„Lov na veštice“: CPJ upozorava na napade na novinare u Srbiji koji nisu na liniji vlasti

Izvor: N1

„Prava epidemija napada“, citira CPJ srpskog novinara, advokata i profesora Dinka Gruhonjića koji je o stanju slobode štampe u Srbiji govorio za medijski sajt Cenzolovka. Gruhonjić se suočio sa ozbiljnim uznemiravanjem na internetu nakon što je u martu internetom kružio manipulativni video u kojem se čini da hvali ratnog zločinca.

Srpski novinari i zagovornici slobode štampe ukazali su na zabrinjavajuće pogoršanje sposobnosti medija da izveštavaju bez straha od odmazde pod populističkim predsednikom zemlje Aleksandrom Vučićem, koji je u decembru prošle godine postigao ubedljivu parlamentarnu pobedu, navodi CPJ. Kritički nastrojeni novinari osećaju da su na meti, ponekad i orkestriranih napada Vučićevih pristalica, političara, javnih funkcionera i provladinih medija.

Da bi bolje razumeo nesigurnu situaciju za srpsku štampu, CPJ je razgovarao sa osam novinara i advokata, od kojih su neki napustili zemlju iz straha za svoju bezbednost.

Od januara povećan broj napada na novinare

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u prva četiri meseca 2024. zabeležilo oko 50 slučajeva pretnji i fizičkih napada na novinare, od kojih je 17 okarakterisalo kao „ozbiljne“. Prethodnih godina, kažu u NUNS-u, beležili su 20 do 30 ozbiljnih napada tokom cele godine.

Incidenti se kreću od toga da su učesnici protesta vređali novinare koji su pratili demonstracije u martu, preko obezbeđenja koje je nasilno udaljilo novinarku sa sastanka lokalnog opštinskog veća, do novinara koji dobija pretnje smrću dok istražuje lokalni poslovni projekat. Pojedini novinari i čitave redakcije bile su predmet uvreda, kleveta i pretnji fizičkim napadima i smrću upućenih putem elektronske pošte i društvenih mreža.

CPJ nije mogao nezavisno da potvrdi svaki napad, ali lokalni novinari kažu da dokumentacija NUNS-a odražava ukupnu atmosferu pada slobode medija pod Vučićem.

Novinari pretvoreni u „državne neprijatelje“

Vučića kritičari često optužuju da je krenuo stopama Viktora Orbana iz susedne Mađarske u pokušaju da izgradi autoritarnu državu sa potpunom kontrolom medija, gde su kritične vesti marginalizovane, diskreditovane i meta klevetničkih napada provladinih tabloida ili anonimnih onlajn trolova.

Delimično zahvaljujući Vučićevoj kontroli medija, njegova stranka je trijumfovala protiv koalicije prozapadnih opozicionih snaga formirane nakon dve smrtonosna masovne pucnjave, a koja je vodila kampanju protiv opšte kulture nasilja koja se prelila iz političkog diskursa u svakodnevni život.

Pobeda na izborima je naizgled ohrabrila predsednikove pristalice da pojačaju svoje napade na nezavisne novinare. Ana Lalić Hegediš, reporterka informativnog sajta Nova.rs i predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ocenila je da su novinari postali meta „lova na veštice“ koji „služi kao skretanje pažnje javnosti” uoči lokalnih izbora u junu.

Napadi, kažu novinari i stručnjaci, se nedešavaju samo zbog izveštavanja novinara, već i zbog toga ko su oni.

„Predstavnici vlasti ih tretiraju kao političke protivnike jer su novinari koji uravnoteženo izveštavaju i postavljaju nezgodna pitanja“, kaže Veran Matić, dobitnik Međunarodne nagrade za slobodu štampe CPJ 1993. godine i član Radne grupe Srbije za bezbednost i zaštitu novinara. Radna grupa, koju čine javni tužioci, policija i novinari, ima za cilj da ubrza istrage i krivično gonjenje napada na štampu, navodi CPJ.

CPJ je mejlom poslao pitanja o napadima na novinaru odeljenju za štampu predsednikovog kabineta, ali nije dobio odgovor.

Orkestrirani napadi na novinare

Lalić Hegediš je za CPJ rekla da je protiv nje u martu krenula „koordinisana kampanja” nakon što je u panel diskusiji kritikovala izgradnju „još jedne nove pravoslavne crkve” kao deo srpske nacionalističke agende u Vojvodini.

Ona je rekla da su odmah posle njenog govora „provladini tabloidi zlonamerno parafrazirali moje reči da se zalažem za uništavanje srpskih crkava“, a zatim je „armija botova“ pokrenula nasilničku kampanju na društvenim mrežama uz pretnje i uvrede i objavila njen broj telefona.

