Medijska scena Srbije u maju 2025. godine

I SLOBODA IZRAŽAVANJA

Međunarodna organizacija Amnesty international objavila je ,,Izveštaj o ljudskim pravima” za 2024. godinu. U njemu se konstatuje da se demonstranti i novinari u Srbiji suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i zlonamernim tužbama zbog mirnog angažovanja po pitanjima od javnog interesa.

U izveštaju se zapaža da se istraživački novinari, branitelji ljudskih prava i aktivisti i dalje suočavaju sa napadima u prorežimskim medijima i da su izloženi strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP). Beleži se podatak da su visoki državni zvaničnici više puta pozivali na uvođenje zakona o stranim agentima ne bi li suzbili kritičko izražavanje.

Amnesty international poziva se na podatke NUNS-a prema kojima se tokom 2024. godine dogodilo više od 150 pretnji i napada na novinare. NUNS notira, a Amnesty international u izveštaj unosi i to da se u prethodnoj godini udruženje ,,Mreža za istraživanje kriminala i korupcije” (KRIK), zbog istraživačkog novinarstva kojim se bavi, suočila sa šesnaest zlonamernih tužbi. Iz izveštaja nije izostavljen ni uvid Komiteta za ljudska prava UN-a iz marta meseca, u kom se potcrtavaju rasprostranjena diskriminatorna retorika usmerena protiv novinara, u onlajn i u tradicionalnim medijima, kao i problematične izjave političara i visokih zvaničnika.

Kada je reč o protestima, naročito ekološkim, konstatuje se da su bili pod jakim nadzorom policije, da su učesnici bili izloženi prekomernoj upotrebi sile i da su bili proizvoljno hapšeni. Nakon protesta protiv iskopavanja litijuma održanog u avgustu, u sedamnaest gradova Srbije uhapšeno je najmanje trideset troje aktivista. Neki su pritvoreni ili ispitivani zbog svojih objava na društvenim mrežama, neki samo zbog učešća u mirnim protestima. Jedan broj uhapšenih suočio se sa nesrazmernim krivičnim optužbama, uključujući i one za podsticanje na nasilno rušenje ustavnog poretka, sa dugotrajnim ispitivanjima, pretresima svojih domova i zaplenom telefona i računara.

Kad je reč o zapleni uređaja, Amnesty international je u decembru prethodne godine izneo dokaze o široko rasprostranjenoj upotrebi nezakonitog špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih tehnika koje su vlasti u Srbiji koristile protiv aktivista i nezavisnih novinara.

Povodom Svetskog dana slobode medija, međunarodna organizacija Reporteri bez granica objavila je izveštaj Indeks slobode štampe u celom svetu za 2025. godinu. Ove godine, od ukupno 180 zemalja, Srbija se našla na 96. mestu. Napredovanje za dva mesta Pavol Salaj, šef Deska za EU i Zapadni Balkan u organizaciji Reporteri bez granica, ocenjuje kao iluziju, imajući u vidu da je napredak na listi rezultat nazadovanja drugih zemalja. Pad za 0,92 poena (sa 54.48 na 53,55) dokazuje da se sloboda medija u Srbiji zapravo pogoršala.¹

U izveštaju se konstatuje da u Srbiji postoji kvalitetno i nagrađivano novinarstvo iz oblasti istraživanja kriminala i korupcije, ali da je medijska scena pod pritiskom lažnih vesti, propagande, političkih pritisaka i da zločini nad novinarima uglavnom ostaju nekažnjeni, o čemu svedoči oslobađajuća presuda iz 2024. godine za četvoricu bivših obaveštajaca optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Pripadnici vladajuće elite, u izveštaju stoji, neretko se obrušavaju na novinare i ti se napadi prenose na određene televizije na kojima se dalje razrađuju. Ni političari, ni državne institucije, pre svih Regulatorno telo za elektronske medije (REM) – nisu se pokazali voljni da zaustave i sankcionišu takvo postupanje. Kada je reč o reakcijama na napade na novinare, uputstva data tužilaštvu i policiji samo su u nekim slučajevima dala pozitivne rezultate. Na pravosudnom sistemu je, kaže se, da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode medija.

Izveštaj pokazuje da su novinarke meta napada kako zbog svog posla, tako i zbog svog pola. Nacionalne televizije i provladini tabloidi, zapaža se, često krše novinarsku etiku prilikom izveštavanja o temama koje se tiču nasilja nad ženama i pripadnicima nacionalnih manjina.

Iz izveštaja nisu ostali isključeni ni slučajevi ilegalnog prisluškivanja novinara od strane bezbednosnih službi i policije.

***

Nakon posete predstavnika međunarodnih udruženja i organizacija u sastavu konzorcijuma Media Freedom Rapid Response (MFRR) Srbiji, sačinjen je izveštaj

,,Sloboda medija u vanrednom stanju”. Izveštaj sadrži zaključke do kojih se u razgovorima došlo, kao i spisak preporuka. Ključni nalaz jeste da kriza zahteva ozbiljnu pažnju i hitnu reakciju nacionalnih vlasti i EU. Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji zahteva, podseća se, brze i konkretne mere za zaštitu novinara i slobode medija.

U izveštaju stoji da su napadi na medijske radnike, tokom proteklih meseci, dostigli decenijama nezabeleženi nivo. Pretnje slobodi i pluralizmu medija znatno su se pojačale tokom studentskih protesta, kada su političke tenzije rodile nove opasnosti za novinare koji izveštavaju sa ulica. Novinari su fizički napadani, preti im se smrću, izloženi su opasnim optužbama od strane visokih političkih zvaničnika, meta su špijunskog softvera, maltretirani su organizovanim kampanjama – sve to u uslovima u kojima za učinioce nema kazne. Neprijateljsko okruženje u kom rade, oduzima im vreme, emocionalno ih iscrpljuje, finansijski ugrožava borbom koju vode sa tužbama koje se protiv njih podnose s ciljem da budu ućutkani, a profesija diskreditovana.

