da se poklonimo senima njegovih žrtava. I to je jedan od osnovnih zadataka Memorijalnog centra ”Staro sajmište”.

Ogroman posao je pred nama. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo kulture svesrdno podržavaju ovaj projekat, a to je stav i uprave grada Beograda. Verujem da ćete i vi, naši sugrađani, podržati nastojanja Memorijalnog centra ”Staro sajmište” da bismo zajedno povratili dostojanstvo žrtvama – i očuvali sopstveno dostojanstvo.

Ostalo mi je još da izrazim zahvalnost: Autoru izložbe dr Milanu Koljaninu i koautorki Asji Drači Muntean, koji su saradnici Memorijalnog centra ”Staro sajmište”; Partnerima u dizajnu, izradi videa i postavci izložbe – dizajnerki Izabeli Martinov Tomović, kao i Bogdanu Španjeviću i Jovani Blanuši iz digitalne agencije NextGame; i na kraju, Maji Gojković, Ministarki kulture Srbije, i svima u Ministarstvu koji su doprineli da Memorijalni centar ”stane na noge”, posebno Danijeli Vanušić koja će otvoriti izložbu.