Deca nisu sadržaj: (zlo)upotreba dece na društvenim mrežama

Izvor: Mašina

Deca su sve prisutnija na društvenim mrežama, ali ne toliko kao korisnici – koliko kao sadržaj, a da toga nisu ni svesni. Odrasli kreatori sadržaja – influenseri, tiktokeri, vlasnici profila sa hiljadama pratilaca – snimaju i objavljuju decu u kontekstima koji variraju od banalnih do uznemirujuće seksualizovanih, kroz različite formate uličnih anketa i izazova.

Influenseri zarađuju na različite načine, ali da bi u tome uspeli njihov sadržaj mora da ima vidljivost.

Kada steknu publiku, neki influenseri kreiraju i prodaju svoje proizvode, poput odeće, nakita, kozmetike i sl., čime grade svoj brend, ili se odlučuju da promovišu tuđe brendove na svojoj platofrmi i na taj način zarađuju. Mnogi koriste svoju platformu i kao odskočnu dasku za druge karijerne puteve.

Dok influenseri broje pratioce, lajkove i novac, mi smo se zapitali – šta je sa privatnošću, dostojanstvom i pravima dece? Šta znači saglasnost kada je dete sa druge strane objektiva? Gde su roditelji, zakoni, pravila društvenih mreža?

Mašina analizira upravo te granice – kako se one brišu, zloupotrebljavaju i ignorišu. U fokusu su slučajevi sa popularnih TikTok i Instagram profila u Srbiji koji uključuju maloletnike u sadržaje koji ih mogu trajno kompromitovati.

Plasiranje „antivrednosti“

Analizirali smo naloge koji prate trendove na društvenim mrežama i u svojim sadržajima koriste decu. Primer sličnog sadržaja je spot za pesmu „Krop top“, koja je na Jutjubu za sada dostigla preko 400.000 pregleda. Puna seksualnih aluzija u kontekstu dece i škole, ova pesma kod slušaoca možda izaziva nelagodu – ali je i dalje popularna matrica na TikToku među decom uzrasta osnovne škole, koja se se uz nju snimaju.

Iako se u opisu videa navodi da je „spot šaljivog karaktera i namenjen isključivo zabavi“, kao i da „nema nameru da ikoga uvredi – sve je urađeno u duhu humora“, da li je to dovoljna za aboliciju?

Kako iz Alternativnog centra za devojke (ACZD) za Mašinu navode, i sami nazivi profila nekad sugerišu vrednosti, odnosno antivrednosti koje kreatori naloga imaju nameru da promovišu.

„Preko kulture govora i ponašanja koji se koriste u videima, na ovim profilima nailazimo na niz neprimerenih, sumnjivih i štetnih radnji i seksualnih aluzija i simulacija, koje ugrožavaju dečije dostojanstvo, privatnost i prava. Prvo pitanje koje se nameće jeste da li kreatori naloga imaju neophodne i zakonom predviđene saglasnosti roditelja/staratelja za snimanje i javno prikazivanje sadržaja u kojima se pojavljuju maloletna lica?“, pitaju se iz ACZD-a.

Primera radi, u jednom od snimaka se nalazi dete, verovatno ne starije od 12 godina, kome se nude palačinke ako kaže „šta bi radio“ sa osobama (devojkama) prikazanim na slikama u lokalu. „Jedna tebi, jedna meni“, „Ova je za tebe“ su komentari deteta do poslednje fotografije na kojoj se nalaze heroj iz Marvela i lik iz filma Vrisak koji drže novac u rukama, a dečak staje ispred njih i govori: „Daj nešto sitno kume“.

„Latentni rasizam i navođenje deteta na štetno ponašanje i rad u zamenu za ,nagradu’, prikriveni jeftinim marketinškim trikovima i sleng govorom, prekoračuju granice zdravog ukusa, a vrlo verovatno i domaćih zakona i Konvenciju o pravima deteta“, za Mašinu komentarišu iz ACZD-a.