Povodom Međunarodnog dana slobode medija novinarska udruženja ukazala su na ključne probleme sa kojima se medijski radnici suočavaju i pozvala nadležne državne institucije, međunarodne organizacije i celokupnu javnost da preduzmu sve neophodne mere kako bi se obezbedila zaštita novinara, sloboda izražavanja i pravo građana na tačno i nepristrasno informisanje.²

***

ANEM, Misija OEBS-a u Srbiji i predstavnici udruženja novinara održali su u Nišu sastanak sa novinarima, predstavnicima tužilaštva i policije. Mesto sastanka bio je Niš zato što se u tom gradu, u nedelji koja je prethodila sastanku, dogodilo više napada na novinare. Sastanku su prisustvovali i predstavnici NUNS-a, UNS-a, RTS-a, SBS radija, Jugpressa, TV Nova, Niške inicijative, TV Belami, Niš TV-a, Bete, portala FAR.³

Tema razgovora bili su konkretni slučajevi napada na novinare. Ukazano je na to da policijski službenici koji su prisustvovali napadima često na njih nisu reagovali.

Naglašeno je da bi bilo neophodno da tužilaštvo policiji redovno upućuje urgencije, kako bi se u slučajevima napada na novinare poštovale usvojene procedure i slučajevi efikasno rešavali.

Jedna od tema sastanka bilo je uvredljivo obraćanje predsednika Republike Srbije dopisnici RTS-a iz Niša. Novinarska ekipa RTS-a prisustvovala je sastanku, međutim, vest o događaju nije bila objavljena na javnom medijskom servisu. Komentar članova SRG-a – ANEM-a, AOM-a, Asocijacije medija, NUNS-a, NDNV-a, UNS-a – bio je sledeći:

Za stolom su sedeli i novinarke i novinari niškog dopisništva RTS-a, koji su nedavno bili meta uvreda predsednika Srbije. Iz tog razloga, za RTS ovo ne bi bila samo vest koju svaki medij želi da prenese, već i gest solidarnosti sa svojom novinarkom koji je, po svemu sudeći, izostao odlukom urednika.⁴

Statistički podaci o postupanju javnih tužilaštava i krivičnim predmetima na štetu medijskih radnika 2016-2025

Vrhovno javno tužilaštvo objavilo je podatke o postupanju javnih tužilaštava u krivičnim predmetima na štetu bezbednosti lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja za period od 2016. godine zaključno sa krajem maja 2025. godine.

U izveštaju se navodi da su tokom 2025. godine u javnim tužilaštvima, na osnovu podnetih krivičnih prijava ili izveštaja, formirana ukupno 34 predmeta (četiri u januaru, sedam u februaru, devet u martu, sedam u aprilu i sedam u maju) u vezi sa događajima učinjenim na štetu 36 lica odnosno 33 lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, od kojih je 19 muškog (57,58%), a 14 ženskog pola (42,42%).

Šesnaest predmeta formirano je u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (47,06% od ukupnog broja). Predmeti su formirani u vezi sa događajima učinjenim na štetu 14 lica odnosno 13 lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, od kojih su tri muškog (23,08%), a deset ženskog pola (76,92%).

Zaključno sa 31. 5. 2025. godine, preduzete su sledeće radnje:

• u dva predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca;
• u jednom predmetu doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave;
• u dva predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka;
• u jednom predmetu u toku je sprovođenje dokaznih radnji;
• u dvadeset predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja;
• u četiri predmeta, u cilju donošenja odluke, razmatraju se informacije prikupljene tokom predistražnog postupka;
• u tri predmeta, u cilju donošenja odluke, razmatraju se navodi prijave;
• u jednom predmetu, ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku, potencijalni učinilac nije identifikovan.

Prvostepena ili konačna odluka doneta je u tri predmeta, što predstavlja 8,82% ukupnog broja predmeta.⁵

Krajem maja, na Platformi za bezbednost novinara Saveta Evrope, zabeleženo je da je zaključen prestanak dvadesetogodišnjeg radnog odnosa novinarkama Politike Sandri Gucijan, urednici vikend izdanja, i Dorotei Čarnić, urednici rubrike Hronika. Zvanično obrazloženje za prestanak radnog odnosa nisu dobile, već su usmenim putem obaveštene da će njihova radna mesta biti ukinuta zbog procesa restrukturiranja.

Novinarke su prestanak radnog odnosa doživele kao sredstvo zastrašivanja usmereno prema drugim novinarima Politike. U izjavi za UNS, Dorotea Čarnić je rekla da obe veruju u to da je otkaz politički motivisan, imajući u vidu da njih dve od početka ne kriju svoju podršku studentima.⁶

Grupa radnika Radio-televiziji Srbije (RTS) koja je okupljena u inicijativu ,,Naš pRoTeSt” saopštila je da je njihova koleginica iz sektora TV produkcija dobila otkaz zato što je,

za vreme blokade zgrade RTS-a, protestovala uživo u programu, kao i da tri honorarna saradnika RTS-a nisu dobila produžetak ugovora zbog izražavanja drugačijeg stava.⁷ RTS je te navode demantovao, tvrdeći da ,,su postupci pokrenuti zbog povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline […], a ne zbog iznošenja ličnog mišljenja i neslaganja zaposlenih u javnom medijskom servisu sa uređivačkom politikom RTS-a”.⁸

NUNS je izneo svoja saznanja prema kojima se u RTS-u na radnike vrši pritisak pod izgovorom da su „naštetili ugledu” javnog servisa. Od nekih zaposlenih traženo je da se o svojim stavovima izrečenim u programu izjasne pisanim putem, dok su neki drugi dobijali usmena upozorenja. Zajedničko za sve na koje se vršio pritisak jeste to da su potpisali otvoreno pismo u kom se od upravnog odbora, generalnog direktora i programskog odbora RTS-a traži dijalog sa zaposlenima koji se ne slažu sa uređivačkom politikom informativnog programa RTS-a.⁹ Nakon pritisaka kom su bili izloženi, navodi NUNS, ,,neki honorarci su povukli svoje potpise”.¹⁰

Evropska federacija novinara (EFJ) i NUNS izrazili su zabrinutost zbog narušavanja profesionalnih standarda i pritiska kom su mesecima unazad, od strane

menadžmenta i uredništva, izloženi novinari i drugi zaposleni u mediju Juronjuz Srbija. Kako se u saopštenju kaže, zaposleni se suočavaju sa cenzurom, neprofesionalnim zahtevima, zabranom postavljanja pitanja određenim predstavnicima vlasti, sankcijama zbog odbijanja da se takvim nalozima povinuju. Kaže se da je više novinara, zbog svega navedenog, već napustilo tu medijsku kuću.¹¹

Sankcije za aktivizam

U drugoj polovini maja, nakon više od dva meseca provedena u pritvoru, aktivistima Davoru Stefanoviću, Srđanu Đuriću i Mladenu Cvijetiću izrečena je mera zabrane napuštanja stana sa elektronskim nadzorom (tzv. kućni pritvor).¹²

Početkom maja, Evropski parlament pozvao je srpske vlasti da iz pritvora puste uhapšene aktiviste. Poziv je sadržan u Rezoluciji usvojenoj na predlog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule.¹³

Više o lišenju slobode novosadskih aktivista iz grupe STAV i Pokreta slobodnih građana u Monitoringu medijske scene Republike Srbije za mesec april 2025. godine.

