Lideri društvene odgovornosti: Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma

1. Kako kriza utiče na filantropiju (generalno), koliko se kad su teška vremena odvaja novca za donacije?

VERAN MATIĆ: Ima nekoliko različitih trendova. Za vreme poplave u Obrenovcu, izuzetno je povećano doniranje, čak i iz budžeta za narednu godinu. Isti slučaj imali smo i sa početkom pandemije, doniranje je doživelo svoje rekordne obime u Srbiji.

Zanimljivo je da je Globalni index davanja početkom pandemije zabeležio obrnuti trend u razvijenim zemljama, smanjenje obima davanja.

Kada je reč o uticaju ekonomske krize, ona negativno utiče: donatori, posebno kompanije, bilo da su veće ili srednje, postaju rezervisani u donošenju odluka, smanjuje se donirana količina i usporava ceo proces doniranja. Promišljenije se pristupa doniranju, više se same filantropske aktivnosti vezuju uz društveno odgovorno poslovanje same kompanije, ili uz marketinške budžete, kako bi se ostvarile višestruke koristi. Tu imamo klackalicu: za vreme pandemije, dominirale su kompanije u doniranju, jer su potrebe naročito državnih institucija bile dosta veće, dok kada se smiruje situacija sa pandemijom, klatno prelazi na drugu stranu i veći donatori, po ukupnom obimu, postaju građani, uglavnom sa malim donacijama, SMS i slično, u akcijama koje su vrlo masovne.

2. Kakav je uticaj na donacije u Srbiji, odnosno kakva je ova godina od početka rata u Ukrajini bila za filantropiju u Srbiji?

VERAN MATIĆ: Nemamo konkretne podatke, ali rat u Ukrajini je stvorio višestruke poremećaje, globalno, od krize energenata, panike zbog poremećaja na tržištima, straha od rasplamsavanja rata i uticaja već postojećeg… Zbog tih poremećaja, neki biznisi su limitirani kada je reč o produktivnosti, tako da smo imali slučaj da je jedna kompanija koja je prva donirala hranu za pomoć narodu Ukrajine kroz akciju koju je organizovao Srpski filantropski forum, nekoliko meseci kasnije suočena sa problemima u ispunjavanju sopstvenih poslovnih planova, pa samim tim, i u sredstvima koja bi mogli da doniraju. Kada je reč o doniranju za pomoć Ukrajini, nije postignuta željena masovnost. Oni koji su standardni donatori, i ovog puta su se prvi uključili, ali je mnoge teško animirati, jer postoje i kalkulacije vezane za propagandu u Srbiji koja se dominantno stavlja na jednu stranu u ovom sukobu, pa postoji rezervisanost kako bi doniranje uticalo na poslovanje na drugoj teritoriji i slično. Takođe, stavovi politike Srbije nisu potpuno jasni kada je reč o ovoj agresiji, pa je i zbog toga primetna neodlučnost kod donatora.

Kao što sam već rekao, imam utisak da se povećavaju individualna davanja, direktno, ali i kroz inovativne akcije, kao što su humanitarne licitacije i sl.

U ovogodišnjem izdanju edicije „Lideri društvene odgovornosti“ predstavljaju se kompanije koje su se istakle odgovornim poslovanjem prema svojim radnicima i zajednici, u očuvanju prirode ulaganjem u savremene tehnologije i smanjenju otpada od proizvodnje. Pored poslovnog sektora, izdvajaju se humanitarne individualne akcije koje su pokrenuli pojedinci i pokazali da i oni koji nemaju mnogo novca mogu na različite načine pomoći deci iz socijalno ugroženih porodica i drugim osetljivim grupama.

Najnoviji podaci fondacije Catalyst Balkans, pokazuju da je u 2021. godini zabeleženo 42,5 miliona evra donacija građana i kompanija. Posmatrano prema oblastima, najviše je donirano za zdravstvo, na drugom mestu je podrška marginalizovanim grupama i na trećem obrazovanje. Na četvrtom mestu je smanjenje siromaštva, sa akcijama i kampanjama kao što je aktuelna „Spasimo hranu, spasimo humanost“.

Da bi društvo bilo bolje i humanije, potrebno je razvijati empatiju i solidarnost, jer svako može da doživi finansijsku propast, ostane bez primanja i krova nad glavom. U ovo vreme novogodišnjih praznika, organizacije i pojedinci koji vide malo dalje od svog dvorišta, ne zaboravljaju one kojima je pomoć najpotrebnija.

