„Za naše tri“

Piše: Milica Anđelković Jovanović

Civilizacija se raspada, vrednosti na kojima je počivala izmeću se u svoje suprotnosti i, kao takve, slave, ljudska prava gaze oni koji su ih uklesivali u kamen, dok je mali čovek autistično srećan u svoja četiri zida, dresiran da ne pita mnogo i da ne talasa. Otuđenje je postalo nova normalnost. Zbog toga su spontani i neforsirani primeri brige o drugom čoveku, retkost. Ali kada postanu svakodnevnica malog grada na jugu Srbije, jednog od najsiromašnijih u zemlji, onda se mogu nazvati izuzetnost.

Neformalna grupa Ženski solidarni front (ŽSF), nastala je u godini korone, kada je grupa žena organizovala prikupljanje pomoći za zdravstveni sistem u Vranju, koji se raspadao pod teretom virusa. Stihija solidarnosti pokrenula je zajednicu i za dvadesetak dana prikupljeno je skoro tri miliona dinara, dovoljno da se nužna podrška u materijalu i opremi pruži zdravstvenim ustanovama u Vranju, ali i Surdulici, Trgovištu, Vlasu…

Godinu dana kasnije, Ženski solidarni front organizovao je veliku akciju podrške deci koja su tokom pandemije izgubila jednog ili oba roditelja, i za tu akciju je od strane USAID – a i Beogradske otvorene škole dobio priznanje „Pokretači promene“ za 2021.godinu, u kategoriji neformalnih grupa.

Zahvaljujući ŽSF, Vranje je postalo prvi grad u Srbiji koji je javno odao priznanje Diani Budisavljević, jer je na godišnjicu njene smrti u centru grada otkriven velelepni mural posvećen ovoj heroini čovečanstva. Tokom 2022.godine, uspostavljena je saradnja sa Srpskim filantropskim forumom, pa je u okviru njihove kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ i lokalne akcije „Sevap je merak“, prikupljena hrana u iznosu od preko milion dinara i podeljena najstarijim stanovnicima Vranja koji žive sa minimalnim prihodima ili bez njih.

Početak 2023.godine obeležila je nova inicijativa ove neformalne grupe koja trenutno broji devet stotina članova. Kada je u javnosti osvanula vest da je mladoj Vranjanki, Nadici Stošić, potrebno pedeset hiljada evra za lečenje multiple skleroze u Rusiji, za nedelju dana organizovan je humanitarni sajam knjiga i prikupljeno prvih hiljadu evra pomoći zajednice. Ubrzo nakon te akcije, još dve Vranjanke, Adrijana i Snežana, našle su se na listi onih kojima je neophodna ogromna finansijska pomoć kako bi otišle na lečenje, jedna u Atinu, druga u Belorusiju. I tako je rođen Građanski/Narodni solidarni front, jer su se ženama okupljenim oko ŽSF priključili predstavnici škole fudbala „Prestiž“, udruženja „Za Borino i evropsko Vranje – BEV“, „Roditeljstvo plus“ i „Društvo onkoloških pacijenata Vranje“, uz veliku podršku Eparhije vranjske. Zajedničkim naporima, za mesec dana je u akciji „Za naše tri“, na račune Vranjanki uplaćeno preko dva i po miliona dinara: šesto hiljada je obezbedio Grad Vranje iz budžeta, dok je ostatak prikupljen inicijativama pokrenutim u zajednici: sajmovi knjiga, Modni bazar, humanitarne licitacije, zahtev odbornicima u lokalnoj Skupštini da se odreknu dela odborničkih dnevnica, humanitarne pozorišne predstave pozorišta „Bora Stanković“ itd.

Priča o borbi i energiji malih ljudi i njihovim naporima da sačuvaju tri života, došla je i do nekih „velikih“ koji su pružili podršku, svako na svoj način: Marčelo, Željko Rebrača, Veran Matić, Marko Somborac, Dobrosav Bob Živković, Nežni Dalibor, Milan Vasić, Branislav Janković,  Princ od Vranje, FK Crvena Zvezda i FK Partizan, Kreativni centar…, a za 20.april najavljen je veliki humanitarni koncert estradnog umetnika Nikole Rokvića, koji će u porti Saborne crkve u Vranju pevati za tri Vranjanke – sav prihod od prodatih karata biće podeljen na tri jednaka dela i uplaćen na njihove namenske račune. S obzirom da je do cilja, do ukupno sedamnaest miliona dinara, potrebno još mnogo napora, ujedinjeni Vranjanci planiraju i humanitarnu aukciju slika, radionice na aktuelne društvene teme, sajmove i sl. Istovremeno, ne prestaje lobiranje i aktivnosti na obezbeđivanju podrške zvučnih imena srpske javne scene, ali i dijaspore, jer nema malog doprinosa, rekli su nam akteri ove izuzetne priče o zajedništvu i humanosti.

Na pitanje šta ih pokreće, odgovor je jedinstven: ljubav prema Vranju i njegovim ljudima. „Vreme je da prestanu da nas sažaljevaju i počnu da nam se dive. Da ne bude više „Što južnije, to tužnije“, jer Vranje ovom borbom drži javni čas iz  solidarnosti. Siromašni, možda, jesmo, ali su nam velika srcad južnačka“, dodaju uz osmeh.

„Još jedan benefit, možda nedovoljno vidljiv je u tome što svi mi koji se borimo za naše tri Vranjanke, dolazimo iz različitih sfera društvenog života, ima među nama lekara, profesora, fudbalera, profesionalnih humanitarnih radnika, sveštenika, novinara, menadžera, đaka, penzionera, ali i žena kojima je osnovno zanimanje da budu majke i domaćice. Različiti smo kao Doroti, Strašilo, Lav i Limenko na putu ka zemlji Oz, ali smo povezani nitima tolerancije, ljubavi i uzajamnog poštovanja, što nam daje energiju da idemo dalje i nadu da će nagrada na kraju puta biti vredna svih napora“, dodaju na kraju.