Nakon što je 17. aprila priveden zbog toga što je na svom nalogu objavio brojeve telefona tri novinara RTS-a i predsednice Skupštine Republike Srbije, korisniku društvene mreže X Marku Marjanoviću, potpisanom kao Kristal Met Dejmon, zabranjeno je korišćenje društvenih mreža, čet aplikacija, Jutjuba, kao i posećivanje prijavljenih i neprijavljenih skupova. Objavljeni broj pratila je sledeća poruka: ,,Našao sam ovu fotku na internetu negde. Molim vas ljudi molim da je ne zovete i ne šaljete joj poruke i fotografije […]. Ja vas molim sve redom ne zovite i ne šaljite glupe forice […], ljudi nemojte, apelujem na vas da to ne radite.”

Tužilaštvo je u procesuiranju ovog slučaja pokazalo hitrost i neutemeljenost u pogledu interpretacije odredaba Krivičnog zakonika, što je za cilj imalo suspendovanje slobode izražavanja.

Majranoviću je na teret stavljeno krivično delo Proganjanje predsednice Skupštine Republike Srbije. Do sada nije poznato da li je ona krivičnu prijavu podnela lično ili je tužilaštvo gonjenje preduzelo samoinicijativno. Napominje se, konteksta radi, da je predsednica Skupštine Republike Srbije ranije izjavila da veliki broj ljudi poseduje njen telefonski broj, da se ona javlja svima, čak i na nepoznate brojeve, da je zovu razni ,,obični ljudi” koji svoje probleme ne mogu da reše.

Da bi se neko delo moglo podvesti pod krivično delo Proganjanje, neophodno je da lice u određenom vremenskom periodu drugo lice uporno: neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju da mu se protiv njegove volje fizički približi; protivno njegovoj nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije; zloupotrebljava podatke o njemu ili njemu bliskom licu u cilju naručivanja robe ili usluga; preti napadom na život, telo ili slobodu njega ili njemu bliskog lica; preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da mu ugrozi lični život. 

Upornost se kod krivičnog dela Proganjanje vidi kao ponavljanje neke radnje radi ostvarivanja određenog cilja (iz presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 53/2023 od 31. 1. 2023. godine).

Tumačeći odluku tužilaštva da delo kvalifikuje kao Proganjanje, predsednica Udružen- ja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić ukazala je na to da bi se u konkretnom slučaju moglo govoriti o krivičnom delu Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka,¹⁴ za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, s obzirom na to da podatke nije saopštilo službeno lice.¹⁵

II   NAPADI, PRETNJE I PRITISCI

Napad na novinara redakcije Insajder Stefana Miljuša

Tokom obeležavanja Međunarodnog praznika rada dogodio se fizički napad na novinara redakcije Insajder Stefana Miljuša – u centru Beograda, na Trgu Nikole Pašića, dok je izveštavao sa okupljanja članova Saveta samostalnih sindikata Srbije. Miljuš je snimao veterane koji su u koloni, noseći zastave, išli ka zgradi RTS-a. Jedan od njih uzviknuo je: ,,Pumpaj”, zbog čega su neka lica počela da ih vređaju i fizički napadaju.

Jedan od veterana zadobio je udarac, zatim je došlo do guranja i nakon toga do reakcije policije.

Dok je redakciji slao video-materijal, Miljuš je primetio da ga mlađi muškarac snima telefonom. Upitao ga je ko je i zašto to čini. Muškarac je počeo užurbano da se povlači, a Miljuš je krenuo za njim, ponavljajući pitanja. Napadač se zatim okrenuo, rekao novinaru da se skloni i udario ga dva puta po ruci, iz koje mu je izbio mobilni telefon.

Nakon toga, napadač je dobio pojačanje u vidu još jednog mladića koji je takođe od Mil- juša zahtevao da se udalji.¹⁶

Redakcija Insajdera slučaj je prijavila nadležnim organima.¹⁷ Reakcija stručne javnosti nije izostala.¹⁸

Napad na snimatelja TV N1 Marjana Vučetića

Dok je ulazio u šator pokušavajući da snimi posetu Miloša Vučevića, predsednika vladajuće stranke, selu Makovište kod Kosjerića, nepoznati muškarac zadao je Marjanu Vučetiću više udaraca u leđa. Napadaču se pridružilo nekoliko lica koja su psovala snimatelja nazivajući ga ,,izdajnikom”, ,,stranim plaćenikom”, ,,žutim ološem”.¹⁹ Udarci- ma i šutiranjem Vučetić je izbačen iz šatora.²⁰

Prisutni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević na napad nije reagovao niti ga je osudio. Nastavio je da sedi za istim stolom sa muškarcem koji je napao snimatelja, a fotografiju tom prigodom načinjenu objavio je na svom nalogu na društvenoj mreži X.

Napad je prijavljen nadležnim državnim organima. MUP je ubrzo identifikovao lice protiv koga će Višem javnom tužilaštvu u Užicu biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršilo krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Licu nije određeno policijsko zadržavanje. TV N1 otkrila je identitet napadača. Reč je o Ljubiši Kneževiću, predsedniku mesne zajednice Makovište.²¹

Povodom napada oštro je reagovala stručna javnost, ukazujući na opasnu tendenciju porasta broja napada na snimatelje.²²

Napad na novinarku Južnih vesti Tamaru Radovanović

Nakon završetka dva skupa u Nišu – jednog u organizaciji studenata i drugog u organizaciji Srpske napredne stranke – u centru grada napadnuta je novinarka Tamara Radovanović. Novinarka se nalazila na javnoj površini, bila je na svom profesionalnom zadatku i nosila je vidno istaknutu legitimaciju. Napadnuta je u prisustvu pripadnika policije, a događaj je uspela da zabeleži.²³