Veoma je važno da se proširi paleta doniranja, jer ako se sve svede na novac, onda su ograničenja jasna, ali ako se ponude mogućnosti da donirate nešto što imate i ne treba vam, a neko je za to zainteresovan kako bi donirao onda se stvara sistem koji kroz masovno članstvo sâm radi na širenju obima aktivnosti i samim tim prikupljenih sredstava. Ono što je ograničavajuće, vezano je za motive za davanje. Masovna pojedinačna davanja u najvećem broju slučajeva vezana su za rešavanje zdravstvenih problema pojedinaca, najčešće dece, ali i svih drugih. Verujem da će se uspešna iskustva na ovom planu preliti i na druge važne teme, rešavanje socijalnih problema, razvoj obrazovanja, stipendija, kulture, podrške marginalizovanim grupa, itd… Veoma je važno stvaranje što većeg broja uspešnih modela fandrejzinga i umrežavanja kapaciteta.

3. Srbija je na Svetskom indeksu davanja, koji objavljuje međunarodna organizacija Charitable Aid Foundation (CAF), 2020. godine zabeležila skok na 48. mesto, sa 129. pozicije na kojoj je bila 2018. godine. Šta je najviše doprinelo poboljšanju Srbije na toj listi, kako ocenjujete taj rezultat i jesu li objavljeni podaci za prošlu godinu?

VERAN MATIĆ: Srbija je među tri zemlje, uz Češku i Kinu, koje su ostvarile najveći napredak u dobročinstvu tokom 2021. godine. Sa prošlogodišnje 48. pozicije, mnogobrojna dobra dela građana i kompanija, popela su našu zemlju na zavidno 27. mesto od ukupno 119 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Pre samo pet godina, Srbija je bila na 132. mestu na ovoj svetskoj listi dobročinstva.

U 2021. Godini, najhumanija je bila Indonezija, iza koje slede Kenija, SAD, Australija, Novi Zeland, Mjanmar… Kada je reč o zemljama iz regiona, Bosna i Hercegovina se plasirala na 42. poziciju, Kosovo na 44, Bugarska je 54-ta, Mađarska je na 62. mestu, Slovenija je 69-ta, a Hrvatska na 82. mestu.

Globalna agencija za istraživanja Galup, svake godine vrši istraživanje za ovaj Indeks i meri tri vrste ponašanja: donacije u novcu, gde je Srbija na visokom 11. mestu, pomoć nepoznatim osobama (39. pozicija za našu zemlju), i volontiranje za dobrotvorne ciljeve, u čemu je Srbija najslabija i nalazi se na 116. mestu.

U dokumentu u kojem je predstavljeno ovo istraživanje, citiran je direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić, koji je rekao:

„Građani i kompanije u Srbiji su dokazali da poseduju visok stepen odgovornosti i osećaja za javni interes. Rangiranje Srbije na ovogodišnjem Svetskom indeksu davanja pokazuje taj osećaj solidarnosti i humanosti koji građani Srbije imaju posebno u kriznim vremenima.“

Matić je dodatno objasnio da je istraživanje Catalyst Balkans pokazalo da su građani Srbije u 2021. donirali znatno više od poslovnog sektora: “Postoji nekoliko razloga za to. Prvi je što građani doniraju kroz neprofitne organizacije češće nego ranije, ali prvenstveno za humanitarne svrhe, kao što je lečenje dece. Ovo verovatno odražava i rastuće poverenje građana u neprofitne organizacije. Srbija je, takođe, zabeležila rast BDP-a i prosečnih plata u 2021. godini, što sugeriše da bi građani mogli biti u boljem položaju nego prethodnih godina da doniraju. Bolje rangiranje Srbije na Svetskom indeksu davanja je i rezultat višegodišnjeg sistemskog zagovaranja i razvoja kulture davanja koje je vodila Koalicija za dobročinstvo kroz promotivne kampanje, obrazovne programe i izmenu regulative. Na kraju, pandemija Kovida-19 je mobilisala široku podršku javnosti, nikada viđenu do sada, koja je kulturu davanja dovela na novi nivo. Solidarnost je tu da ostane”.

Prema istraživanju Catalyst Balkans, u 2021. godini donirano je najmanje 42,5 miliona evra u 4.055 filantropskih aktivnosti, dok je svaki građanin Srbije u proseku donirao 6,2 evra. Najviše se donira zdravstvu, pa marginalizovanim grupama, obrazovanju i za smanjenje siromaštva.

