Izbor Saveta REM-a: Zakonske rupe za gušenje medijskih sloboda

Autorka: Jelena L. Petković

Bagatelisanje nezavisnošću regulatornog tela, jedne od dve najznačajnije tačke prošle godine usvojenih medijskih zakona, a glavne ose osvrta svih međunarodnih organizacija kada govore o slobodi informisanja i pristupu građana informacijama od javnog značaja u Srbiji, bilo je samo deo atmosfere sat i po vremena rasprave uvredama, napada poslanika vladaće stranke na opoziciju i studentske proteste. 

Zbog uvreda časti Ivana Rokvić poslanica Narodnog pokreta Srbije, najavila je i podnošenje tužbi protiv Nebojše Bakareca, poslanika Srpske napredne stranke. 

Odbor nije sazvan da bi bilo suštinske reči o poštovanju Zakona o elektronskim medijima, ali je demaskirao nameru većine koja se o primeni pita. 

Javnost je svedočila žalosnoj i nemilosrdnoj zloupotrebi prava, maglovitim objašnjenjima ko bi trebalo da odlučuje o očiglednom kršenju zakona, a sve pod lukavim manevrom gesla – “u demokratskom društvu svako ima pravo da se kandiduje”, kako je između ostalih rekla i poslanica SNS-a Nataša Jovanović. 

Među 115 predlagača našli su se i oni koji to ne mogu biti, a među 36 predloženih i oni koji ne ispunjavaju osnovne kriterijume ili su u sukobu interesa, pa i zaposleni u REM-u.

Pa šta –  ako zakon propisuje neke kriterijume – bahato i nedvosmisleno poručeno je ishodom preglasavanja u Odboru za kulturu i informisanje. 

A ima li pogrešnije poruke, a naročito mladim akademcima koji danima blokiraju fakultete?

“Sednica Odbora, kojoj su radikalski ton sve vreme davalli Nebojša Bakarec i Nataša Jovanović, na kojoj nije bilo nikakva argumentovna rasprava o REM-u, već je poslužila kao platforma za obračun sa Đilasom i studentskim protestima, pokazala je da vladajuća većina nema nikakvu nameru da napravi nezavisno, profesionalno, stručno telo, koje je izuzetno važno za regulisanje javnog medijskog prostora kojim dominiraju nasilje i propaganda”, ocenjuje za “Javni servis” Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik “Cenzolovke”, sajta o slobodi medija. 

Osvrćući se na ono što je javnost imala da vidi prošlog petka, Gunjić dodaje: 

“Većina u Odboru nije oklevala da među kandidate i predlagače kandidata nezakonito progura organizacije koje jedva da postoje i koje ne ispunjavaju osnovne uslove konkursa, zato što su one i stvorene samo da u ovakvim situacijama predlože kandidate koje naprednjaci žele da instaliraju u REM kako bi štitili njihove interese i interese medijskih tajkuna koje kontrolišu. Dušan Marić iz SNS-a je otvoreno rekao da će oni izglasati koga žele i da će kontrolisati rad Saveta REM-a”. 

Zloupotreba zakona

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transperentnost Srbija, za “Javni servis” podseća da izbor novih članova Saveta REM nije započet po Zakonu o elektronskim medijima: 

“Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, Nevena Đurić, je svesno prekršila rok za raspisivanje javnog poziva predlagačima i time izazvala blokadu rada REM-a, jer je to telo tako ustrojeno da sve odluke donosi Savet”. 

Pojašnjava da, između ostalog, Savet REM-a odlučuje i o očiglednim stvarima – da li je na TV stanicama emitovano više reklama nego što je dopušteno i da li zbog toga treba pokrenuti prekršajne postupke. 