Na snimku koji je sačinila, vidi se nepoznati muškarac koji joj agresivno prilazi, upućuje joj uvredljive reči, uvrće ruku, pokušava da joj otme mobilni telefon i da je, uz asistenci- ju više nepoznatih mladića, zaplaši. Policijski službenik u civilu nije pokušao da zaštiti novinarku. Umesto toga, udaljio ju je sa lica mesta i od nje tražio lična dokumenta. Iako je napadu svedočilo najmanje deset uniformisanih policajaca, novinarki je preporučeno da slučaj prijavi policiji.²⁴

Reakcija stručne javnosti nije izostala.²⁵

Napad na novinarku i snimatelja TV Nova Ivanu Marković i Dejana Markovića

Novinarka i snimatelj TV Nova Ivana Marković i Dejan Marković fizički i verbalno su napadnuti dok su 17. maja izveštavali sa sabora Srpske napredne stranke u Nišu. Na inicijativu dva nepoznata muškarca, od kojih je jedan kroz megafon uzvikivao: ,,Ustaše”, ,,Marš odavde”, ,,Sram vas bilo, ustaše glupave”, „Doviđenja, ovo nije Hrvatska”, ,,Napolje, napolje”, prisutni građani oterali su novinare sa javne površine sa koje su izveštavali.²⁶

Novinarka je pokušala da pozove policiju telefonom, međutim, zbog galame nije uspela da čuje da li joj se neko javio. Opkoljena masom, mahala je dozivajući policiju.

U jednom trenutku, policajci su prišli novinarki i snimatelju i sklonili ih. Na napadače se nisu obazirali, iako su novinarku, kako je rekla, uz neprekidne uzvike gurali i udarali s leđa.²⁷

Povodom napada reagovala je stručna javnost.²⁸

Napad na novinarku Glasa Šumadije Nikoletu Jošović

Nikoleta Jošović napadnuta je u centru Kragujevca dok je izveštavala sa akcije koju su nezadovoljni građani organizovali ispred štanda Srpske napredne stranke. Prema novinarkinim rečima, nepoznata žena je sa štanda uzela promotivni materijal, a zatim joj udarcem u stativ iz ruke izbila mobilni telefon. Novinarka je dala izjavu u policiji. Od žene koja ju je napala uzeti su lični podaci.

Tim povodom reagovala su novinarska udruženja i udruženja medija.²⁹

Napadi na novinare tokom izveštavanja u Jelašnici i Grljanu

Tokom izveštavanja sa skupova održanih kao deo predizborne kampanje SNS-a u mestima Jelašnica i Grljan kod Zaječara, novinari medija Glas Zaječara, TV Nova, N1 i Insajder bili su onemogućeni da obave svoj novinarski zadatak.

Novinari TV N1 i Glas Zaječara fizički su sprečeni da izveste o poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Jelašnici. Nepoznati muškarci udarili su snimatelja TV N1 po rukama kako bi spustio kameru i prekrivali su mu objektiv; novinaru Glasa Zaječara Miljku Stojanoviću oteli su telefon; novinara Miodraga Sovilja i ekipu N1 vukli su za ruke sve dok ih nisu udaljili. Na snimku napada čuju se reči muškarca koji je, između ostalih, tražio da se novinari uklone: ,,To je molba, za sada”.³⁰

U Grljanu, novinarima medija Glas Zaječara, TV Nova, Insajder i N1 saopšteno je da ne mogu izveštavati zato što nemaju akreditacije. Napominje se da obaveza akreditovanja nije bila najavljena i da novinari na licu mesta nisu dobili informacije o tome šta treba da učine kako bi mogli da obave svoj novinarski zadatak.³¹

Sprečavanje novinarke i urednice portala KoSSev Tatjani Lazarević da izveštava ispred Skupštine Republike Srbije

Dok je pokušavala da napravi video i foto materijal za arhivu KoSSeva, Tatjana Lazarević doživela je neprijatnost zbog koje je redakcija tog medija javno reagovala. Incident se odigrao ispred Skupštine Republike Srbije, na mestu na kom su postavljeni beli šatori.

Novinarki je prišao mladić koji se kasnije predstavio kao đak srednje ugostiteljske škole. Dok je od nje tražio informacije o tome ko je, u ruci je držao uspravno postavljen mobilni telefon. Umesto da mu na pitanja odgovara, novinarka mu je pitanja postavljala. Između ostalog i zašto protestuje. Mladićev odgovor bio je da u budućnosti, zbog blokadera, narkomana, izdajnika i stranih plaćenika koji ruše Srbiju, neće moći da upiše fakultet. Optužbe je iznosio i na račun KoSSeva. Prisutni pripadnici policije nisu reagovali sve dok se u komunikaciju nisu uključila dva prolaznika i grupa mladića. Nakon toga, kako je opisala novinarka, mladić se vratio ,,unutar ograde Ćacilenda”.³²

Privođenje novinara Nikole Doderovića, dopisnika australijskog radija SBS

Nikola Doderović priveden je dok je izveštavao sa sabora Srpske napredne stranke u Nišu. U trenutku kad su ga zaustavili pripadnici MUP-a, novinar se nalazio u društvu dru- ga, studenta komunikologije i novinarstva koji mu je pomagao u snimanju i fotografisanju skupa. Obojica su na sebi imali prsluke sa oznakom ,,press”. Doderović

je kod sebe imao ličnu kartu, njegov drug nije. Policajci su od Doderovića tražili da im na uvid dâ ličnu kartu, a potom i da isprazni svoj ranac. Novinar je učinio ono što su od njega tražili. Iako nisu imali primedbe na sadržaj Doderovićeve torbe, policajci su mu na ruke stavili lisice, obrazlažući svoj potez netačnim podatkom da novinar kod sebe nema ličnu kartu.³³

Kako je Cenzolovka navela, na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara održanom u Nišu, policajac koji je priveo Doderovića nije imao jasan odgovor na pitanje zašto je to učinio. ,,Ispalo je da ste mu delovali sumnjivo, jer ste imali knjige u rancu”, navodi taj portal.³⁴

U Policijskoj upravi, prema Doderovićevim rečima, od njega su tražene informacije o mediju u kom radi i mestu na kom se njegova redakcija nalazi. Bili su zainteresovani za pisane dokaze o njegovom angažovanju i sl. Ispitujući ga o načinu na koji mu je izdata novinarska legitimacija, rekli su mu da se ista može ,,kupiti”.³⁵

