Bivši šef UNMIK-a Stju Kelok: Obaveštajne službe znale ko su osumnjičeni za smrt novinara

Autor: Jelena L. Petković Izvor: UNS

Kelok je jedan od najodlikovanijih kanadskih policijskih inspektora sa više od 36 godina iskustva u policijskoj službi Toronta i oružanim snagama Kanade. Prvi je strani policajac pozvan da pomogne obaveštajno i protivterorističko odeljenje policijske uprave Njujorka, posle napada 11. septembra 2001. na SAD. Bio je šef UNMIK-ovog odeljenja za teške zločine u Prištini, od septembra 2000. do juna 2001. godine.

U vojnoj policiji danas je savetnik Štaba nacionalne odbrane u Otavi, profesor na programu nacionalne bezbednosti na koledžu „Daram”, konsultant za pitanja bezbednosti i direktor Kraljevskog kanadskog vojnog instituta.
– Na Kosovo sam stigao početkom septembra 2000. kao istražitelj i kasnije preuzeo komandu nad Odeljenjem za teške zločine. Sarađivali smo sa Odredom za ubistva, ali nismo imali nadležnosti za ubistva koja su se desila pre mog dolaska. Radili smo na slučajevima otmica i nestalih osoba sa odeljenjem za nestale osobe. To vreme je bilo izuzetno teško, jer je veliki deo infrastrukture pravosudnog sistema bio uništen u sukobima.
Među stranama postojalo je opšte nepoverenje, a Ujedinjene nacije (UN) su se susrele sa nepoverenjem i mržnjom sa kakvim se do tada nisu suočavale, zbog činjenice da smo prvi put u istoriji Ujedinjenih nacija imali primat. Svedoci zločina su se plašili da prijave incidente zbog pretnji i zastrašivanja. Uprkos brojnim zahtevima za program zaštite svedoka i amnestiju za oružje, nadležni u UN su nas odbili.
Bilo je uklanjanja izveštaja o ubistvima novinara
UNS: Šta je Vaše Odeljenje činilo da rasvetli ubistva novinara i medijskih radnika i kakvi su rezultati?
Kelok: Ti novinari su javnost informisali, suprotno od poruka koje im je slala PDK. Pretnje i zastrašivanja bili su prvi koraci. Ukoliko novinari nisu odustajali, usledile bi otmice, prebijanja i ubistva njih i članova njihovih porodica.
UNS: Istraga nestanka kolege Marjana Melonašija zvanično je otvorena pet godina posle tog događaja. Dokumenta jedinice za istraživanje zločina ovo potvrđuju.
Kelok: Ne mogu sa potpunom sigurnošću da kažem zašto njegov nestanak nije istražen, ali Vam mogu reći da je u to vreme, kada sam stigao (septembar 2000), u UNMIK-u bila konfuzija. Na brzinu smišljen plan za policijski nadzor na Kosovu napravljen je bez obezbeđivanja infrastrukture, logističkog, administrativnog i pravosudnog nadzora.
Prva stvar koju sam napravio kada sam došao na mesto rukovodioca Odeljenja bio je sistem za praćenje slučajeva. Pre toga, svi izveštaji podnošeni su osobi koja je u tom trenutku bila na dužnosti, bez organizovane metodologije praćenja ili obezbeđivanja neophodnih resursa za istraživanje teških zločina.

