Ivan Tasovac: Svi oni koji smatraju da marketing „zagađuje“ nešto tako uzvišeno kao što je umetnost, ili površno razumeju marketing ili bi da stave pojas nevinosti na neke prakse koje pogrešno nazivaju umetnošću

1. December 2020.
Nema tog Dona Drejpera, ma koliko bio lep, pametan i dobro obučen, koji može da vam omogući briljantni start ili dugoročan uspeh, svejedno, ukoliko je vaš proizvod loš, nekvalitetan, neprofesionalan, ma koliko pripadao polju umetnosti. To je onda šuplja priča, šuplja kao sir. I to lošeg kvaliteta.
ivan tasovac
Ivan Tasovac. Foto: Medija centar Beograd

Razgovor za Art&Business vodila Suzana Sudar

Aktivnosti Beogradske filharmonije i u vreme pandemije virusa korona ne čude kad se zna da je na njenom čelu Ivan Tasovac. Kao odgovor na aktuelnu situaciju i drastično umanjenje publike u koncertnim dvoranama, Beogradska filharmonija je za dva meseca trajanje sezone i akcije Muzika svuda održala 23 koncerta, od toga pet nenajavljenih nastupa na otvorenom, i snimila više od 25 sati materijala koji se emituje na alternativnim lokacijama širom Srbije. Između ostalih, ove snimke je čulo više od 250. 000 ljudi samo u CarGo vozilima, kao i 5.000 članova ovog udruženja.

Kada je Ivan Tasovac 2001. godine, kao najmlađi direktor u istoriji Beogradske filharmonije preuzeo njeno kormilo, uhvatio se u koštac sa mnogim problemima – od renoviranja zgrade, nabavke instrumenata, podmlađivanja orkestra, osmišljavanja programa… Beogradska filharmonija ne samo što je doživela preporod, nego je postala poželjna i prestižna destinacija za svetski poznate dirigente među kojima su Zubin Mehta, Gabrijel Felc, Mihail Jurovski… Kao i solisti – pijanisti Fazil Saj, Andrej Gavrilov, violinisti Julijan Rahlin, Sergej Krilov, Vadim Rjepin, violočelisti Miša Majski, Mario Brunelo… I Filharmonija se otisnula u svet, a kruna je uspeh na prvoj američkoj turneji 2014. kada je nastupala u najeminentnijim dvoranama među kojima i čuveni Karnegi hol kao i koncert u slavnoj dvorani Čajkovski u Moskvi.

Iza Ivana Tasovca stoje rezultati koji ga svrstavaju u vrhunske menadžere. Kreativan, inventivan, originalan, dokazao je da je i u tom poslu umetnik. Diplomirao je i magistrirao klavir na Konzervatorijumu “Čajkovski” u Moskvi, u klasi profesora Sergeja Dorenjskog. Sa Beogradskom filharmonijom je sudbinski povezan. Imao je samo dvanaest godina kada je kao pijanista sa njom debitovao u Kolarcu. U periodu 2013-16. bio je ministar kulture i informisanja Republike Srbije, a 2017. se vraća na mesto direktora Beogradske filharmonije sa kojom je nastavio da menja kulturni život Srbije.

Art&Business: Šta je ideja i cilj kampanje “Muzika svuda”?

Ivan Tasovac: Beogradska filharmonija nikada nije volela ograničenja. Čak ni onda kada su nas svi hvalili i tapšali po ramenu što rasprodajemo koncertne sezone, nismo bili srećni sa ograničenjem u kontekstu kapaciteta Kolarčeve dvorane, pa smo tražili alternativne načine da primimo sve one koji su željni našeg orkestra. Tako da nas pogotovo ne veseli aktuelno ograničenje filharmonijske publike na zanemarljivo mali broj, pa smo odlučili da budemo primer poslušnosti u vezi sa poštovanjem mera, ali “nestašni” kada su u pitanju dosadašnje konvencije slušanja muzike. A kršenje ustaljenih praksi je naša omiljena disciplina. Zato smo napravili koncept kojim smo doskočili ograničenjima. Zadržali smo koncertne aktivnosti, a muziku smo izveli van dvorane, i to bukvalno svuda. Snimci koncerata koji se izvode u sali Filharmonije slušaju se svugde gde muzika može lako i neometano da dođe do publike – u prodavnicama, čekaonicama, vozilima, šalterima, poslovnicama, kol-centrima…

Zajedno sa ekipom iz McCanna stvorili smo hešteg #muzikasvuda kojim širimo pozitivnu energiju filharmonijskog orkestra u nastojanju da svaki dan bude poseban, kao što je odlazak na koncert klasične muzike. Naša Muzika svuda je zaživela i raste, zahvata velike partnere kao što su velike kompanije, i pojedince koji joj se priključuju pružajući svoj lični doprinos. Mislim da smo napravili najkreatvniji pristup problemu izvođačkih umetnosti u doba korone, koji će mnogi probati da kopiraju.

Art&Business: Pomenuli ste saradnju sa McCann Beograd. Koliko je plodonosan marketing u umetnosti?