Reakcija stručne javnosti nije izostala.³⁶

Privođenje fotografa Gavrila Andrića

Gavrilo Andrić, fotograf koji mesecima unazad dokumentuje studentske proteste, priveden je tokom građanskog protesta i blokade suda i tužilaštva u Novom Sadu. Iz policije je pušten dva sata nakon privođenja. Stručna javnost reagovala je na njegovo privođenje.³⁷

Pretnje novinarima i pritisci na njih

Redakciji portala Bečejski mozaik upućene su pretnje nakon objavljivanja video zapisa sa protesta organizovanog u Bečeju zbog nasilne reakcije policije ispred

Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Kao komentar ispod objavljenog videa, sa Fejsbuk profila ,,Ivan Jevtić”, ostavljena je preteća poruka. NUNS je pretnje prijavio nadležnim organima.³⁸

To nije prvi put da su novinari redakcije Bečejski mozaik izloženi pritiscima. U novembru prošle godine novinarka Kristina Demeter Filipčev doživela je fizički i verbalni napad (više u Monitoringu medijske scene u Republici Srbiji za mesec novembar 2024. godine). Prema informacijama koje je podelila sa NUNS-om, napadači još uvek nisu identifikovani, iako se to moglo učiniti na osnovu snimka dostavljenog uz krivičnu prijavu.³⁹

U komentaru na zvaničnoj Fejsbuk stranici medija Storiteler novinarki i urednici portala Vladimiri Dorčovoj Valtnerovoj upućene su preteće poruke.⁴⁰

Dok je izveštavala sa čela kolone u protestnoj šetnji ,,Krugom dvojke” održanoj u Beogradu, novinarki TV N1 Žani Bulajić nepoznata žena unosila se u lice. Redari iz reda studenata hitro su na to reagovali.⁴¹

Izdavači medija TV N1 i Nova S tužili su udruženje Centar za društvenu stabilnost zbog povrede ugleda. Od Osnovnog suda u Novom Sadu zatražili su da usvoji privremenu meru i udruženju zabrani da do pravnosnažnog okončanja postupka – putem televizija Pink, Prva, B92, K1, bilo koje druge televizije i društvenih mreža, X ili neke druge – objavljuje i javnosti čini dostupnim video zapis koji sadrži logotipe televizija N1 i Nova S, snimke njihovih novinara i tvrdnje da oni „lažu i seju mržnju”. Privremena mera pravnosnažno je usvojena, a postupak je u toku.⁴²

Među pritiske kojima su novinari bili izloženi tokom maja, NUNS je zabeležio i to da je na Fejsbuk stranici Zaječarski blok više puta objavljen video-snimak u kom su targetirani novinari medija Glas Zaječara Miljko Stojanović i Anđela Risantijević.⁴³

Miljku Stojanoviću u maju je uručen poziv prekršajnog suda zbog toga što tokom incidenta koji se dogodio za vreme protestne vožnje „Bukom protiv diktature” (održane 25. marta), kod sebe nije imao ličnu kartu. Incident su izazvali odbornik SNS-a Nelija Nikolić i još jedan muškarac koji su pokušali da novinaru otmu mobilni telefon. Na- pominje se da je Stojanović u kolima parkiranim u blizini imao pres karticu i vozačku dozvolu. Poziv da dâ iskaz o prijavljenom napadu Stojanović još uvek nije dobio. Stručna javnost protestovala je zbog toga što se umesto ,,procesuiranja […], i pored krivičnih prijava od strane nekoliko lica koje su zadobile povrede”,⁴⁴ odbornik SNS-a našao na listi „Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić”.⁴⁵

Ukidanje presude zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke Nove S Isidore Kovačević

Viši sud u Šapcu ukinuo je prvostepenu presudu Osnovnog suda zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke Isidore Kovačević. Nakon što je oglašen odgovornim za lepljenje „poternica” sa novinarkinim likom, Milan Filipović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Prvostepenom odlukom izrečena je i zabrana prilaska u trajanju od godinu dana.

U izjavi za sajt Cenzolovka novinarka je podsetila na to da se i dalje ne zna ko su nalogodavci i koordinatori akcije, koja je štamparija bila zadužena za štampanje letaka, a ko za njihovu distribuciju. Izrazila je svoje nezadovoljstvo načinom na koji je slučaj od početka vođen i ukazala na to da država takvim postupanjem šalje jasnu poruku da ne brine o bezbednosti novinara i da su pretnje i napadi na njih sasvim legitimna pojava.⁴⁶

Više o slučaju Isidore Kovačević u Monitoringu medijske scene u Srbiji za mesec oktobar 2024. godine.

Odbačena krivična prijava protiv novinara Srđana Škora

Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu utvrdilo je da u slučaju gostovanja novinara Srđana Škora na KTV-u u junu prošle godine – nema osnova za pokretanje krivičnog postupka. Škoro je, komentarišući ,,dobre” prilike u Srbiji, ,,predložio” da se sin Aleksandra Vučića „pošalje u Majdanpek i Bor, u rudnik, da lepo tamo radi. Nema Kobri, nema zaštite, tamo da doprinese, da ga snimaju kamere, a može i Željko Mitrović da dođe da pravi rijaliti”, te da Danilo Vučić „na taj način pokaže kakav je Obilić”. „Što se tiče Kosova”, rekao je Škoro, Danilo Vučić „može i tamo da ode, ali samostalno – ne o trošku države, ne o trošku toga o čemu [Aleksandar] Vučić ćuti, da idu Kobre i specijalci da ga obezbeđuju da bi dete gledalo utakmicu”.⁴⁷

Reagujući na navodno pozivanje na ubistvo, Više javno tužilaštvo u Beogradu

naložilo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da formira predmet s ciljem utvrđivanja postojanja elemenata krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti, izvršenog prema Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom sinu Danilu. Više o tom slučaju u Monitoringu medijske scene u Srbiji za mesec jul 2024. godine.