Gde je granica sa dečijom pornografijom?

Ovakvi snimci nisu tek bezazleni izazovi – oni otvaraju pitanja o granici između zabavnih sadržaja i eksploatacije, ali i o odgovornosti institucija koje bi morale reagovati, ne kao restriktivno telo, već kao zaštitnik dece u ovakvim slučajevima. Praksa snimanja i deljenja ovakvog sadržaja sa maloletnicima sve češće ulazi u zonu kršenja zakona, a još češće ostaje neadresirana.

U još jednom snimku koji smo analizirali nalaze se dve evidentno maloletne osobe kojima se nudi koktel i „nadrkani sokić“ ako kroz sedam sekundi dečak napravi „šljivicu“ devojčici u snimku. Sve je to dokumentovano na snimku uz komentare poput „krenuo bata u akciju“ i sl., a na kraju se u krupnom planu prikazuje nastala „šljiva“ na grudima devojčice.

Kako iz ACZD-a podsećaju, Krivični zakon Republike Srbije, u delu koji se odnosi na zaštitu maloletnih lica od prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju, a u članu 185 tačka 6. navodi se: „Predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica (dečija pornografija) smatra se svaki materijal koji vizuelno prikazuje maloletno lice koje se bavi stvarnim ili simuliranim seksualno eksplicitnim ponašanjem, kao i svako prikazivanje polnih organa deteta u seksualne svrhe“.

„Stiče se utisak da sadržaji na ovom profilu mogu biti predmet zakonske istrage, jer se u njima prikazuje navođenje na simulirano seksualno eksplicitno ponašanje. Ambijent lokala u kome su snimani sadržaji oponaša estetiku i atmosferu sumnjivih odnosno ilegalnih mesta, što svakako nije podsticajno za dečiji boravak i razvoj“, navode iz ACZD-a.

U drugom snimku, influenser navodi dva dečaka naizgled ne starija od 14 godina da budu učesnici u „takmičenju u rizzovanju¹“ devojaka u Knez Mihailovoj ulici. Nakon prilaženja devojkama one moraju reći „smash or pass“.² Devojčice kojima su prilazili su takođe mahom izgledale maloletno. Na kraju, pobednik takmičenja je dobio „faraonski tretman“, koji podrazumeva hranjenje palačinkom od strane devojke u lokalu.

Dr Teodora Vuletić Joksimović, istraživačica na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kontroverzne sadržaje na društvenim mrežama dovodi u vezu sa njihovom popularnošću.

„Zamislimo ove naloge bez kontroverznih sadržaja… Zamislimo da voditelj-influenser ne koristi seksualizaciju adolescenata (npr. pravljenje ,šljive’), urbani generacijski žargon (,rizz’), ili objektifikaciju i instumentalizaciju devojaka (,faraonski tretman’); mogli bismo pretpostaviti da profil voditelja na društvenim mrežama ne bi stekao popularnost koju ima. Postavlja se pitanje kako onda razumeti nečiju motivaciju da uspeh ostvari na gore opisani način? Čini se da u osnovi ove popularnosti leži izrazito dobro poznavanje ustreptalog duha adolescenata koji tek spoznaju pun potencijal nagonskog dela svoje psihe i uče kako da uspostave kontrolu nad njim“, smatra dr Vuletić Joksimović.

Digitalna bezbednost dece

Deca su u digitalnom prostoru ostavljena bez zaštite – izložena pogledima, komentarima i manipulacijama, bez adekvatne kontrole i jasnih mehanizama zaštite maloletnika na društvenim mrežama. Influenseri koji zarađuju na senzacionalizmu i trendovima, brendovi koji bez pitanja ulažu u viralnost i platforme poput TikToka i Instagrama koje ne prepoznaju niti uklanjaju sadržaje štetne po decu – svi oni svesno profitiraju na šteti maloletnih lica.