Političari vladajuće stranke komentarisali su njen slučaj na televiziji i u parlamentu, što je izazvalo novi i kontinuirani talas napada. Od tada je uhapšena jedna osoba.

Takve kampanje, prema Matićevim rečima, „delimično organizuju“ provladini mediji i političari, ali im se onda „pridružuje i širi spektar onih koji nisu organizovani, već samo iskoriste priliku“. Prema nedavnom istraživanju koje su sproveli NUNS i Univerzitet u Novom Sadu, svaki treći srpski novinar je 2023. godine rekao da su mu verbalno pretili. Uz to, 13 odsto novinara je reklo da je primalo pretnje od javnih funkcionera, a 14 odsto da su im pretile pristalice političkih partija.

Mnogi novinari strahuju za svoju bezbednost

Novinari koji su razgovarali sa CPJ-om kažu da se osećaju ranjivo, a novinarke koje se često suočavaju sa rodno zasnovanim napadima, ističu dodatne rizike. Obraćajući se neprofitnom američkom medijskom institutu Pointer 2022. godine, Lalić Hegediš je rekla da su napadi vlade na žene, koje imaju vodeću ulogu u istraživačkom novinarstvu u Srbiji, način da političari ponize novinarke koje su se uzdigle u profesiju u kojoj dominiraju muškarci.

Ali uznemiravanje pogađa novinare različitih polova, a žrtve, među kojima su i ljudi koji žive u udaljenim područjima, opisuju veliko emocionalno opterećenje.

„Teško je psihički se nositi sa ovim nivoom svakodnevnog uznemiravanja — ucenama, pretnjama, uhođenjem ili čak nepoznatim ljudima koji skrnave grob moje majke“, rekao je jedan novinar, koji je razgovarao sa CPJ-om putem imejla pod uslovom da ostane anoniman usled straha za svoju bezbednost.

Drugi lokalni reporter koji je takođe razgovarao sa CPJ-om pod uslovom anonimnosti, naveo je u mejlu da su nedavno odlučili da prestanu da pokrivaju lokalna pitanja zbog pretnji, uključujući pretnje smrću, koje su dobili nakon istrage o lokalnoj korupciji.

„Živim u malom naselju gde sam potpuno izložen pa sam morao da se preselim kako bih zaštitio svoju porodicu“, rekao je reporter. Nekoliko novinara sa kojima je CPJ razgovarao preselilo se u Srbiju, a drugi, poput Lalića Hegediša, privremeno su se iselili iz zemlje.

Vlast ne čine dovoljno da zaštiti novinare

Nekoliko ljudi sa koje CPJ intervjuisao pomenulo je da je nekažnjivost u slučajevima ubistva novinara visokog profila, poput slučaja Slavka Ćuruvije, doprinela toksičnoj atmosferi u kojoj se novinari vide kao legitimne mete.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u, kako se činilo, profesionalnom ubistvu ispred svoje kuće u blizini Skupštine Jugoslavije u Beogradu. U februaru 2024. sud je ukinuo osuđujuće presude za svu četvoricu optuženih za njegovo ubistvo i oslobodio ih pravosnažnom presudom na koju se ne može uložiti žalba. Oslobađajuća presuda „nosi poruku da je nasilje u Srbiji zvanično legalizovano i da ubistvo novinara nije kažnjivo delo“, rekao je Lalić Hegediš.

Vlasti neće štititi „novinare koji izveštavaju o istini koja ne odgovara vladi. Vlasti ne mare za napade na novinare poput mene“, rekao je za CPJ reporter koji se preselio iz bezbednosnih razloga. Istraživanje NUNS-a i Univerziteta u Novom Sadu pokazalo je da 90 odsto novinara smatra da su vlasti neadekvatno reagovale na pretnje novinarima.

U intervjuima za CPJ, novinari su rekli da žele da vlasti ne samo verbalno osude nasilje, već i da snažnije istraže pretnje i nasilje, da procesuiraju ubice novinara i da pruže policijsku zaštitu kada je to potrebno.

Matić je rekao da postoji jedan pozitivan pomak, jer se čini da je poslednjih godina manje verovatno da će tužioci odbaciti slučajeve napada na novinare. Ali je uakzao i da dok političari na najvišem nivou ne prestanu da prete novinarima, napredak će ostati neuhvatljiv.

„Pretnje i nasilje se u principu osuđuju“, rekao je on za CPJ, „ali često su oni kojima se preti meta kritika i prozivanja i napada od strane predstavnika aktuelne vlade i parlamenta“.

Tekst je prenet sa portala N1.