Službena beleška kojom se konstatuje da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka doneta je 25. 2. 2025. godine. Međutim, javnost je o njoj obaveštena tri meseca kasnije, i to od strane advokata Ivana Ninića, koji je do informacije došao podnoseći zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Ubijeni i nestali novinari na Kosovu

U maju se navršilo dvadeset šest godina od nestanka Ljubomira Kneževića, novinara Jedinstva i dopisnika Politike. Knežević je nestao 6. maja 1999. godine, kod Vučitrna, u podnožju planine Čičavica, u večernjim časovima, kada se sa radnog zadatka vraćao kući.⁴⁸

III MONITORING PROCESA USVAJANJA NOVIH ZAKONA

Tokom maja novinarske i medijske organizacije i sindikati oglašavale su se kako bi izrazile duboku zabrinutost zbog načina na koji se sprovodi proces izmena i dopuna tri za oblast medija ključna zakona.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija pokrenulo je postupak za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS). Iako Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije nije usvojen, Koalicija za slobodu medija i druge organizacije tražile su održavanje javne rasprave, međutim, Ministarstvo je raspravu odbilo i organizacije imejlom obavestilo o tome da je Evropska komisija potvrdila usaglašenost svih nacrta i da je potrebno da svoje komentare dostave u roku od 48 časova, jer bi svaka dalja diskusija ,,usporila evropske integracije Srbije”.⁴⁹

Najsporniji predlozi bili su oni koji imaju potencijal da najveću štetu nanesu istraživačkim novinarima. Reč je o odredbama koje se odnose na pretpostavku nevinosti i na objavljivanje informacija u vezi s krivičnim postupkom. Stručna javnost je tim povodom oštro reagovala i sprečila unošenje odredaba koje bi, izvesno je, dovele do nesrazmernog ograničenja slobode izražavanja.⁵⁰

Do pisanja ovog monitoring izveštaja, sva tri medijska zakona su usvojena. Proces usvajanja stručna javnosti je ocenila kao netransparentan i sproveden po ,,neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograničeno učešće stručne javnosti.”⁵¹

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje na kojoj su opozicioni poslanici odbili da učestvuju, usvojen je izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta REM-a.

Opozicioni poslanici tražili su da se Odboru omogući izjašnjavanje o spornim kandidatima. Predsedavajuća Odbora Sanja Branković Jefić odgovorila je da za izjašnjavanje ne postoji pravni osnov, s obzirom na to da je dnevni red usvojen. Nakon toga, poslanici opozicionih stranaka napustili su sastanak.

O biografijama spornih kandidata stručna javnost redovno je izveštavala.⁵² Povodom ponovljenog postupka za izbor članova Saveta REM-a, zakonska zastupnica Građanskih inicijativa, nevladine organizacije koja aktivno prati proces izbora i jedna je od ovlašćenih predlagača kandidata, rekla je da je situacija u ovom izbornom ciklusu ,,dosta gora zbog velikog broja gong organizacija i organizacija bliskih vlastima koje ne ispunjavaju propisane uslove, naročito u oblasti zaštite dece”.⁵³ Tokom izbora više puta je ukazano na to da izvršna vlast vrši nedopustiv pritisak na izborni proces. U saopštenju Građanskih inicijativa stoji:

Građanske inicijative upozoravaju na direktno mešanje izvršne vlasti u postupak izbora novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Više organizacija koje se bave zaštitom prava deteta obavestile su da su u prethodnim danima dobijale pozive i instrukcije u vezi sa procesom nominacije kandidata od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost. Pozive su dobijali i od strane jedinica lokalne samouprave koje finansiraju projekte ovih organizacija.⁵⁴

Zbog načina na koji je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić komentarisala biografije dve kandidatkinje predložene od strane novinarskih udruženja NUNS i UNS i otvoreno pledirala za određene kandidate, Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo ju je da ,,prestane da manipuliše činjenicama i obmanjuje javnost”.

U saopštenju NUNS-a stoji:

Predsednica Skupštine ne sme da zloupotrebljava položaj na kojem se nalazi. Podsećamo i da vlast treba da obezbedi transparentan i objektivan proces, a ne da se ponovo meša u izbor članova Saveta REM-a i otvoreno stavlja na stranu određenih kandidata.

Do izrade ovog monitoring izveštaja, iz procesa izbora članova Saveta REM-a istupilo je 78 ovlašćenih predlagača i 16 kandidata i kandidatkinja.⁵⁵

Projektno sufinansiranje

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) zatražio je od MIT-a da poništi evaluaciju projekata podnetih na Konkurs za unapređenje profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja za 2025. godinu. Kao razlog za zahtev navedeno je to što su evaluatori projekata u tri slučaja od pet bili pristrasni.⁵⁶

Udruženje „Lokal pres” objavilo je analizu koja ukazuje na moguć sukob interesa u procesu dodele sredstava za projekte lokalnih medija. Zapaženo je da isti članovi komisija odlučuju o projektima na republičkom i na lokalnom nivou, kao i da jedan broj njih nije kvalifikovan za ulogu medijskog stručnjaka. To su samo neki od razloga zbog kojih su lokalni nezavisni mediji na konkursima dobijali minimalna sredstva.

U analizi je naveden podatak da su ,,53 lokalna medija koja su u članstvu PU ’Lokal pres’ na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije 2025. godine dobila 16.368.000,00 dinara, odnosno manje nego dve televizije

– Radio-televizija Kruševac i Televizija Zona plus iz Niša – u ukupnom skoru”.⁵⁷

V   SLAPP TUŽBE USMERENE PROTIV NOVINARA I MEDIJA

Među političarima koje je početkom 2024. godine Evropska CASE koalicija (Coalition against SLAPPs in Europe) navela kao one koji su pokrenuli najviše tužbi protiv medija, našla se Dijana Hrkalović, sa 11 tužbi protiv novinara različitih medija, uključujući i urednika istraživačkog portala KRIK.⁵⁸

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu kojom je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova, u sporu protiv Stevana Dojčinovića, glavnog urednika KRIK-a i udruženja koje je taj portal osnovao.

Tužba koju je Dijana Hrkalović podnela 2022. godine odnosila se na ukupno šest tekstova objavljenih na portalu KRIK tokom januara i februara iste godine. Od suda je zahtevala da tužene obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete isplate iznos od 6.000 evra, kao i da uredniku naloži da presudu objavi.

U sudskom postupku je utvrđeno da su tuženi postupali u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom i da su na više načina pokušali da stupe u kontakt sa tužiljom. Tekstovi su, smatra sud, zasnovani na dokumentima iz sudskih postupaka, i na podacima do kojih su novinari došli tokom višegodišnjih istraživanja slučajeva poznatih kao Jovanjica 1, Jovanjica 2 i klan Belivuka. Sud smatra da je u tekstovima iznet kritički stav na rad tužilaštva, a da se tužilja spominje u ,,širem kontekstu gde su tuženi ukazali na povezanost državnih funkcionera sa kriminalnim grupama”. Kako je tužilja, u vreme kojim se novinari bave, bila državni sekretar MUP-a, javnost ima interes i treba da bude upoznata sa informacijama koje su tuženi objavili. Sud dodaje da je tužilja, imajući u vidu funkciju koju je obavljala, dužna da pokaže veći stepen tolerancije prema informacijama i kritikama koje se na nju odnose. U presudi se potcrtava, što je značajno, da se naslov teksta i njegova sadržina moraju posmatrati kao integralna celina.⁵⁹

Fusnote

1. ,,Svetski indeks slobode štampe Reportera bez granica – rezultat Srbije dostigao rekordno nizak nivo u 23-godišnjoj istoriji indeksa”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Javni servis, izvor: Reporteri bez granica, ANEM.