“Da nije u pitanju slučajan propust već namera da se odredbe izmenjenog Zakona ne primene, svedoči to što je više puta upozorena na propuštanje i moguće posledice. Između ostalih, i Transparentnost Srbija joj se obraćala tim povodom, a da ne govorimo o medijskim udruženjima. Video sam da je grupa organizacija protiv nje zbog toga podnela krivičnu prijavu, i krivična odgovornost bi bila sasvim primerena u ovom slučaju, jer narodni poslanici uživaju imunitet u vezi sa glasanjem i mišljenjem, ali taj imunitet ne pokriva situacije kada predsednica odbora ili, na primer, predsednica Skupštine, namerno krše procedure”, ističe Nenadić. 

Imamo situaciju, ukazuje Namanja Nenadić, da je skupštinski Odbor glasanjem utvrdio listu kandidata, “oglušujući se o vrlo argumentovane sumnje da neki od kandidata ne ispunjavaju zakonske uslove”. 

“U Zakonu se ovo pitanje ne razrađuje, odnosno, ne precizira se na koji način Odbor “utvrđuje ispunjenost uslova”, a u praksi smo videli da je Odbor to činio većinom glasova. Tako dolazimo u realnu opasnost da u Savet REM budu izabrane neke osobe koje su predložile organizacije koje to nisu imale pravo da učine, ili koji i sami ne ispunjavaju uslove. Zakon ne daje jasan odgovor na pitanje o mogućnosti pravne zaštite ako se to dogodi, iako je očigledno da bi na taj način bio povređen ne samo javni interes, već i interes kandidata koji ne budu izabrani, a ispunjavali su uslove. Pri svemu tome, dokumentacija još uvek nije dostupna javnosti”, govori Nenadić.   

Isisavanje smisla 

Po jedan član Saveta REM-a bira se iz redova devet predlagača iz devet važnih društvenih sfera: od elektronskih medija, preko novinarskih udruženja, univerziteta, crkvi i verskih zajednica, nacionalnih manjina, filmskih, scenskih i dramskih umetnika… 

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje svedočili smo poplavi “paralelnih predlagača”. 

Nasuprot Nezavisnom udruženju novinara Srbije, duge tradicije i brojnog članstva, kao predlagači iz redova udruženja novinara, našli su se i neki potpuno nepoznati i javnosti i internetu, poput Ujedinjenih televizijskih eksperata. 

NUNS je predložio Snježanu Milivojević, profesorku javnog mjenja i medijskih studija i Milevu Mališić, uglednu dugogodišnju novinarku. 

A TV eksperti su zajedno sa jedva aktivnim Strukovnom asocijacijom novinara Srbije, (poslednje saopštenje na sajtu objavljeno je 2022, a poslednja vest 2023.), Profesionalnim udruženjem novinara Srbije (na sajtu ove godine objavili su manje od 10 vesti) i nešto produktivnijim  – Društvom novinara Vojvodine, predložili  – Dejana Vuka Stankovića i Petra Kočića. 

“Na “gongo” udruženja ukazujemo godinama, ali za neka sad prvi put čujem. Manir poslednje decenije je stvaranje paralelne struktura svega i svačega kako bi se ispunjavale forme, a zaobišla suština onoga što bi trebalo popraviti u ovom društvu”, kaže za “Javni servis”, Tamara Filipović-Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije

Dokaz da ta udruženja imaju više od 300 članova, što je, između ostalog, neophodno da bi bile predlagač, je izjava ovlašćenog lica udruženja pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću.

“I nama je rečeno da se odbor time neće baviti, odnosno neće proveravati istinitost tih informacija”, ističe Filipović -Stevanović, najavljujući da će NUNS to svakako učiniti, a potom i “razmotriti dalje pravne korake”. 

Nazivajući ih fantomskim organizacijama, koje “inače služe za isisavanje novca građana u stranačke svrhe, a u ovom slučaju to su organizacije za isisavanje smisla”, poslanik Demokratske stranke Zoran Lutovac povukao je da “treba da imamo ljude koji rade u skladu sa Ustavom i zakonima”. 