Kapetan Stju Kelok razgovara sa svojim saradnicima (foto: Privatna arhiva)
Izveštaji su morali da se prevode. Policajci sa svih strana sveta imali su bezbroj načina pisanja izveštaja i širok dijapazon istraživačkih sposobnosti, kvalifikacija i iskustava. Znamo da je bilo i simpatizera PDK-a, koji su radili kao pomoćnici za jezike (prevodioci) ili čak u KPS-u (Kosovska policijska služba), koji su možda čak i uklanjali izveštaje ako im se za to ukazala prilika.
UNS: U istrazi ubistva novinara Šefkija Popove UNMIK policija uzela je dokumenta iz njegove kuće za koje se ne zna gde su.
Kelok: Kao što sam rekao, beleženje, čuvanje i dokumentovanje dokaza bilo je ad hoc i često je zavisilo od profesionalnosti istražitelja i rukovodilaca. Takođe, dokaze je uglavnom zadržavao istražitelj, bez centralnog skladištenja/mesta za čuvanje koje bi obezbedilo kontinuitet i kontrolu.
UNS: Da li ste primetili da su dokazi tokom istraga nestajali ili da istrage nisu vođene savesno?
Kelok: Možda na početku svog boravka, ali veoma sam se trudio da dovedem najbolje, kvalifikovane istražitelje u svoje Odeljenje. Nisam prihvatao ništa manje od stoprocentne profesionalnosti i objektivnosti. Otpustio sam nekoliko ljudi zbog toga što to nisu bili.
Osim toga vodio sam istrage protiv zaposlenih u UN-u kada je to bilo neophodno i slao izveštaje lancu komande.
Ukupno gledano, moji istražitelji su predano, profesionalno i objektivno radili dodeljene slučajeve i dovodili ih do kraja kad god je bilo moguće. Očigledno smo imali radno okruženje puno izazova, a svakako sa manjkom resursa i ljudstva. Svojski smo se trudili da uradimo sve što možemo, posebno da utešimo i podržimo žrtve, svedoke i njihove porodice.
Kelok: Lokalne sudije i tužioci pomagali su optuženima
„Kosovsko-albanski pobednici“ ponovo su ispisivali istoriju. „Oslobođenje“ Albanaca od Srba stvorilo je iluziju da su UN „u džepu“ bivših pripadnika OVK. To je negativno uticalo na svaku saradnju sa civilnom policijom UN, koja je zapravo po prvi put u istoriji imala izvršna ovlašćenja. Mogli smo da istražujemo, hapsimo i zadržavamo u pritvoru lica koja su prekršila razne propise, kao i da pružamo pomoć u krivičnom gonjenju prestupnika.
Brojni slučajevi protiv kosovskih Albanaca koji su stizali do lokalnih sudija i tužilaca nisu procesuirani, jer su oni podržavali optužene i optužnice su odbacivane. To je dodatno pojačalo nepoverenje u sistem i u našu sposobnost da objektivno istražujemo zločine. Čak i po mojoj objektivnoj analizi krivičnih dela počinjenih od strane i kosovskih Srba i Albanaca, stvari su očito bile nameštene tako da idu naruku kosovskim Albancima. Verovao sam da ćemo prvenstveno istraživati ozbiljne zločine koje su počinili Srbi, a međunarodni mediji su podsticali tu pretpostavku. Moja pretpostavka se pokazala pogrešnom.
Obaveštajne službe su se mešale u istrage ubistava novinara
UNS: UNS je u istraživanju došao do informacija da su interesi obaveštajnih službi umešani u ubistvo novinara Džemajla Mustafe, kao i da to može biti jedan od razloga zašto se ne zna ko je ubica. Da li Vaša saznanja potvrđuju naše sumnje?
Kelok: Verujem da oni znaju ko su osumnjičeni za njegovu smrt. I PDK i Demokratski savez Kosova (LDK) imali su ljude koji su sarađivali sa raznim obaveštajnim agencijama koje su bile na suprotnim stranama i to nam je znatno otežavalo rad.
Spoljni akteri iz SAD-a, UK-a, Francuske i drugih država nisu poštovali prednost koju je UNMIK policija imala u krivičnim istragama nakon prestanka akcije NATO-a u regionu. Imao sam informacije da je u praktično svakom slučaju neko radio za drugog kako bi ispunio njegove ciljeve.