2. ,,NUNS povodom Međunarodnog dana slobode medija: Srbija u ozbiljnoj krizi, potrebna hitna insti- tucionalna reakcija”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a; ,,Proglas Udruženja novinara Srbije (UNS) povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija”, tekst je objavljen 2. 5. 2025. godine na sajtu UNS-a; ,,Proglas kragujevačkih novinara: Kragujevački mediji zaslužuju bolje uslove za rad”, tekst je objavljen 8. 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a, izvor Res Publica.

3. ,,SRG u Nišu: Novinari osećaju da ne mogu da računaju na podršku policije i zaštitu pravnog siste- ma”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Bezbedni novinari.

4. ,,Na RTS-u ni sekund o sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara u Nišu, a prisustvovali su i novinari dopisništva RTS-a, nedavne mete uvreda predsednika Srbije”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Bezbedni novinari.

5. http://www.vrhovnojt.gov.rs/assets/SPPJT3105.pdf

6. ,,EFJ za UNS: Od Platforme Saveta Evrope tražićemo da evidentira otpuštanje urednica Politike”, autor Ničić, tekst je objavljen 21. 5. 2025. godine na sajtu UNS-a.

7. ,,Naš pRoTeSt: Kolege ostale bez posla, kazna zbog izražavanja stava tokom blokade RTS”, tekst je objavljen 21. 5. 2025. godine na sajtu N1.

8. ,,Postupci protiv zaposlenih zbog povrede radnih obaveza, a ne zbog neslaganja sa uređivačkom poli- tikom”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu RTS-a.

9. ,,Pismo dela radnika RTS-a upućeno rukovodstvu: Prekinite sa osvetničkim ponašanjem”, saopštenje je objavljeno 20. 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

10. ,,Otkazi u RTS-u potvrđuju atmosferu straha i cenzure”, saopštenje je objavljeno 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

11. ,,Zabrinjavajući pritisci i urušavanje profesionalnih standarda u Euronews Srbija moraju prestati”, saopštenje EFJ-a i NUNS-a objavljeno je 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

12. ,,Troje novosadskih aktivista nakon dva meseca pušteno iz pritvora”, autorka Isidora Martać, tekst je objavljen 20. 5. 2025. godine na sajtu KRIK.

13. ,,Evropski parlament zatražio oslobađanje pritvorenih aktivista i studenata”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Autonomija.

14. Član 146 KZ-

15. ,,Slučaj Kristal Met Dejmon: Koja prava imamo u digitalnom svetu i šta kaže zakon?”, autor Vojislav Stojsavljević, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Danas.

16. ,,Prvi maj u Srbiji: Napad na novinara Insajdera i još dva incidenta tokom protesta”, tekst je objavl- jen 1. 5. 2025. godine na portalu Insajder.

17. ,,Napad na novinara Insajdera: Tužilaštvo primilo prijavu, ali bez odgovora o daljim koracima”, tekst je objavljen 5. 5. 2025. godine na portalu Insajder.

18. ,,Na Trgu Nikole Pašića napadnut novinar Insajdera Stefan Miljuš”, saopštenje je objavljeno 5. 2025. godine na sajtu UNS-a, ,,Napad na novinara Insajdera je upozorenje da bezbednost novinara mora da postane prioritet”, saopštenje je objavljeno 1. 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a, „’Rat’ protiv novinara  mora biti zaustavljen”, saopštenje je objavljeno 1. 5. 2025. godine na sajtu ANEM-a, ,,Stvarni napadi na  novinare, Stefan Miljuš, Beograd”, tekst je objavljen 1. 5. 2025. godine na sajtu SafeJournalists.

19. https://bazenuns.rs/srpski/detalji-napada-na-novinara/1756

20. ,,Kamerman N1: Udarali su me i šutirali u šatoru ispred Vučevića”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na portalu Novi magazin.

21. ,,Napadač na snimatelja N1 u Kosjeriću bivši policajac – Vesti iz Srbije, regiona i sveta”, tekst je obja- vljen 5. 2025. godine na sajtu Televizije N1.

22. ,,Nedopustiv napad na kamermana N1 pred predsednikom SNS i demonstracija netrpeljivosti prema medijskim radnicima i novinarima”, saopštenje ANEM-a objavljeno je 5. 2025. godine na sajtu Bezbedni novinari; ,,Kazniti napadače na snimatelja N1 Marjana Vučetića”, saopštenje je objavljeno 16. 5. 2025. godine na sajtu UNS-a; ,,Osuđujemo napad na snimatelja Marjana Vučetića i privođenje fotore- portera Gavrila Andrića”, saopštenje je objavljeno 16. 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

23. ,,Novinarka Južnih vesti napadnuta u centru Niša nakon završetka dva paralelna skupa”, autori Aleksandar Kostić i Ljubiša Mitić, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Južne vesti.

24. Isto

25. ,,Nekažnjeni fizički napadi na novinarke, novinare i medijske radnike postali svakodnevica u Srbiji”, saopštenje ANEM-a objavljeno je 5. 2025. godine na sajtu Bezbedni novinari; ,,UNS: Da odgovora napadač na Tamaru Radovanović”, saopštenje objavljeno 17. 5. 2025. godine na sajtu UNS-a; ,,NUNS  najoštrije osuđuje napad na novinarku Južnih vesti tokom izveštavanja sa skupa u Niša”, saopštenje je objavljeno 18. 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

26. Stvarni napadi na novinare, Ivana Marković i Dejan Marković, Niš, 5.2025. – SafeJournalists

27. ,,‘Došli su u naš grad da biju nas, koji ovde živimo. Sve se odigralo pred očima policije’: Ekipa Nove napadnuta na skupu SNS-a u Nišu”, autorka Iva Ogarević, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Nova rs.