Na ovakve argumentacije, poslanik SNS-a Nebojša Bakarec, odgovorio je vređanjem Lutovca, ali i šovinističkim napadom na predloženog kandidata Željka Hubača nazivajući ga “poznatim po antisrpstvu i mržnji prema sopstvenom narodu” i nastavljajući sa sličnim uvredama na račun drugog – Rodoljuba Šabića – nazivajući ga ”još gorim primerom”. 

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović predočio je da su kompozitorku i pevačicu Leontinu Pat i muzičara, producenta i muzičkog urednika Aleksandra Petrovića predložile i dve organizacije koje u svom članstvu nemaju umetnike (što je zahtev po osnovu zakona)– Međunarodni muzički centar Maestro i Udruženje nastavnika muzičke kulture, jer se “jedna bavi unapređenjem nastave, a druga produkcijom i promocijom kulturne baštine”. 

Njegov zahtev da se obrišu kao predlagači, Odbor je odbacio. 

Pogrešno ime i prezime

Paralelno sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, koja je predložila Sašu Mirkovića i Gordanu Predić,  Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja predložili su Stevicu Smederevca i Žarka Ristića.

Malo je reći da je bizarna činjenica da je uz Ristićevu kandidaturu priložena dokumetacija imena Žarka, ali prezimena Simović, koji u REM/RRA radi od 2005. godine što bi trebalo da dovodi u pitanje validnost njegove kandidature. 

Ako dve važne institucije Zaštinik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja ne mogu da “ubodu” ime kandidata kojeg predlažu – šta to govori o opštoj kredibilnosti ova dva navodno nezavisna tela? 

Kandidatkinja Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice Srbije i Jevrejske verske zajednice – Sanja Anđelković je 2. oktobra 2024. upisana u Registar REM kao glavni i odgovorni urednik i ovlašćeno lice za zastupanje TV Hram. To je nesporni konflikt interesa u skladu sa članom 15. Zakona o elektronskim medijima.

Radomir Lazović je ukazao na ove primere, ali i na zajedničku kandidaturu Milorada Milinkovića i Milanke Gvoić koje je predložila grupacija organizacija koja se bavi zaštitom dece. 

Milinković i Gvoić imaju konflikt interesa po osnovi angažmana. 

Milorad Milinković radi za produkcijsku kuću Adrenalin koja emituje program u udarnom terminu na RTS 1, dok je Milanka Gvoić vlasnica firme kojoj je glavna delatnost – 5911 – Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa. 

Kandidat mađarskog nacionalnih saveta Ištvan Bodžoni je u Registru medijskih usluga REM-a upisan kao ovlašćeno lice za zastupanje Panon radija iz Subotice i glavni i odgovorni urednik i ovlašćeno lice za zastupanje Radio Regije iz Bačke Topole, što je opet – nesporan konflikt interesa. 

“Pomenuti propust sa formalnim kandidovanjem osobe čiji identitet apsolutno ne odgovara priloženoj dokumentaciji je naročito zabrinjavajući jer je potpisan od strane Zaštitnika građana i Poverenika za dostupnost infomacijama od javnog značaja. Ako se to desi, zašto bi nas začudio tolerisanje očitog konflikta interesa u slučaju pojedinih kandidata čije kanidature moraju biti izopštene iz predstojećeg procesa usaglašavanja predlagača. Njihove kandidature i potencijalni izbor u Savet REM predstavljaće ugrađenu sistemsku grešku koja će konstantno podrivati legitimitet budućeg saziva Saveta REM”, kaže za “Javni servis” Saša Mirković, medijski konsultant, ali i kandidat Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u ovim procesu. 

Među predlagačima iz redova univerziteta, pred poslanike je došao i predlog Megatrenda koji je za Savet REM-a predložio Aleksandra Gajovića (od 2017 do 2020), bivšeg dravnog sekretara za informisanje Ministarstva za kulturu i informisanje, tokom čijeg mandata su ostavku tražila gotovo sva relevantna novinarska udruženja. 