Sa lica mesta: Automobil posle eksplozije (foto: Privatna arhiva)
UNS: Da li ste se tokom istraga susretali sa pritiscima ili Vam je sugerisano da neke istrage ne bi trebalo sprovoditi ili ih treba staviti u stranu?
Kelok: U svakom slučaja koji je imao političku pozadinu bio sam pod pritiskom nadređenih da budem oprezan (što je značilo da oni sve odobre pre nego što preduzmem dalje korake) ili sam dobijao jasne naloge da prekinem dalji rad. Zato smo bivšeg komandata OVK Sabita Gecija direktno odveli pred međunarodni sud, kako bi se oni time bavili optužnicom protiv njega i još dvojice.
Moj komandant je nakon presuda izrečenih Geciju i njegovim saradnicima izjavio: „Nismo bili sigurni da li ćemo ti dozvoliti da nastaviš rad na tome“, ali na kraju su bili zadovoljni ishodom jer je to dalo značajan kredibilitet UN-u, a posebno našoj jedinici.
Jasno sam shvatao da su sve te istrage uticale i na kredibilitet UN. Očekivalo se da sledimo njihove naloge, kakvi god oni bili. Ali, tamo smo bili da radimo po zakonu, nisam mogao da narušim svoju profesionalnost i integritet, a to me je često dovodilo u sukob sa politikantima koji su imali druge ideje – uključujući Bernara Kušnera, koga sam ispraćao sa mesta zločina koji je pokušavao da iskoristi.
UN me je sprečio da istražujem Tačija; Većinu zločina u mom mandatu počinili Albanci
Tokom mandata, kao istražitelj i potom rukovodioc Odeljenja, otkrio sam da su većinu zločina koji su nam dodeljeni ili koje smo preuzeli zapravo počinili kosovski Albanci. Primer koji to ilustruje bilo je hapšenje Sabita Gecija i njegove kriminalne grupe.
Kada sam hteo da istražim Hašima Tačija, sprečen sam od strane UN zbog činjenice da su mu SAD odredile da na kraju dođe na čelo zemlje. Zato je Sabit Geci odmah odveden pred međunarodne tužioce, kako bi oni bili zaokupljeni slučajem protiv njega i dvojice njegovih kolega. Osuđen je za organizovani kriminal i terorizam pred međunarodnim sudom.
Mislim da je to imalo ogroman uticaj na uspostavljanje kredibiliteta Policije UN i međunarodnog suda. Svedoci su konačno počinjali da dolaze i sudovima pružaju dokaze o zločinima, govori kapetan Kelok o atmosferi u kojoj je radio.
UNS: Aleksandar Simović je otet u Prištini, a zatim ubijen. Momir Stokuća je ubijen u svom stanu u Prištini. Ovi zločini su se odigrali nakon dolaska NATO-a na Kosovo. Da li ste znali ko „upravlja“ Prištinom? Da li su to bile međunarodne misije kojima je dat mandat ili lokalne vođe OVK?
Kelok: Zanimljivo pitanje. Kada sam stigao, NATO je još uvek imao bezbedonosni mandat za Kosovo. Vojska je imala primat u, kako to zovemo, vršenju svih operacija. UN je imao mandat prelazne uprave i pokušao je da sprovede različita zaduženja.
Ni OVK ni PDK nisu imale nikakva pravna ovlašćenja. Ipak, oni su imali uticaj. KFOR nije imao kapacitet za kriminalističku istragu niti je imao mandat ѕa to. To je razlog za što nije bilo istrage zasnovane na dokazima pre formiranja UMNIK policije.
UNS: Da li su lokalne vođe ikada pozivane na informativne razgovore? Da li su ikada govorile o tim zločinima?
Kelok: Sa njima su razgovarali politički i predstavnici obaveštajnih službi kako bi dobili informacije o pravcu u kojem bi misija mogla dalje da deluje.
Uklanjanje dokaza o ubistvima i otmicama novinara
UNS: Kako komentarišete nestajanje dokumenata o ubistvu Momira Stokuće iz UNMIK-ove arhive? Kako komentarišete da istraga o tom slučaju nikada nije otvorena?
Kelok: Znamo da je bilo pripadnika KPS (Kosovska policijska služba) koji su bili naklonjeni PDK i bivšim pripadnicima OVK. Ako su bili u poziciji, naravno da su učinili sve da pomognu svojim političkim i bivšim vojnim gospodarima, uključujući i zastrašivanje svedoka i uklanjanje dokaza. Zato smo koristili više prevodilaca kako bismo dobili tačne izjave od žrtava i svedoka.
UNS: Ljubomir Knežević nestao je u Vučitrnu. Porodice otetih Srba povezuju neke od nestanaka sa pričom o trgovini organima. Ono što je sigurno je da su pojedini svedoci u Vučitrnu identifikovali Ganija Imerija kao otmičara, koji je bio pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa, i istraga je prekinuta. I istražni tužilac i sudija su zamenjeni. Da li je bilo i drugih slučajeva diskreditovanja međunarodnih tužilaca i sudija zbog pritisaka iz paralelnih centara moći?
Kelok: Iako nisam upoznat sa tim konkretnim slučajem, to je bilo u skladu sa apsolutnom kontrolom koju su PDK i Hašim Tači imali nad svime što se dešavalo na Kosovu. On je radio nekažnjivo i sa ovlašćenjem Velike Britanije, SAD i agencije CIA. Medlin Olbrajt je na pregovorima u Rambujeu 1999. odlučila da Tači na kraju bude šef države.
Takođe mogu da potvrdim frustraciju koju su neki međunarodni tužioci imali zbog političkog pritiska na njih. Znam da je to prisililo jednog britanskog tužioca da napusti misiju.
UNS: Da li su se kosovski i međunarodni centri političke moći mešali u istrage ubistava i otmica novinara i drugih civila?
Kelok: Apsolutno, naročito britanske, američke i francuske obaveštajne službe, i to ne samo u slučaju novinara. Svaki akademski građanin, novinar ili političar bio je predmet njihovog uticaja, suptilnog ili ne.

