156. Kritične mase – Da most ostane!

25. October 2024.
Po 156. put, aktivisti i ljubitelji bicikala se okupljaju poslednje subote u mesecu, u 26.10.2024, u Pionirskom parku. Okupljanje počinje u 14:30 h, a biciklistička vožnja u 15:00 h, rutom preko beogradskih mostova, Brankovog mosta i Mosta na Adi,  sa završetkom kod Starog savskog mosta. Voziće se ukupno 11 km, umerenim tempom.
Stari savski most-pešaci, biciklisti i javni prevoz
156. Kritične mase - Da most ostane!

Tema je ovaj put važna za grad, u pitanju je Stari savski most, koga čeka uklanjanje nakon 1. novembra. Udruženje Ulice za bicikliste je prošle godine, takođe u novembru, organizovalo simboličnu akciju (foto u prilogu mejla), koja sugeriše najlogičnije rešenje za očuvanje Starog savskog mosta, a to je da se nameni pešacima, bicikllistima, javnom prevozu i taksi vozilima.

Ruta: https://ridewithgps.com/routes/48837071

Inspiraciju za rešenje našli smo u Budimpešti, gde je nakon referenduma odlučeno da se nakon rekonstrukcije Lančanog mosta na Dunavu, koji povezuje Budim i Peštu, taj most nameni samo za javni prevoz, pešake, bicikliste i taksi.

 

 

Tim povodom smo u Beograd pozvali i gosta iz Budimpešte, savetnika za mobilnost u gradskoj upravi Arona Halasza koji nam je objasnio kako je do odluke došlo, ali i ukazao na sličnosti sa Starim savskim mostom:

  • Oba mosta imaju relativno mali protok privatnih vozila – Stari savski 5 %, a Lančani most je imao oko 6% prelazaka
  • Na oba mosta se preko  50% putnika prevozi javnim prevozom, što ih čini mostovima koji su već dominantno orjentisani ka javnom prevozu
  • Oba mosta povezuju centralane gradske zone sa dve strane reke
  • Oba mosta su sličnih gabarita i propusne moći, sa dve mešovite saobraćajne trake

Beogradski saobraćajni stručnjaci  će odmah u glas reći : “Ako ukinete automobile,  saobraćaj će se preliti na susedne mostove i izazvaće kolaps! “  Ali, to se u Budimpešti nije desilo. Desilo se nešto drugo, automobilski saobraćaj je “ispario”, broj prelazaka automobilom preko susednih mostova se u zbiru smanjio, a povećao se broj putnika u javnom prevozu, jer je zbog bolje protočnosti mosta i broj polazaka autobusa mogao da bude povećan. Povećali su se i brojevi biciklista i pešaka.

Zašto je Mali metro i rušenje Starog savskog mosta  pogrešan projekat za Beograd?:

  1. Umesto najjeftinieg i najodrživijeg rešenja, da Stari savski most ostane gde je, i da se renovira, prošire mu se trotoari  i nameni pešacima, biciklistima i javnom prevozu, građanima se nudi najmanje 10 puta skuplje rešenje, koje Beogradu u perspektivi donosi samo još veće gužve, jer će više ljudi dolaziti automobilima ka centru, po principu indukovane potražnje. Svaki  urbanistički planer i svetski priznat saobraćajni konsultant će vam reći sledeće: U centralnu gradsku zonu se NE DOVODI tranzitni saobraćaj (a pogotovo ne motorni), kome centar grada nije cilj. To u centar dovodi više automobila, a to ni jednom gradu u svetu nije cilj. Cilj je da u centar građani dolaze pre svega javnim prevozom (metro, prigradska železnica, tramvaj, autobus), zatim  biciklom ili peške, pa tek onda autom
  2. Beogradu treba tunel u produžetku mosta, ali ne Starog savskog, već Mosta na Adi, koji ima duplo manji broj putnika od Starog savskog mosta, iako mu je kapacitet višestruko veći. I to je upravo zbog toga što u produžetku treba da ima tunel ispod Topčidera koji bi rasteretio Gazelu. Ovo je predviđeno planskom dokumentacijom za unutrašnji magistralni poluprsten, najmanje deceniju unazad
  3. Unutrašnjih magistralni poluprsten i Spoljna magistralna tangenta imaju benefit kost koeficijent od 2.8, odnosno 2.2 , a veza Starog savskog mosta i tunela ispod grebena samo 1.4. Ovo znači da se na svaki uložen evro, kod Mosta na Adi i tunela ispod Topčidera vraća 2.8 evra, a kod Starog savskog mosta i tunela ispod beogradskog grebena samo 1.4 evro. Računica je jasna, povrat investicije je duplo veći,  a novčani benefit je zapravo ušteda u izgubljenom vremenu putnika koju pomenuta rešenja nose u odnosu na uklanjanje Starog savskog mosta i izgradnju novog

Izvor: https://www.beograd.rs/images/file/1e96abdfc0ae1c58aea41f15b325d2aa_2477873010.pdf

  1. Saobraćajne gužve jednog velegrada kao što je Beograd, sa sadašnjim rastom motorizacije i skoro 700 000 registrovanih vozila, ne mogu se rešiti širenjem saobraćajnica, iako to “na prvu loptu” zvuči logično. Šire saobraćajnice po pravilu “zovu” nove automobile, građani koji inače ne koriste auto jer su velike gužve  češće biraju da idu kolima i vrlo brzo dolazi do ponovnog zagušenja mostova i tunela. Pojava je prepoznata kao indukovana potražnja, i javila se već 50ih godina u Americi.  Rešenje mora biti promena prioriteta u saobraćajnom sistemu, sa fokusom na metro, prigradski voz, javni prevoz, pešačenje, bicikle, mikromobilnost.

Kada pogledate sve izloženo, postavlja se logično pitanje, zašto se stari  most uklanja? Zvanična objašnjenja ne piju vodu, a nezvanična kažu, ruži Beograd na vodi i pravi buku pri prelasku tramvaja. Naša dužnost je da ove činjenice predočimo građanima Beograda i da se nadamo da će otpor biti dovoljno jak da most ostane, a da se sredstva za njegovo rušenje ulože u održivije projekte! Zato, vidimo se u subotu na Kritičnoj masi!

Click