Gajovića je početkom ove godine, Udruženje književnika Srbije predlagalo i za člana Upravog odobra RTS-a. 

Poslanici iz redova opozicije uzalud su upitali – da li Megatrend ima licencu, pa može li uopšte biti predlagač?   

Predlog je, ipak usvojen – većinom. 

Među univerzitetima, Univerzitet umetnosti je predložio Ivana Medenicu i Vanju Šibalić, Univerzitet Edukons – Dragana Guzijana i Milorada Vukašinovića, člana REM-a od 2021. godine. 

Singidunum i univerziteti u Novom Sadu i Prištini – Vukašinovića i Zorana Jevtovića, predavača na katedri za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, ali i glavnog i odgovornog urednika časopisa Srpske napredne stranke – Napredak. 

“Kandidati su ljudi koji na svakom koraku slave vlast, čak i oni koji su komponovali pesme u slavu Vučića i urednici glasila SNS, oni koje je Vučić odlikovao, oni koji su devedesetih slavili Miloševića. Bukvalno ne nalaze nijednog stručnjaka koji pokazuje bar privid neke objektivnosti. Sa takvim ekspertima nam padaju nadstrešnice na glavu, sa ovakvim će čitav medijskij sistem da se sruši na javnost Srbije i da nastavi sa njihovim trovanjem”, ističe Perica Gunjić.

Mrcvarenje medijskih sloboda 

Mukotrpan proces usvajanja Medijske strategije počeo je još 2017. godine. Do usvajanja samo Zakona o elektronskom medijima, prošlo je pet i po godina. Održano je više od 100 sastanaka. 

Tokom donošenja zakona vlast se opirala zahtevima medijskih udruženja i nevladinih organizacija nezadovoljnih radom REM-a i razne metode su korišćene. 

Na primer, u Zakonu o elektronskim medijma se nalazio član 68, koje se odnosio na zaštitu maloletnika i ljudskog dostojanstva, a u vezi sa emitovanjem rijaliti programa. 

TV Pink se žalio. I onda je tokom noćne sednice, bez ikakve transparentnosti, tadašnji skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, kojim je predsedavao Nebojša Bakarec, poslanik SNS-a, iza leđa medijske zajednice koja je izradila zakon – član obrisan.

Koalicija za slobodu medija pokušala je da u zakon uvede odredbu koja omogućava sudsku i građansku kontrolu postupanja Regulatornog organa za elektronske medije (REM) po pritužbama građana i organizacija. 

Predlog nije ni uzet u razmatranje. 

Frekvencije paralelne stvarnosti 

Poslednji put REM je 2022. godine dodelio četiri nacionalne frekvencije na osam godina. Dozvole su dodeljene isključivo medijima koji podržavaju politiku Vlade Srbije, a koji su i ranije imali ove frekvencije.

Neke od tih televizija emituju rijaliti programe koje obiluju nasiljem. Na nekima su stalni gosti osuđeni za ratne zločine, koji u svojim “izlaganjima” relativizuju prošlost i neprestano napadaju demokratske vrednosti. 

Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović ukazala je da se putem televizije informiše više od 60 odsto građana Srbije, te da emiteri sa nacionalnim pokrivanjem imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja. 

Građani Srbije godinama traže ukidanje rijaliti programa koji promovišu nasilje, upirući prst pre svega u TV PINK. Inicijativa „U ime kulture“, 2019. godine, uputila je Skupštini Srbije zahtev sa 113.459 potpisa kojima traži da se ograniče ovakvi problematični rijaliti programi. 

Uprava REM-a je 2020. godine, upravo zbog pritiska javnosti, izradila pravilnik kojim bi se moglo ograničiti trajanje rijaliti programa. Savet REM-a je glasao protiv. 

Nakon dva masovna ubistva, u maju 2023 godine, kada je ubijeno 19 osoba, većinom dece, usledili su masovni protesti širom zemlje-  “Srbija protiv nasilja”. Jedan od glavnih zahteva građana bio je zabrana rijaliti programa koji promovišu nasilje.