28. ,,SafeJournalists: Napadi, privođenja i zabrane pristupa – Sve žešći pritisci na novinare u Srbiji”, saopštenje mreže SafeJournalists objavljeno je 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

29. ,,Napad na novinarku zahteva hitnu reakciju”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Res Pu- blica; ,,ANEM najoštrije osuđuje napad na novinarku Glasa Šumadije Nikoletu Jošović”, saopštenje je ob- javljeno 30. 5. 2025. godine na sajtu Bezbedni novinari; ,,NUNS osuđuje incident u Kragujevcu – Novi- narima se mora obezbediti bezbedan rad”, saopštenje je objavljeno 29. 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a; ,,UNS: Kazniti napadača na novinarku Glasa Šumadije Nikoletu Jošović”, saopštenje je objavljeno 29. 5. 2025. godine na sajtu UNS-a.

30. ,,ANEM osuđuje sprečavanje novinara da izveštavaju sa skupa u Zaječaru”, saopštenje je objavljeno 30. 5. 2025. godine na sajtu ANEM-a.

31. ,,NUNS: Napadi na novinare tokom izveštavanja u Jelašnici i Grljanu su direktan udar na medijske slobode”, saopštenje je objavljeno 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

32. ,,Urednicu portala KoSSev ometao mladić ispred Skupštine dok je snimala šatore”, tekst je objavljen 7. 5. 2025. godine na portalu Insajder, izvor FoNet, Insajder.

33. ,,Doderović: Nadrealni pritisci na novinare i njihove porodice u Nišu”, autorka Jelena Petković, tekst je objavljen 28. 5. 2025. godine na sajtu Cenzolovka.

34. Isto

35. Isto

36. ,,Policija da ne ometa novinare koji rade svoj posao”, saopštenje je objavljeno 5. 2025. godine na sajtu UNS-a.

37. ,,Osuđujemo napad na snimatelja Marjana Vučetića i privođenje fotoreportera Gavrila Andrića”, saopštenje je objavljeno 16. 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

38. ,MUP i Tužilaštvo hitno da reaguju na pretnje Bečejskom mozaiku”, saopštenje je objavljeno 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

39. Isto

40. Ostale pretnje novinarima, Vladimira Dorčova Valtnerova, Maglić, 5.2025. – SafeJournalists

41. ,,Žena se unela u lice reporterki N1 na protestu i snimala je, reagovali redari”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu TV N1.

42. ,,Osnovni sud u Novom Sadu zabranio emitovanje spornog spota Centra za društvenu stabilnost”, tekst je objavljen 25. 5. 2025. godine na sajtu TV N1.

43. https://bazenuns.rs/srpski/detalji-napada-na-novinara/1757

44. ,,ANEM alarm: Nastavlja se praksa proganjanja napadnutih novinara umesto partijskih nasilnika”, tekst je objavljen 26. 5. 2025. godine na sajtu Bezbedni novinari.

45. Isto

46. ,,Da li će iko biti kažnjen zbog proganjanja novinara: Ukinuta presuda zbog „poternica” za Isidorom Kovačević”, autor Uglješa Bokić, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Cenzolovka.

47. ,,Ministarstvo informisanja i REM pokrenuli postupke protiv KTV zbog izjava Srđana Škora o Danilu Vučiću”, autorka Danica Đokić, tekst je objavljen 7. 2024. na portalu Cenzolovka.

48. ,,UNS :: Istraživanje UNS-a o ubijenim i otetim novinarima na Kosovu :: Sin Ljubomira Kneževića Goran”, autorka Jelena Petković, tekst je objavljen 26. 3. 2018. godine na sajtu UNS-a.

49. ,,Koalicija za slobodu medija: Zakonodavna procedura iza zatvorenih vrata – zahtevamo javnost, transparentnost i odgovornost”, saopštenje je objavljeno 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a.

50. ,,NUNS: Ministarstvo ignoriše javnost, a pod izgovorom EU reformi rizikuje dalje urušavanje medi- jskih sloboda”, saopštenje je objavljeno 5. 2025. godine na sajtu NUNS-a; ,,Veran Matić – Zaštitimo nevinost od zloupotrebe vlasti”, autor Veran Matić, tekst je objavljen 21. 5. 2025. godine na sajtu Javni servis.

51. ,,Medijski zakoni usvojeni – i dalje bez zaštite javnog interesa u javnim nabavkama i izbornoj kam- panji”, tekst je objavljen 6. 2025. godine na sajtu Slavko Čuruvija fondacije.

52. ,,SĆF: Miloš Garić potpisao neistinitu izjavu da ne postoje zakonske smetnje da bude kandidat za Savet REM-a”, autori: Perica Gunjić i Danica Đokić, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Cen- zolovka; ,,UNS: Kandidatura Miloša Garića za člana Saveta REM-a mora biti odbijena”, saopštenje je ob- javljeno 27. 5. 2025. godine na sajtu UNS-a; ,,SĆF o kandidaturi Bojana Bilbije za REM: Hoće da reguliše televizije, a na TV širi propagandu i netrpeljivost”, autorka Danica Đokić, tekst je objavljen 28. 5. 2025. godine na sajtu Cenzolovka.

53. ,,Građanske inicijative: Izbor za Savet REM-a još gori nego prošli put”, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu Vreme.

54. ,,Izvršna vlast vrši nedopustiv pritisak na postupak izbora novog Saveta REM-a”, saopštenje je obja- vljeno 16. 5. 2025. godine na sajtu Građanskih inicijativa.

55. ,,78 ovlašćenih predlagača, 16 kandidata i kandidatkinja do sada istupilo iz procesa izbora članova Saveta REM-a”, saopštenje je objavljeno 6. 2025. godine na sajtu ANEM-a.

56. ,,BIRODI traži da Ministarstvo za informisanje poništi ocenu projekata na konkursu”, tekst je obja- vljen 2. 5. 2025. godine na sajtu N1.

57. ,,Ko su članovi komisija koji odlučuju o projektima za sufinansiranje medijskih sadržaja”, tekst je objavljen 3. 5. 2025. godine na sajtu Podrinjske.

58. ,,Nominovani evropski rekorderi po SLAPP tužbama, među njima i Dijana Hrkalović”, tekst je obja- vljen 19. 1. 2024. godine na portalu Danas.

59. ,,KRIK pobedio Hrkalović na sudu: Novinari u interesu javnosti ukazivali na veze funkcionera sa kriminalcima”, autorka Isidora Martać, tekst je objavljen 5. 2025. godine na sajtu KRIK-a.