Ivan Tasovac: Svi oni koji smatraju da marketing „zagađuje“ nešto tako uzvišeno kao što je umetnost, ili površno razumeju marketing ili bi da stave pojas nevinosti na neke prakse koje pogrešno nazivaju umetnošću samo iz razloga što ih niko ne razume. Mi u Filharmoniji stvarno nismo gadljivi na činjenicu da je uz pomoć kreativnog marketinga za nas čuo ceo svet. Ali to bi bila samo kratkotrajna fama da orkestar nije na odličnom nivou jer isključivo kvalitetom osvaja međunarodnu koncertnu scenu, uz visoko profesionalne standarde i kreativne programske koncepte. Marketing smatram lucidnim i delotvornim načinom za pružanje konteksta, upotrebom marketinških alata možemo jasnije da kažemo široj javnosti ono što inače govorimo muzikom. Ali nema tog Dona Drejpera, ma koliko bio lep, pametan i dobro obučen, koji može da vam omogući briljantni start ili dugoročan uspeh, svejedno, ukoliko je vaš proizvod loš, nekvalitetan, neprofesionalan, ma koliko pripadao polju umetnosti. To je onda šuplja priča, šuplja kao sir. I to lošeg kvaliteta.

Art&Business: Poznati ste i po tome što ste klasičnu muziku približili „običnom“ narodu. Koji ste recept koristili?

Ivan Tasovac: Najpre konstantnim ulaganjem u orkestar, u kvalitet, muzičare, instrumente, programe, šefove dirigente, gostujuće dirigente i soliste svetskog glasa. Ne bi se oni vraćali da ovako rado nastupaju sa nama da Beogradska filharmonija nije u ravni najboljih evropskih orkestara. Koncepcijski i komunikacijski, stavili smo Filharmoniju u sadašnjost, u savremeni trenutak. Govorom muzike smo se osvrtali na svet oko nas i publika je to prepoznala i razumela. Da se poslužim “drejperovskom” retorikom – uspeh smo postigli izdvajajući se, umesto uklapajući se. Zato se rodila ona izreka – muzika se sluša, a Beogradska filharmonija se voli. Ne možete prevariti publiku, to može da prođe jednom, dva puta maksimum. A ako postoji tajna našeg uspeha, mislim da ona leži u tome što publiku nismo razočarali.

Art&Business: Između dva mandata direktora Beogradske filharmonije, bili ste ministar kulture u Vladi Republike Srbije. Koja fotelja vam je udobnija – ministarska ili direktorska?

Ivan Tasovac: Ko misli da je bilo koja fotelja na rukovodećoj poziciji bilo koje profesije udobna, taj je potpuni kreten! Citirao sam naravno Dona Drejpera, ja tako nešto sebi nikada ne bih dozvolio. Još se nije pojavio taj marketinški mag koji bi ove “fotelje” mogao da proda kao udobne.

Art&Business: Kako se Beogradska filharmonija nosi sa promenama koje je doneo virus korona?

Ivan Tasovac: Odlično. Mi smo shvatili na vreme da je ovo trka na duge staze i zato smo nastojali da napravimo jedan maratonski koncept koji će nam biti baza tokom cele ove rute. Sprint je efektna disciplina, ali ne za ovu trku. Ovde treba čuvati dah jer je ruta dugačka i neizvesna, ali takođe plodna za nove šanse. Da odmorim malo od Drejpera i uozbiljim stvar citirajući Čerčila “ne propuštaj dobru krizu”. To je definitivno teren za najbolje prilike.

Art&Business: Kako vidite budućnost izvođačkih umetnosti?

Ivan Tasovac: Očekujem mnoge promene na svetskoj muzičkoj i izvođačkoj mapi. Već sada se susrećemo sa potpuno neverovatnim oklonostima u kojima i najveći propadaju ili otkazuju koncertne sezone. Ko bi ikada pomislio da će jedan Metropoliten ili Njujorška filharmonija morati da otkažu svoje sezone. Nemogućnost da se monetizuju nastupi će se osetiti na dugoročnom planu, a za mnoge može biti fatalno. S druge strane, svedoci smo potpune digitalne transformacije u kojoj izvođačke umetnosti mogu biti ohrabrene i potpomognute onlajn sferom, ali definitivno ne mogu i neće moći bez ljudi.

Art&Business: U kakvom su položaju umetnici i naše ustanove kulture, u odnosu na svet?

Ivan Tasovac: Institucije kulture, koje su pozicionirane u onim zemljama gde postoji državno finansiranje kulture i umetnosti, svakako da imaju privilegovan položaj u odnosu na druge koje zavise isključivo od tržišta, sponzorstva ili privatnih donacija. Problemi su manji ali izazovi su podjednaki u borbi za budžete, načine prezentacije, održavanje kvaliteta i dopiranje do publike u otežanim okolnostima. Privilegovane su i one zemlje čije vlade uopšte dozvoljavaju održavanje kulturnih aktivnosti koliko god to bilo u smanjenom kapacitetu. Nedavno nam je gostovao Hans Graf, čuveni austrijski dirigent koji se osvrnuo na ovu činjenicu i istakao da se nigde u svetu umetnici ne žale što nastupaju za manji broj ljudi.

Art&Business: Usuđujete li se da prognozirate kako će izgledati 2021. godina? Čemu se nadate?

Ivan Tasovac: Sve će biti super!

Click