Da li smo blizu rešenja za Staro sajmište?

Septembar 5, 2019
Veran Matić i Stefan Radojković za Talas
Staro-Sajmiste-026-1280x853.jpg

Autorka Marta Vasić, Talas

Iako je teško poverovati u to, u Beogradu i dalje ne postoji memorijalni centar Staro sajmište koji bi bio posvećen žrtvama Holokausta. Ovo bi ipak uskoro moglo da se promeni, s obzirom na nedavne izjave predsednika Vučića tokom sastanka sa Efraimom Zurofom, direktorom Centra “Simon Vizental” koji se bavi upravo edukovanjem javnosti o Holokaustu i ljudskim pravima.
Vučić je tom prilikom istakao da će Nacrt zakon o Memorijalnom kompleksu “Staro sajmište” biti gotov do kraja septembra, a da će se pred poslanicima naći verovatno već u novembru.
Ova izjava dolazi nakon izveštavanja izraelskih medija da je u zgradi na Starom sajmištu planirano otvaranje vrtića za decu, kao i da su Topovske šupe, drugi nekadašnji logor, predviđene za izgradnju tržnog centra „Delta planet“. Sudbina Topovske šupe naročito je podelila jevrejsku zajednicu u Srbiji, zato što je izmeštanje ovog logora na susedni plac podržao Savez jevrejskih opština.
O najavi novog zakona, problemima u radu Komisije za Staro sajmište i sudbini obeležavanja stradanja Jevreja u Srbiji za Talas su govorili Veran Matić, član Komisije za Staro sajmište, i Stefan Radojković, istoričar.
Matić: Obradovala me Vučićeva izjava
Veran Matić, član Komisije za Staro sajmište, 2018. godine je u autorskom tekstu podelio frustraciju zbog sporog procesa memorijalizacije zločina koji su počinjeni na Starom sajmištu. U razgovoru za Talas on je ipak rekao da ga je obradovala izjava predsednika Vučića o završetku izrade Nacrta zakona o Memorijalnom kompleksu “Staro sajmište”. „Naročito pošto je izrečena u susretu sa Efraimom Zurofom, kojeg smo na Komisiji izabrali za predsednika Međunarodnog saveta, što je telo koje se nikada nije sastalo. Dodatno ohrabruje obećanje dato delegaciji Svetskog jevrejskog kongresa“, rekao je Matić.
On ipak ističe da ne zna koliko je realno da u tako kratkom vremenskom roku bude napisan nacrt zakona i da prođe sve javne rasprave, ali da je uspeh ako se sve to dogodi do kraja godine. „Mislim da ne treba sada po svaku cenu napraviti nešto što nije kvalitetan zakon koji bi obuhvatio sve specifičnosti potreba budućeg memorijala“, dodaje Matić.
Kao način ubrzanja čitavog procesa izgradnje memorijalnog kompleksa Matić predlaže donošenje zakona lex specialis. Ovo je poseban zakon u tom smislu što se njegovim donošenjem u stvari poništava opšti zakon koji uređuje tu oblast, pa se postupa po njemu, iako protivreči zakonu koji je u hijerarhiji iznad njega.
„Lex specialis omogućava da se obuhvate sve specifičnosti, da Muzejom Holokausta prevashodno upravlja Jevrejska zajednica u Srbiji, ali i uz podršku Svetskog jevrejskog kongresa, Jad Vašema, Vašintonskog muzeja Holokausta, Simon Vizental centra… Ovo je i jedinstvena prilika da se adekvatno memorijalizuje Porajmos (naziv za stradanje Roma u Drugom svetskom ratu), da se predstave zločini nad Srbima onako kako su se događali. Lex specialis bi omogućio brže sređivanje infrastrukture i objedinjavanje parcela na kojima je bio originalni logor. Takođe će omogućiti i lakše rešavanje problema Spasićevog paviljona koji je sada privatno vlasništvo“, smatra Matić. On dodaje da je lex specialis donet za projekat „Beograd na vodi“, i da stvaranje veoma važne ustanove ne bi smelo da bude ometano kroz birokratske zavrzlame.
Matić ističe i da je teško objasniti zašto se usporilo sa donošenjem zakona o Sajmištu i sa izgradnjom memorijalnog centra. „Ne bih želeo da razmišljam o tome da postoje interesi da se veći deo prostora bivšeg logora pretvori u vrlo skupo komercijalno građevinsko zemljište. Ne bih želeo da mislim da je to možda zbog snažnih revizionističkih pritisaka koji bi da prikriju kvislinšku prirodu vlade Milana Nedića i saučesništvo u zločinima. Mislim da bi bilo pogrešno razmišljati o memorijalu kao nečemu što je odbijajuće zbog zla koje je tu počinjeno, jer upravo obrnuto slične institucije u svetu predstavljaju svetilišta, čistilišta, edukativne i kulturne centre, ispred kojih uglavnom možemo videti redove najčešće mladih“, poručuje Matić.

