Bilo je dovoljno da ste bili Srbin, Jevrej ili antifašista

Govor Verana Matića, specijalnog izaslanika Predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom, na obeležavanju Dana sećanja na Jadovno 1941, odnosno 80 godina od stradanja 38.000 pravoslavnih Srba u kompleksu logora smrti Nezavisne Države Hrvatske /NDH/ Gospić-Jadovno-Pag.

Prvi put sam na ovom mestu.

Sa opterećenjem svega što sam o njemu čuo i što sam pre dolaska čitao.

Dodajem tome i opterećenje svega onoga što sam iskusio i što sam saznao baveći se politikom pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije i jugoistoka Evrope, što iz svojih ličnih poriva, što po dužnosti specijalnog izaslanika predsednika Republike Srbije.

Dodajem tome i moje dugogodišnje bavljenje nestalim licima iz proteklog rata i ratnog raspada bivše zajedničke države.

Sva ta težina međutim, na ovom mestu lepome po imenu Velebit i moćnom po svom planinskom masivu, nije umanjila užas iskustva Šaranove jame nad kojom sam bio sa vama u molitvenoj zajednici.

Ovo nije prvi logor u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a nije ni zadnji na prostoru bivše Jugoslavije. Ali jeste najjeziviji. Jeste najstrašniji. Jer ovaj logor ovde i onaj u Slani na Pagu nisu bili ništa drugo nego logori smrti. Nisu oformljeni ni zbog čega drugog, nego zato da bi sa celog prostora NDH dovođeni narodi za koje je ta kvislinška tvorevina
osmislila, isplanirala i sprovodila program istrebljenja.

Za taj program nije bio potreban povod ni kritika režima. Ni otpora režimu. Ni pobune protiv njega. Bilo je dovoljno da ste bili Srbin, Jevrej ili antifašista.

I bez obzira na to koliko je stvarno ljudi ovde ubijeno, ova činjenica ne sme nikada biti zaboravljena. Ovakva ideja države i prvi ciljevi njene vlasti ne sme nikada prestati da bude dovoljno osuđivana. A svakoj novoj generaciji razvijena svest o strahoti ideje takve države i sramoti koju nanosi svakome narodu koji želi slobodu.

Siguran sam da trajnoj osudi strahote i moralnom osećaju otpora prema bilo iskustvu takve države, bilo njenom opradavanju ili zagovaranju, trebamo dodavati dograđivati politiku istorijskog pomirenja.

Upravo onako kao što sam činim, i kao što prema ovlašćenju predsednika republike Srbije radim za pomirenje i ozdravljenje svakog od nas i svih nas nakon ratnog raspada zajedniče države i strahotama koje smo u tim ratovima doživeli, pa i rat u Hrvatskoj, na ovom mestu želim reći da takvu politiku pomirenja moramo graditi i kada su po
sredi strahote Drugog svetskog rata. Posebno strahote kao što su one Jadovna i Paga.

Smatram to našom dužnošću prema onima koji su ovde nedužni stradali. Prema generacijama kojima treba da omogućimo slobodu od zločina, moralnu uzdignutost iznad zločina i moralnu snagu za mir, za život bez mržnje i izmirenje izmedju naroda u Hrvatskoj, naroda u Srbiji i izmirenja između Hrvatske i Srbije.

Neka je večni pomen svima onima do kojih naše reči odzvanjaju u brojnim bezdanim jamama ovog prostora.