Kvalitet Zakona o upotrebi jezika nezadovoljavajuć

Zakon o upotrebi jezika je tema koja se vrlo često nalazi na okruglim stolovima, raznim debatama, ali bez adekvatnih rešenja kako da se ravnomerno primeni u svim kosovskim institucijama.

Dvojezičnost i poštovanje Zakona u jeziku se samo malo peklapaju u praksi, kazao je poverenik za jezike pri Kancelariji premijera Kosova Slaviša Mladenović.

„Dvojezičnost je ovde najčešće posledica slučajnosti, porodičnih okolnosti ili okolnosti u kojima živimo. Upravo se ta slučajnost reflektuje u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika i upravo zbog toga imamo takav kvalitet ovog Zakona, a to je nezadovoljavajuće“, kazao je Mladenović.

Mladenović tvrdi da ipak, pomaka ima.

„Vi, novinari znati da sada češće dobijate saopštenje na oba službena jezika, a ne kao nekada samo na jednom. Siguran sam da znate da su mnogi formulari u institucijama bolje pevedeni i dostupniji na oba službena jezika, ali problema i dalje ima. Takođe sam siguran da nekada uslugu ne možete odmah da dobijete na maternjem jeziku, isto kao što ponekada neko u Štrpcu, Gračanici ili Severnoj Mitrovici ne može dobiti uslugu na drugom jeziku“, rekao je Mladenović.

Jedan od najbitnijih, ali nedostajućih faktora je politička volja, dodao je on.

„Plitička volja je jedan tobogan koji jako često zavisi od toga kada su izboori, kakva je dnevno-politička regionalna setiuacija, da li je juče odigrana utakmica između Albanije i Srbije, pa onda mesec dana niko ne želi da se bavi jezičkim pitanjima“, kazao je Mladenović.

“Prevod radi reda”

Jedan od većih problema sa kojima se suočavaju novinari u Skupštini Kosova je upravo prevod na srpski jezik. Prevodilac Bruno Neziraj kaže da se diskutuje o izmenama i dopunama poslovnika o radu Skupštine, i da je upravo jedan od pedloga da se prevod daje neprekidno.

Neziraj ističe da je njegova lična preporuka, kada je kvalitet prevoda u pitanju, bolji način objavljivanja konkursa za prevodioce.

„Kada razne institucije proglašavaju tendere za prevod, nažalost svi ljudi koji rade u tim službama nabavke oni idu linijom manjeg otpora. Oni svi tvrde da u Zakonu o javnim nabavkama stoji stavka da se ide po najnižoj ceni, što nije tačno već postoji druga opcija koja se zove vrednost za novac i onda se na osnovu toga unapred odredi da li želite vrednost da dobijete za dat novac ili hoćete prevod radi reda“, kazao je Neziraj.

“Najniži nivo obrazovanja zanemaren”

Prefesorica srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Ana Kostić kaže da je srpski jezik po školama na Kosovu zastupljen onoliko koliko je to zacrtano planom i programom ministarstva prosvete Republike Srbije.

„Moje lično mišljenje je da deca na steknu dovoljno obrazovanja u najranijem detinjstvu, odnosno u prva četiri razreda osnovne škole. Danas se mnogo govori o elektronskoj pismenosti, o informatici, govori se o tome da je to budućnost, ali je najniži nivo obrazovanja zanemaren“, kazala je Kostićeva.

Kostićeva tvrdi da „učenici slabijeg obrazovanja upisuju Učiteljski fakultet“.

„Kada dolaze kod nas u školu možete da vidite ko od čega beži. Pa se pitam kako neko ko ne razume matematiku i sve vreme beži od nje, uči decu matematici ili onaj koji nije znao jezike, kako onda može decu da uči jezicima“, istakla je Kostićeva.

Prevod Ustava loš – izmene nemoguće

Kostićeva je tokom debate ukazala na prevod kosovskog Ustava koji je pun grešaka. Neziraj kaže da problem leži u tome što je prevodilac koji je radio na Ustavu imao samo 72 sata da ga prevede.

„Još jedna greška je ta što nažalost, srpska zajednica nije bila uključena u izradi tog Ustava, kako bi mogli dovoljno da intervenišu“, kazao je Neziraj.

S druge strane, Mladenović kaže da je Ustav izmeniti gotovo nemoguće.

„Najmanji bi motiv za izmenu ustava političarima bio jezik. Postoje mnoga pitanja koja su ostala nerešena, ali je za izmenu Ustava namerno nametnuta teška formula i loš prevod ustava će ostati nerešen problem“, kazao je Mladenović.

Debatu pod nazivom „Dvojezičnost na Kosovu – Igra pevoda“ je organizovala NVO „Komunikacija za razvoj društva“ uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Tekst je prenet sa portala KIM.