Kako je Mirjana Mutuc svoju kuhinju pretvorila u narodnu

Samohranom ocu petoro dece iz okoline Pančeva, 94-godišnjoj baki iz Novog Sada o kojoj nema ko da brine i porodici iz Aleksinca čije dete ponekad izostane sa časova jer roditelji ne mogu uvek da mu kupe autobusku kartu do škole prošle nedelje su brige bile manje jer je na njih mislio „Obrok za porodicu”. Nije reč o humanitarni fond iza kojeg se krije slavno ime nekog sportiste, niti je u pitanju „društveno-odgovorno ponašanje” domaćih tajkuna, već želja Novosađanke Mirjana Mutuc da nahrani gladne i nemoćne.

–Već dve godine kuvam ručak jednom nedeljno za osam porodica. To nisu samo socijalni slučajevi, već je često reč o porodicama u kojima jedan član radi ali nije u mogućnosti da prehrani svoje najmilije. Takođe, dva dana u nedelji skupljamo pomoć u vidu namirnica koje im prosleđujemo – objašnjava za „Politiku” Mirjana Mutuc.

Da svoju kuhinju jednom nedeljno pretvori u narodnu, odlučila je jer je u jednom momentu njeno detinjstvo bilo teško, ali su tu bili oni koji su njenoj porodici priskočili u pomoć. Sa kćerkama Marijanom Kresojević i Minom Gavrilov nedavno je osnovala i Fejsbuk grupu „Obrok za porodicu” koja je za kratko vreme okupila armiju od oko 8.000 ljudi željnih da pomognu sugrađanima širom Srbije.

Kako kaže Mirjana Mutuc, koja je inače po profesiji knjigovođa, iznenađena je i dirnuta brzinom kojom se ljudi odazivaju. Tako su se u 20 gradova, poput Novog Sada, Lazarevca, Niša, Kruševca, Kraljeva, javili volonteri koji upućuju pomoć na adrese onima kojima je potrebna.

– Koliko nam se ljudi jave molbom da im pomognemo, toliko je i onih koji žele da pomognu. Mi se uvek odazovemo i odnesemo ručak porodici koja je u teškoj situaciji, tako se i uverimo u kakvim uslovima žive i dalje, kad god za to imamo mogućnosti, pomažemo im. Moja porodica i drugi volonteri širom Srbije ne prikupljaju novac, već isključivo namirnice, lekove, sredstva za higijenu, odeću, obuću… Donatori mogu novac da uplate, ali direktno na račun neke prodavnice prehrambene robe, radnje za kupovinu, recimo, ogreva ili medicinske opreme, ali kod nas novac nije u opticaju – naglašava naša sagovornica.

Nisu samo pojedinci ti koji koji se javljaju Mirjani, što direktno što putem društvenih mreža, u želji da pruže pomoć. U Novom Sadu nalazi se i sedam restorana koji nude „uslovni obrok”. Kako nam je objasnila, donatori određenu sumu uplate određenom restoranu koji potom sprema obroke za ugrožene.
Fejsbuk stranica ove grupe svedoči da se u rekordnoj brzini odgovori na apele za pomoć, bilo da je reč o tome ko će pacijentu u bolnici odneti sredstva za higijenu, ulepšati tortom rođendansko slavlje dečaku ili pomoći bolesniku koji ima problema sa gangrenom. Osim nemaštine, onima koji pomoć primaju zajednička je i neizmerna sreća što neko misli na njih.

– Nikada ne mogu da zaboravim radost na licu dečaka koji je posle godinu dana okusio čokoladu, a ni jednu ženu koja je grlila dezodorans koji je bio u paketu pomoći – priča uzbuđeno Mirjana Mutuc, i zbog sreće koju deli sa ovim porodicama, ali i zbog toga što je u trenutku našeg razgovora čekala dolazak na svet šestog unučete.

Članak je prenet iz Štampanog izdanja Politike.