“Ako Savet REM-a radi kako treba, građani će dobijati informacije od javnog značaja i informisano će odličivati. Ako ne radi, kao što do sada nije, živeće u paralelnoj stvarnosti, biće izloženi dezinformacijama i donositi odluke na osnovu laži kojima su izloženi. Na primer, neće vakcinisati dete, pa će dete dobiti male boginje. Deca ce biti izložena nasilnom sadržaju, pa će onda i oni razvijati takve obrasce ponašanja. Verujem da građani shvataju koliko je REM važan i da su ga zato i prepoznali kao jasnog od krivca za tragedije koje su nas zadesile pa su i tražili smenu Saveta REMa na protestima”, ističe Tamara Filipović-Stevanović. 

Forma, bez suštine 

Nakon što su svi predlozi iz redova opozicije odbačeni, odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje prošlog petka je utvrdio listu kandidata koji ispunjavaju uslove za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). 

Prema odluci tog tela, uslove za članove Saveta REM-a ispunjavaju Saša Mirković, Gordana Predić, Stevica Smederevac, Milorad Vukašinović, Zoran Jevtović, Dragan Guzijan, Aleksandar Gajović, Ivan Medenica, Vanja Šibalić, Tanja Vojvodić Mitrović, Jovana Vitez, Miloš Rajković, Dejan Vuk Stanković, Petar Kočić, Snježana Milivojević, Mileva Malešić, Ištvan Bodžoni, Muhedin Fijuljanin, Sanja Anđelković, Snežana Miljković, Mevlud Dudić, Misala Pramenković.

Odlučeno je da uslove ne ispunjavaju, odnosno da moraju da dopune dokumentaciju: Milanka Gvoić, Rodoljub Šabić, Ivan Lalić, Željko Hubač, Vladan Škorić, Ljuan Koka, Dušan Aleksić, Aleksandra Krstić, dok je slučaj kandidata Žarka Simovića proglašen tehničkom greškom koju bi trebalo ispraviti. 

Sednica na kojoj će se odlučivati i ovim kandidatima se očekuje na samom kraju ove godine.  

Izmena Saveta REM-a deo je i Reformske agende, strateškog dokumenta Vlade Srbije usklađivanja sa evropskim standardima, ali i dva puta stavljena preporukama ODHIR-a, misije OEBS-a za posmatranje izbora. 

Nemanja Nenadić, pojašnjava da se preporuke ODIHR ne bave direktno izborom članova Saveta REM, već radom tog tela. U više navrata je traženo da REM postupa nezavisno. 

Na primer, posle junskih lokalnih izbora preporuka je glasila: „Nezavisnost i efikasnost Regulatornog tela za elektronske medije treba dodatno unaprediti, uz jasno definisane njegove nadležnosti tokom predizbornih kampanja. Trebalo bi uložiti napore kako bi se poboljšalo poštovanje zakonskih rokova, efikasno rešavale žalbe, obezbedilo efikasno praćenje medijskog sadržaja i očuvala transparentnost u radu ovog tela.“ 

“Ko će biti članovi Saveta REM je za realizaciju preporuka ODIHR bitno ne iz formalnih razloga, već suštinskih. Naime, očigledno je da REM nije ispunio svoje obaveze u praćenju izborne kampanje kako treba i blagovremeno, i da je razlog za to upravo to što Savet REM nije želeo da one budu ispunjene, a ne zato što stručna služba ovog tela nije obavila svoj deo posla. Takođe, mnoga pitanja nisu adekvatno rešena ni u pravilniku kojim je REM precizirao dužnosti, zabrane i ograničenja za pružaoce medijskih usluga tokom kampanje”, ističe Nenadić. 