Prema poslednjim podacima iz 2019. godine, više od dve trećine dece i mladih (74%) ima profil na nekoj društvenoj mreži. Od toga, 41% njih uzrasta 9-10 godina kao i 72% njih uzrasta 11-12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica, propisana od strane društvenih mreža, obično 13 godina.

Analiza objava dece na TikToku (432.000 komentara na skoro 6.000 videa dece) u sklopu istraživanja „More Skin, More Likes! Exploring Risks and Harms for Children on TikTok“, objavljenom u julu 2024. na naučnom repozitorijumu arXiv, pokazala je da blizu 20 odsto njih prikazuju decu u otkrivenoj odeći, što je povezano sa više seksualno motivisanih komentara i prilika za zlostavljanje. Oko 21 odsto komentara odnosilo se na njihov fizički izgled. U nekim slučajevima, deca su ciljana gore navedenim komentarima ili pozivima na susret, što pokazuje ozbiljan rizik od neželjenih kontakata i eksploatacije.

Roditelji u Srbiji retko koriste tehničke mere zaštite, odnosno „roditeljsku kontrolu” u cilju osiguranja bezbednosti dece na internetu, znatno ređe nego roditelji u drugim zemljama.

Iz ACZD-a ističu da primeri sadržaja koje smo analizirali doprinose porastu digitalnog i seksualnog nasilja nad decom, kao i da roditelji i staratelji moraju osvestiti ove opasnosti.

„Sa aspekta zaštite i bezbednosti dece u digitalnom prostoru, afirmacija ovakvih sadržaja i vrednosti utiče na porast različitih oblika digitalnog nasilja, a posebno seksualnog digitalnog nasilja kome su u najvećem procentu izložene devojčice. Negovanje kulture nekažnjivosti, odnosno odsustvo javne osude ovakvih sadržaja, povoljno utiče na njihov razvoj i masovnost. Apsolutno je neprihvatljivo da se maloletna lica koriste u marketinške svrhe tako što im se ugrožavaju dostojanstvo i prava, kojih u ovom razvojnom periodu verovatno sami nisu svesni, ali bi morali da ih budu svesni odrasli, čija je moralna ali i zakonska obaveza da ih štite, bilo od direktne ili indirektne štete“, smatraju iz ACZD-a.

Kada govorimo o odgovornosti odraslih, dr Vuletić Joksimović takođe ističe da je njihov zadatak prema adolescentima da ih pre svega razumeju, a potom i nežno usmere ka onim ponašanjima koja će im omogućiti da jednog dana imaju život kakav žele i zaslužuju, kao i da im ponude svoje iskustvo u rešavanju problema i ostvarivanju ciljeva, koje ih neće sputati, a zaštitiće njihov identitet i privatnost.

„Na fenomenološkom planu je prepoznatljivo i karakteristično za adolescente da ponekad imaju poteškoće u emocionalnoj regulaciji, da njihova slika o sebi i mentalno blagostanje neretko zavise od toga kako ih vide vršnjaci, kao i da mogu donositi ishitrene odluke pobuđeni željom da budu prihvaćeni. Ovo sve ne znači da su adolescenti iracionalni, ali znači da imaju manje iskustva u rukovanju situacijama koje za njih potencijlno mogu biti rizične“, zaključuje dr Vuletić Joksimović.

Arhetip trikstera – kako mladi bivaju manipulisani

Kako dr Vuletić Joksimović smatra, budući da iz ugla mlade osobe ponašanje odraslih može delovati kontrolišuće, oni neretko doživljavaju otpor. Iako je izvestan otpor ponekad i poželjan, prema njenim rečima, iza otpora neretko stoji nesigurnost i psihološki kompleks, što osobu može činiti vulnerabilnijom na različite vidove manipulacije.

Upravo to kreatori sadržaja na društvenim mrežama i koriste, ističe dr Vuletić Joksimović.

Iako je reč o digitalizaciji i sadržajima za koje se često tvrdi da su odraslima strani usled generacijskog jaza, ova priča je mnogo starija od društvenih mreža, pa doseže i do takozvanih arhetipskih sadržaja, objašnjava sagovornica Mašine.