Ono što je problematično sa stvaranjem Memorijalnog centra Staro sajmište jeste i pitanje pod kontrolom koje institucije bi on bio. „Praktično, ako je u okviru Ministarstva kulture, kadrovska struktura bila bi postavljana kroz postojeći kadrovski sistem. Kao što znamo, to pruža velike šanse da se na vodeća mesta postave neadekvatni kadrovi, nesposobni i bez svesti o značaju institucije. Mislim da bi bilo mnogo pouzdanije da se kroz lex specialis izdigne značaj i obezbedi da na postavljanje menadžmenta Muzeja Holokausta dominantnu ulogu ima jevrejska zajednica“, rekao je Matić. On veliku ulogu vidi i za Međunarodni savet, koji bi imao uticaj na programske, edukativne i druge aspekte Memorijala.
Jedan od faktora koji otežavaju proces donošenja zakonskog okvira o Starom sajmištu jesu i sukobi između Komisije za Staro Sajmište i radne grupe pri Ministarstvu za rad.
„Komisija je govorila o sadržaju budućeg Memorijala, a radna grupa je pisala predlog zakona. Na naš okvir koji se ticao sadržaja nismo dobili adekvatna zakonska rešenja, čak su neka bila potpuno drugačija i u koliziji. Takođe, tu je i činjenica da iako smo govorili od početka o tome da se ta buduća institucija zove Memorijalni centar Staro sajmište ili Memorijalni centar Sajmište, dobili smo nacrt Zakona o ustanovi spomen žrtve, koji pruža puno prostora za razne manipulacije“, u izjavi za Talas navodi Matić.
Radojković: Sukob u jevrejskoj zajednici traje već neko vreme
Istoričar Stefan Radojković u razgovoru za Talas ističe da najava predsednika Vučića o donošenju Nacrta zakona jeste realistična ukoliko ima političke volje. „Vrlo je važno da uđe u proceduru, prvo da se organizuju javne rasprave, a potom i da se nađe pred poslanicima u toku ove godine, a pre redovnih parlamentarnih izbora“, ističe Radojković.
On je dodao da trenutno postoje dve različite verzije nacrta ovog zakona. „Jedna, uslovno rečeno maksimalistička, gde se planirao Memorijalni kompleks po ugledu na Jad Vašem u Izraelu koji bi se bavio stradanjima tri naroda (Srba, Jevreja i Roma) tokom XX veka i druga, minimalistička. Poslednja verzija predviđa samo dva muzeja – jedan posvećen Jevrejskom logoru “Zemun” (decembar 1941 – maj 1942) i drugi Prihvatnom logoru “Zemun” (maj 1942 – jul 1944). Iako postoje očigledne koncepcijske razlike između dva nacrta, nijedna nije ostvariva bez političke volje da se stradanje na Starom sajmištu obeleži kako dolikuje, a to je izgradnjom obrazovno-istraživačke institucije“, rekao je Radojković.
Kao potencijalni razlog za usporavanje rada na institucionalnom obeležavanju Starog Sajmišta Radojković navodi i sukob koji već izvesno vreme postoji u jevrejskoj zajednici.
„Glavni razlog sukoba jeste činjenica da je bivši predsednik Jevrejske Opštine Beograd, Danilo Medić, bez znanja Saveza jevrejskih opština Srbija (SJOS) potpisao dokument, u njihovo ime, kojim se SJOS slaže sa izgradnjom šoping centra na mestu nekadašnjeg logora na Topovskim šupama. Naravno, SJOS je povukao potpis sa dokumenta. Nakon toga, problem je iskrsao zbog redovnih izbora za vođstvo beogradske opštine gde je Medić dva puta poražen od protiv-kandidata Aleksandra Jinkera. Ministarstvo pravde je ignorisalo ovu promenu dva puta, iako po zakonu ima obavezu samo da je notira, a samim tim je stavilo Jevrejsku zajednicu Srbije u izuzetno nezgodan položaj“, dodaje Radojković.
On smatra i da će ova pat pozicija biti rešena zahvaljujući pomenutim posetama Zurofa i Svetskog jevrejskog kongresa koji su podržali Jinkera, kao i da se predsednik Vučić takođe zainteresovao za ovaj problem.

Tekst prenet sa portala Talas