U tom svetlu, podvlači naš sagovornik – “drastično kršenje teškom mukom usvojenog Zakona o elektronskim medijima, vrlo je dobar pokazatelj šta možemo da očekujemo u slučaju da pravila u bilo kojoj oblasti koja je bitna za izbore budu usvojena – na prvom sledećem koraku, gde stvari budu zavisile od vlasti, ona mogu biti drastično i nekažnjeno prekršena”. 

“Na prvi pogled nije jasno zašto vlast to radi na ovako bahat način. Naime, vladajuća većina, čak i da su u potpunosti poštovali proceduru izbora novih članova REM imala bi mogućnost da u Savet ovog tela izabere većinom osobe na čiju “saradljivost“ može da računa i da nastavi da u REM-u ima zaštitnika svojih, a ne javnog interesa. Istina, ukoliko u Savet bude izabrano i nekoliko od vlasti nezavisnih kandidata, to bi omogućilo makar neki vid javne kontrole dešavanja i procesa odlučivanja u REM”, kaže Nemanja Nanadić. 

To je, dodaje Nenadić, “već obrazac ponašanja gde politička trgovina ima primat nad svim drugim stvarima i gde je sve podobno za tu trgovinu, uključujući i elementarno poštovanje zakona”. 

“Tako naše vlasti „tvrde pazar“ u pregovorima sa EU, međunarodnim organizacijama a ponekad i domaćim akterima. Logika je jednostavna – ako ne budu ispunjavali čak ni ono što su se obavezali u raznim strategijama (npr. medijskoj) ili zakonima, onda će se od njih tražiti da ispune te bazične stvari na koje su se već obavezali, a možda istrguju i da se neka obaveza skine. Na taj način, predstavnici vlasti čuvaju svoje partijske ili privatne interese koji su na uštrb javnih, a šteta se multiplikuje – u situaciji kada je izgubljeno poverenje, znatno teže je postići bilo kakav dogovor oko nekog novog pitanja”, zaključuje Nenadić. 

Šamar 

“Oni samo žele da pokažu međunarodnoj zajednici da su promenili sastav Saveta REM-a, nadajući se da će oni birokratski klimnuti glavom i zabeležiti da je jedan uslov ispunjen, ne ulazeći u to što će novi sastav REM-a biti isti ili možda i gori nego ovaj prethodni, u šta je do juče bilo teško poverovati”, smatra Perica Gunjić: 

“Nikakve suštinske promene niti preporuke ODHIR-a, OEBS-a i ostalih međunarodnih organizacija neće biti ispunjene. Mislim da sada ne postoji šansa ni da se u poslednjem trenutku, kao što je to uradio OEBS kada su menjani medijski zakoni, izvrši pritisak na vlast. I pored toga što ima nekoliko izuzetno kvalitetnih kandidata koje predlažu ugledna udruženja i organizacije, koje mogu garantovati njihovu stručnost, ne vidim da postoji mogućnost da, sve da neko od njih pod pritiskom međunarodne zajednice prođe, oni mogu da imaju većinu u Savetu REM-a”, dodaje glavni i odgovorni urednik “Cenzolovke”.

Saša Mirković se nada da će do sredine januara ključni akteri političkog života u Srbiji pokazati političku volju koja ide u prilog poštovanju zakona. 

Za Tamaru Filipović-Stevanović sednica Odobra prošlog petka je bila još jedno svedočanstvo “nivoa razumevanja teme REM-a od poslanica i poslanika većine”, što joj, kako kaže, “govori da će se pri konačnom izboru za članice i članove Saveta REM-a oni voditi time koga će moći od tih ljudi lakše da kontrolišu.” 

I pored sve skepse, kredibilne novinarske organizacije, u ovaj proces izrade medijskih zakona 2020. godine i izbor Saveta REM-a – ušle konstruktivno. U petak, sednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje im je udarila šamar.

Čitava poenta REM-a je da bude nezavisno telo, kojim upravljaju profesionalci, nezavisno od političkog uticaja. Kakvu li je tek sumornu poruku sednica i odluka Odbora za kulturu i informisanje poslala građanima?