Čak 60 odsto od ukupne sume, donirali su građani Srbije, dok je poslovni sektor donirao 33 odsto. Kada se pogleda struktura primalaca donacija, na prvom mestu su neprofitne organizacije koje se bave humanitarnim, socijalnim i društvenim pitanjima (41,6%), pojedinci/porodice (32,7%), javne institucije (20,1%), i lokalne i nacionalne vlasti (3,9%). Struktura krajnjih korisnika donacija ubedljivo na prvo mesto stavlja osobe sa zdravstvenim problemima – čak 65 odsto dobrotvornih akcija otišlo je na lečenje zdravstveno ugroženih građana. Za njima slede korisnici usluga lokalne zajednice, socijalno ugrožene osobe, majke i bebe, migranti, osobe sa invaliditetom…

4. Aktivni ste i poznati po velikim humanitarnim akcijama Bitka za bebe i porodilišta, dobrovoljno davanje krvi, protiv nasilja u porodici, izgradnja sigurnih kuća. Ove godine aktuelna je kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ u kojoj učestvuje i Srpski filantropski forum, kakvi su do sada rezultati te kampanje, koliko ugroženih ljudi će dobiti pomoć?

VERAN MATIĆ: Već drugu godinu zaredom, donacije hrane su nam u fokusu i to upravo kroz kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost”. Takođe, i ovogodišnji peti po redu Nacionalni dan davanja koji svake godine obeležavamo 9. oktobra, bio je posvećen donacijama hrane.

Ciljevi kampanje su opsežni i obuhvataju i podizanje svesti o potrebi za većom podrškom najugroženijem stanovništvu, povećanje donacija hrane kroz postojeće kanale i kroz senzibilizaciju medija i novih donatora (građana i kompanija) o potrebama ugroženog stanovništva i načinima za doniranje hrane, ali i prikupljanje sredstava za kupovinu namirnica za ugroženo stanovništvo, smanjenje količine otpada od hrane, unapređenje saradnje korporativnog sektora, organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca na polju doniranja hrane i povećanje vidljivosti društveno odgovornih aktivnosti kompanija. I kao krajnji cilj, na kojem nastavljamo zajednički da radimo i od kojeg ne odustajemo – ukidanje PDV-a na donacije hrane.

Do sada, tokom dva ciklusa kampanje, prikupili smo 112 tona hrane, a samo ove godine, pomoć u hrani će dobiti preko 2.000 ugroženih porodica.

5. Koje su još aktuelne akcije?

VERAN MATIĆ: U susret novogodišnjim praznicima, očekuje nas još jedna lepa i svečana akcija – Novogodišnja humanitarna bašta, koju organizujemo u saradnji sa Botaničkom baštom „Jevremovac”. Organizujući prvu Novogodišnju humanitarnu baštu prošle godine, zamislili smo da ona postane tradicionalna filantropska akcija uoči novogodišnjih praznika i izuzetno nam je zadovoljstvo da je i ove godine još veće interesovanje kompanija za akciju.

Novogodišnja humanitarna bašta podrazumeva zakup stabala od strane kompanija i organizacija čiji će zaposleni potom učestvovati i u kreativnom delu ukrašavanja stabala. Polovina prikupljenih sredstava od zakupa stabala biće namenjena Botaničkoj bašti „Jevremovac“ za obnovu biljnog fonda i organizaciju edukativnih programa za posetioce iz ugroženih društvenih kategorija. Druga polovina prikupljenih sredstava biće namenjena za kupovinu paketa hrane za najugroženije. Sva stabla su već zakupljena i čekamo sredinu decembra da zablistaju u svom punom humanom sjaju.

6. Kakav je bio do sada odziv građana i kompanija za kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“? U svetu se baci milioni tona hrane svake godine dok istovremeno ljudi u svetu umiru od gladi, podaci o tome su katastrofalni i poražavajući. Šta još u Srbiji treba da se uradi na rešavanju tog problema?

VERAN MATIĆ: Tokom kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ i Nacionalnog dana davanja, dobili smo podršku više od 50 kompanija i organizacija i na hiljade građana koji su udružili snage u promociji štetnosti bacanja hrane i prikupljanju donacija hrane za najugroženije sugrađane širom Srbije.

Građani, kompanije i mediji se u kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost” mogu i dalje uključiti na neki od mnogobrojnih načina navedenih na www.spasimohranu.rs

Pored uključivanja svih ovih društvenih aktera u proces doniranja hrane i smanjenje bacanja hrane, od ključne važnosti je podrška države i ukidanje PDV-a na donacije hrane.

Uprkos tome što se hrana koja je višak sve više donira, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju svoj višak bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane dostupne u EU, pa i u Srbiji. Dodatno, doniranjem hrane podržava se ne samo borba protiv siromaštva zbog nedostatka hrane, već se štite i životna sredina i prirodni resursi.

Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za blizu 160 miliona dinara (ukupno na 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka. Predlog za ukidanje PDV-a na donacije hrane podržava 88 odsto stanovnika Srbije prema istraživanju iz septembra i oktobra 2020. godine.

