„Kada nešto dobro učinite drugome, to ne može biti Bogu mrsko“

Izvor: Hemofarm

Dešava se da se ljudi probude iz moždane smrti.

Možda će mi donirati organe, a imao sam šanse da preživim.

Osoba koja dobije organ, sa njim dobija misli i sećanja donora.

Ovo su samo neki od niza mitova koji se vezuju za pitanje donorstva. Ti mitovi nisu rezultat iskustva ili činjenica, oni opstaju u tradicionalnim društvama koje lako postaje pogodno za širenje predrasuda i stigmatizacije. Iskustva i činjenice, pak, govore nešto drugo.

„Pomoći drugom čoveku je nešto što je uvek Bogu drago. U trenutku našeg velikog bola, četiri ili pet života je spašeno, i četiri ili pet porodica su toga dana usrećene. Osećao sam se kao da sam veliki teret skinuo sa svojih leđa, jer sam znao da postoji mogućnost da njeni organi pomognu nekome da nastavi normalno da živi. Tih prvih dana, kada je tuga najveća, činjenica da njeni organi žive u drugim ljudima, da njeno srce danas nekome znači život, velika je uteha. Kada nešto dobro učinite drugome, to ne može biti Bogu mrsko“, ovako – iz iskustva, a sa činjenicama – govori Zoran Dragišić, narodni poslanik. Njegova porodica saglasila se da nakon iznenadne smrti Branke, Zoranove supruge, ispoštuje njenu želju i donira organe.

Branka je tako produžila život nekoliko ljudi. 

Jedan mladić, pak, to je učinio za čoveka u čijim grudima sada kuca njegovo srce. Goran Gogac Filić potreseno govori o prvom susretu sa porodicom tog mladića, donora.

“Taj prvi susret nikada neću zaboraviti. Razmišljali smo šta reći tim ljudima, kako im se zahvaliti. Prvo je izašla sestra preminulog mladića i snažno me je zagrlila. Grlili smo se kao da se znamo ceo život. Ostali smo dugo tako zagrljeni, a onda mi je samo rekla: „Izvini, da li mogu da stavim ruku na tvoje grudi, da pozdravim brata? “

Ove priče samo su deo onih na koje nas podseća kampanja Hemofarm fondacije – Najvažniji poziv u životu (https://najvaznijipoziv.rs/zivotne-price/). 

Kampanja je nastavljena. Ove godine u Srbiji obavljeno 44 transplatacija organa i tkiva. Tih 44 života spaslo je devet donora. 21 porodica odbila je da donira organe svojih najbližih koji su doživeli moždanu smrt.

Kako u toj statistici pronaći odgovor na pitanje da li sam dobar čovek ako imam sumnje, ako imam puno nedoumica, od kojih smo neke pomenuli na početku ove priče (https://najvaznijipoziv.rs/mitovi-i-istine/). Možda je odgovor baš u onome što su činjenice, a evo nekih:

• Moždana smrt nije koma. Moždana smrt je klinička i pravna definicija smrti. Pošto je definitivno utvrđeno da ne postoji mogućnost da mozak ikada više funkcioniše, pacijent se proglašava moždano mrtvim.
• Nije moguće da se vaši organi doniraju, a imali ste šansi da preživite. Moždana smrt je konačna, definitivna i nepovratna. Strogo definisan postupak utvrđivanja moždane smrti isključuje mogućnost greške.
• Tako je samo na filmu, ali ne i u stvarnom životu. Misli i sećanje su memorisani u mozgu. Drugim organima se ne mogu prenositi ni osećanja, niti sećanja na osobe.

U stvarnom životu, oko 2.000 ljudi, među njima i oko 40 dece, čeka na transplataciju.  Svi čekaju Najvažniji poziv u životu. Budimo bolji ljudi. Postani donor.