Oružje koje je zaplenjeno u policijskom pretresu (foto: Privatna arhiva)
Kušner je znao sve o ubistvima novinara i zloupotrebljavao svoj položaj
UNS: Kada je u pitanju Vaš rad u Prištini, ponavljaju se dve priče. Prva: da su Vaši nadređeni bili nezadovoljni zbog hapšenja Sabita Gecija, jednog od vođa OVK, i da su nakon tog hapšenja organizovani tajni sastanci unutar UNMIK-a na kojima su Vaši šefovi preispitivali rad odeljenja na čijem ste bili čelu. Druga priča je da je navodno (posle Gecijevog hapšenja) tadašnji šef UNMIK-a Bernar Kušner, naredio da se traži njegovo izričito odobrenje za pretrese imovine u vlasništvu vodećih porodica na Kosovu. Šta je istina?
Kelok: Obe priče su istinite. Kušner jeste to naredio, a jedini način da zadržimo Gecija, Iljir Tahirija i Dželjadin Gecija u pritvoru bio je da ih odvedemo pred međunarodni sud. Siguran sam, da ih nismo odveli pred taj sud, da bi oni bili pušteni i da bi verovatno nestali iz zemlje, kao što je to bio slučaj sa podmetačem eksploziva pod autobus Niš ekspresa (u Livadicama 2001. godine, prim. nov).
Pričalo se da Iljir Tahiri i mlađi Geci rade za francusku obaveštajnu službu. Zato su oni uspeli da pobegnu iz mitrovičkog zatvora brzo posle zatvaranja nakon izricanja presude. To je bilo neverovatno frustrirajuće.
UNS: Rekli ste da su izveštaji o svemu što se dešavalo na terenu podnošeni Kušneru, odnosno da je po lancu komande imao uvid u sve što se dešavalo: nestanke, ubistva, druge zločine protiv civila… Tvrdi da nije znao. Reagovao je burno kada je upitan za izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Kako to komentarišete?
Kelok: Zvanično izjavljujem da je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a bio u potpunosti upoznat sa svim kriminalnim aktivnostima na Kosovu. Otišao bih korak dalje i rekao da je on zapravo na neki način imao korist od svog položaja.
UNS: Može li se izvući zaključak da je unutar UNMIK-a postojalo zataškavanje zločina?
Kelok: Mnoge zemlje su imale interese na Kosovu, konkretno SAD. Izgradnja kampa Bondstil kroz potpisan ugovor sa Hašimom Tačijem, koji u to vreme nije bio predsednik, ukazivala mi je na to da će nesumnjivo to postati. Američka administracija u vreme Klintonovih i Olbrajtova su olakšali njegov izbor za predsednika.
UNS: Period tokom kojeg ste radili na Kosovu takođe poklapa se sa vremenom o kojem govori izveštaj Dika Martija i mandatom Specijalizovanih veća za ratne zločine u Hagu. Ima li nade da će ovaj sud doneti pravdu našim kolegama, kao i drugim ubijenim i otetim civilima na Kosovu?