Dvadeset od 27 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Dodatno, u prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa 8 odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

Učešćem u kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ zajedno ćemo doprineti povećanju donacija hrane za najugroženije i smanjenju bacanja hrane koja je još uvek bezbedna za ljudsku upotrebu. Kako bi se stvorili uslovi da hrana, umesto u otpadu, završi kao donacija onima kojima je potrebna, potreban je i unapređen zakonski okvir koji ne destimuliše donatore.

7. Godinama unazad govori se o unapređenju zakonodavnog okvira za podsticaj davanja, da li je nešto u poslednjih godina urađeno na tom planu i šta bi konkretno trebalo država da uradi?

VERAN MATIĆ: Nažalost, sve što smo uspeli da uradimo u okviru Saveta za filantropiju čiji je rad zamrznut početkom pandemije, nije doživelo svoju evoluciju: ni formiranje kompenzacionog fonda, koji bi služio za vraćanje PDV-a na donacije, ni ukidanje PDV-a na hranu pred istekom roka trajanja, itd. Pripremili smo predloge zakonskih izmena, uredbe itd., ali nije bilo želje da se ti predlozi koji su deo prakse zemalja Evropske unije, usvoje i primene u praksi. Verujem da bismo onda imali i još bolje rezultate kada je reč o rastu dobročinstva i kroz broj akcija i kroz obim davanja.

Verujem da bi se razvilo i zadužbinarstvo, kao što je to bilo u drugoj polovini devetnaestog veka i početkom dvadesetog veka, kada su nastale velike zadužbine, od Kolarca, Igumanove palate, bolnica, ustanova kulture, obrazovnih institucija… Ove godine, odali smo priznanje na Nacionalnom danu davanja i pojedincima koji su donirali veoma važne legate od dokumenata, knjiga, vrednih slika, do predmeta važnih za našu istoriju, ordenja znamenitih ličnosti, itd. Bila je dirljiva reakcija porodica koje su se odrekle vrednih uspomena na svoje najmilije kako bi bili dostupni svima.

8. Istaknuti novinari, urednici medija u Srbiji koji profesionalno rade svoj posao, svakodnevno dobijaju pretnje, najčešće na društvenim mrežama, početkom novembra redakciji dnevnog lista Danas stigla je zabrinjavajuća pretnja mejlom. Član ste Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara. Hoće li biti urađene bezbednosne procene za novinare Danasa, i druge istraživačke novinare koji su dobili pretnje?

VERAN MATIĆ: Često govorim o izumiranju novinarske profesije, onako kako je mi u klasičnom obliku poznajemo, kao odgovornog „psa čuvara“ javnog interesa, zbog biznis modela koji je propao, a nije stvoren novi, zbog čega nadvladava tabloidizacija, rijalitiji, lažne vesti, koji trajno menjaju suštinu novinarstva. Naravno, profesija je sve ugroženija i bezbednosno. Novinare koji istražuju korupciju, sve češće ubijaju, i u razvijenim zemljama. Iz profesije se odlazi na različite načine. Zbog toga često pominjem da prave profesionalce treba štititi kao što UNESCO štiti institucije od nacionalnog ili međunarodnog značaja.

Tako gledam i na „naše“ slučajeve često vrlo drastičnih pretnji, kao što je ova teroristička pretnja upućena redakciji dnevnog lista Danas i njihovim novinarima i kolumnistima. Važno je da je obezbeđena zaštita redakcije od strane policije 24/7 dok se rade bezbednosne procene. Mislim da je važno da se trajno naprave mehanizmi zaštite redakcije, da se što je moguće više smanje nepredviđene situacije. I sâm sam bio pod policijskom zaštitom 6 godina. Bio sam angažovan u zaštiti Brankice Stanković, ali i celog B92. To je obiman i vrlo senzitivan posao, da obezbedite da svi mogu da rade, iako postoji pritisak pretnje, da omogućite unutrašnju solidarnost koleginica i kolega, kao i solidarnost udruženja, domaćih i međunarodih. Moramo da razvijamo mehanizme zaštite jer je izvesno da će ih biti sve više, naročito kada nasilnici imaju mogućnosti da prete, a da budu zaštićeni, ili kroz sisteme za kriptovanje, kao što je u ovom slučaju, ili kroz nekažnjivost, bilo zbog nedostataka Krivičnog zakonika ili lošu sudsku praksu. U svakom slučaju, sve bi bilo lakše kada bi pojedini političari prestali da budu glasnogovornici mržnje protiv novinara, i inspiratori za sve nasilnike ili osobe koje imaju različite poremećaje.

Bez dobrih medija, profesionalnih novinara, kada nadvlada galama primitivizma, kada nadvladaju lažne vesti, biće i sve manje empatije i solidarnosti. Propast, jednom rečju. Zbog toga je važna aktivna solidarnost u zaštiti objektivnog, profesionalnog novinarstva, novinarki i novinara.