„Kao što u bajkama postoje triksteri³ koji ispunjavaju želje mladim protagonistima otvorenog srca (recimo, morska veštica u bajci ,Mala sirena’), tako se može posumnjati i da neki influenseri maloletnim adolescentima obećava nagrade za izvršenje radnji koje mogu biti shvaćene kao degradirajuće i eksploatišuće. Naime, triksteri u bajkama ne čine usluge mladim ljudima zbog beskrajne dobrote, već kako bi zadovoljili neki svoj lični cilj. Naposletku, odgovornost je i same struke da dovede u pitanje sve situacije koje mogu biti kompromitujuće za pozitivan razvoj dece i mladih, a čini se da učestvovanje u izazovima na društvenim mrežama može predstavljati rizik po njihovo blagostanje i uspostavljanje sistema vrednosti“, zaključuje dr Vuletić Joksimović.

Upravo ovde dolazimo do ključnog pitanja: kako platforme reaguju na sadržaje koji ugrožavaju decu?

Pravila korišćenja – mačku o rep

TikTok izričito zabranjuje postavljanje ili širenje materijala u kome se maloletnici prikazuju u seksualno eksplicitnom ili sugestivnom kontekstu.

„Duboko smo posvećeni tome da TikTok bude bezbedno i pozitivno iskustvo za mlade. Ne dozvoljavamo prikazivanje, promovisanje niti učešće u seksualnom ili fizičkom zlostavljanju ili iskorišćavanju maloletnika. Ne dozvoljavamo sadržaj koji objavljuju maloletnici, a koji ima za cilj da bude seksualno sugestivan. To uključuje intimno ljubljenje, seksualizovano kadriranje ili seksualizovano ponašanje. Takođe ne dozvoljavamo seksualno eksplicitan jezik, bez obzira na to ko ga koristi“, piše u pravilima korišćenja platforme TikTok.

Instagram, po sopstvenim pravilima, zabranjuje sadržaj koji seksualizuje decu ili podstiče decu da učestvuju u seksualnim aktivnostima. Ostali oblici zaštite dece na Instagramu i TikToku u pogledu privatnosti nisu toliko razvijeni.

Kao i kod drugih platformi, implementacija ovih pravila se često oslanja na prijave korisnika.

TikTok je kritikovan zbog toga što ne štiti adekvatno privatnost dece, navodi se u istraživanju pod nazivom „More Skin, More Likes! Exploring Risks and Harms for Children on TikTok“, objavljeno u julu 2024. na naučnom repozitorijumu arXiv. Istraživači su utvrdili da TikTok poboljšava mere zaštite privatnosti dece tek kao odgovor na javni pritisak i regulatorne zahteve, a ne proaktivno, kako to preporučuju okviri za zaštitu privatnosti, čime daje prednost profitu u odnosu na zaštitu dece.

Deca i mladi ostaju najnezaštićeniji korisnici digitalnog prostora, u sistemu u kom profit digitalnih platformi i influensera imaju prednost nad bezbednošću dece. Zbog toga je neophodna ozbiljna, sistemska reakcija – zakonodavna, obrazovna i društvena. Sve dok se pitanja digitalne prisutnosti, bezbednosti i dostojanstva dece ne adresiraju, ona su ostavljena nesigurnosti, pogrešnim uzorima i eksploataciji od strane influensera i platformi koje na ovom nerazrešenom pitanju zarađuju bogatstvo.

1. Rizzovanje je popularan sleng izraz koji se odnosi na sposobnost šarmiranja i zavođenja.
2. „Smash or pass“ je TikTok trend koji se odnosi se na seksualnu privlačnost – dakle, reč „smash“ nije dvosmislena.
3. Trikster je lik, koji se često pojavljuje u mitologiji i folkloru, koji koristi domišljatost, lukavstvo i obmanu da bi izvodio trikove, osporavao autoritet i poremetio ustaljeni poredak.

Tekst prenet sa portala Mašina.