Na mestu zločina – Pokušaj ubistva policajca (foto: Privatna arhiva)
Kelok: Mora. Sud je jedina nada za žrtve na svim stranama da ostvare pravdu za ono što se dogodilo na Kosovu.
Što se tiče ubistava, zastrašivanja i nestanaka novinara pre mog dolaska na Kosovo, mogu samo da kažem: Svaka osoba, uključujući novinare, političare, profesore ili svako ko je govorio protiv PDK-a bio je u ogromnoj opasnosti od njihovih nasilnika, uglavnom povezanih sa Kosovskim zaštitnim korpusom (KZK).
Nekažnjivo su delovali pod nadležnošću onih koji će kasnije voditi zemlju, uz podršku vlade SAD. Radilo se o zastrašivanju „do daske“- čak je i meni suptilno prećeno nakon što smo uhapsli klan Gecijevih.
Ubistvo novinara AP-a Kerema Lotona
UNS: Istraživali ste i slučaj ubistva novinara agencije AP Kerema Lotona, koji je ubijen u minobacačkom napadu blizu granice sa Makedonijom. Albanska strana je okrivila Makedonce za napad, dok su Makedonci tvrdili da nije postojala mogućnost da njihovi vojnici ispale granate. Ipak, očigledno je da su bile prisutne oružane snage koje nije trebalo da budu tamo?
Kelok: Veoma zanimljiv slučaj. Po dolasku u mrtvačnicu, dočekalo me je nekoliko američkih vojnika, policajaca i službenika u civilu. Amerikanci su zahtevali da se odmah obavi obdukcija kako bi mogao da se utvrdi uzrok smrti i vrsta oružja koje je korišćeno. Na telu gospodina Lotona bilo je nekoliko probojnih rana koje su delovale kao posledica eksplozije i ulaska šrapnela u telo i glavu.

Stju Kelok pregovara sa šefom albanske policije (foto: Privatna arhiva)
Prisutni predstavnici SAD zahtevali su obdukciju, kako bi uzeli tragove i identifikovali poreklo upotrebljenog oružja, dok su predstavnici agencije iz Ujedinjenog Kraljevstva zahtevali su da se telo odmah netaknutno vrati u UK. Bio je to jedan od najstresnijih dana na Kosovu, a takvih dana je bilo mnogo.
UNS: Ubistvo Kerema Lotona stvorilo je tenziju između Velike Britanije, čiji je državljanin bio, i Sjedinjenih država. Da li je reč o prikrivanju detalja ubistva?
Kelok: Mišljenje je bilo da je gospodin Loton ubijen municijom ispaljenom iz Makedonije, iz oblasti Tetova ili Kumanova. Verovalo se da je municija bila američke proizvodnje i/ili tip granate.
Kada sam doveo međunarodnog istražnog sudiju u mrtvačnicu, usledila je celodnevna istraga i predstavljanje stavova obeju zemalja. Na kraju, posle mnogo međunarodnih konsultacija, sudija je presudio da telo ne mora da se podvrgne obdukciji i da može odmah da se vrati u UK.
Mrtvozornik nije bio opremljen da obavi obdukciju po evropskim ili severnoameričkim standardima. Nakon te odluke, pomogao sam da se telo smesti u vreću, a potom i u metalni sanduk koji je zavaren, a onda ispratio posmrtne ostatke do prištinskog aerodroma, na kojem je avion Ujedinjenog Kraljevstva čekao sa upaljenim motorima da odleti pre nadolazeće jake oluje.

Stju Kelok (foto: Privatna arhiva)
Italijanski vojnici su trčali ka nama i ja sam bio veoma zabrinut za bezbednost svih. Međutim, u iznenađujućem činu poštovanja, formirali su dva reda i postavljajući oružje u stav odali dirljivu poštu dopisniku koji je poginuo na dužnosti. Svi su se ukrcali u avion ostavljajući kola sa upaljenim motorima na aerodromu, a njegova devojka i ja smo ostali na pisti po strašnoj oluji koja se spustila na nas.
UNS: Da li ste Vi i njegova porodica ikada saznali kako je ubijen i ko je ubica?
Kelok: Čak i nakon pokušaja da to saznam iz medija, nisam čuo ništa. Zapravo je medijski predstavnik koji je došao da preuzme posmrtne ostatke Kerema Lotona radio na kanadskoj televiziji „Global njuz“ i nadao sam se da ću jednog dana nešto saznati o ovom slučaju.
UNS: Kakva je mogućnosti da se posle toliko vremena rasvetle ubistva novinara i medijskih radnika na Kosovu?
Kelok: Bojim se, dok je Tači na mestu predsednika, malo je verovatno da će objektivne istrage rasvetliti sudbine nestalih i ubijenih.
Biće interesantno videti da li će Kosovo ući u NATO i po koju cenu. Još jedna zanimljiva istraga bio je masakr u Drenici – Gecijevom rodnom selu… Zašto su naši istražitelji napadnuti dok su pokušavali da utvrde ko je počinio ubistva? Verovatno zato što su Srbi zaista odgovorni.
* Preuzimanje delova ili celokupnog teksta je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora

Preneto sa portala UNS