Pol Offit – Ako ne podignemo broj vakcinisanih Kovid će se vratiti na zimu

Da li je u redu podsticati gradjane novcem ili poklonima da se vakcinišu i da li je možda bolje uvesti obaveznu vakcinaciju? Do sada znamo da nas vakcine u velikoj meri štite od težih oblika bolesti izazvanih infekcijom Kovidom 19 ali još uvek ne znamo koliko će ta zaštita trajati i da li će nam trebati i treća, pa četvrta doza vakcine i tako dalje. I da li to zavisi od toga koju smo vakcinu primili? Borba protiv Kovida 19 donela nam je novi tip vakcina koje se pokazuju kao veoma efikasne protiv virusa. Da li su mRNK vakcine, kao Fajzer ili Moderna, budućnost i šta dalje možemo da očekujemo na tom polju? O tome je Aleksandar Kocić razgovarao za podkast Radio karantin sa američkim pedijatrom i specijalistom za zarazne bolesti, imunologiju i vakcine, Polom Ofitom. Ofit je direktor Centra za edukaciju o vakcinama pri Dečijoj bolnici u Filadelfiji, a bio je i savetnik američke vlade za programe imunizacije.   

Da li ste zadovoljni kako teče vakcinacija u SAD?

U početku odziv nije bio veoma dobar, jer u ovoj zemlji nije postojao system javnog zdravlja koji omogućava masovnu vakcinaciju odraslih pa je prvo to polako moralo da se izgradi. A onda smo prešli sa milion doza dnevno na dva miliona, pa dva ipo i sada smo na tri miliona dnevno. I veoma brzo smo stigli do 40, 50 posto odrasle populacije nakon čega je došlo do dramatičnog usporavanja, tako da sada imamo 30-40 posto odraslih koji bi mogli da se vakcinišu ali su izabrali da to ne urade. To zabrinjava, posebno kada imamo ove visoko zarazne sojeve kao što je Delta koji je stigao iz Indije i sada uveliko kruži Velikom Britanijom, i B.1.1.7 što je britanski soj. Indeks prenosivosti kod oba ova soja je veoma visok, a u tom slučaju vam treba veći procenat imunizovanih u populaciji ako hoćete da ozbiljno zaustavite širenje. Mislim da smo se trenutno malo opustili jer ovaj virus je u suštini zimski respiratorni virus. Ako pogledate broj smrtnih slučajeva, na primer prošle godine, videćete da smo kada je virus došao u Sjedinjene Države i u martu počeo da ubija ljude, imali od hiljadu umrlih dnevno, do dve ili dve ipo hiljade, a onda smo ušli u leto i brojevi su bili niski sve do novembra, decembra. Prošlog leta imali smo nezaštićenu populaciju jer nije bilo vakcine ali je broj umrlih pao jer je u svojoj srži ovo ipak zimski virus. Sada su nam brojke dobre ali ako ne podignemo procenat zaštićenih onda ćemo na zimu opet videti porast.

Pojedine savezne države sada koriste razna kreativna rešenja da podstaknu gradjane da se vakcinišu – od besplatnog piva ili dozvole za parking do tiketa za loto ili puške. Da li je to etički prihvatljivo?

Za neke ljude ovo je stvar edukacije jer oni prosto moraju da nauče više o vakcinama. Za neke ljude je pitanje pristupa, za one koji žive u udaljenim ruralnim delovima zemlje; njima nismo uspeli da dostavimo vakcine. A neki ljudi su inertni i treba im mali podsticaj. Pomislili biste da je to što nećete završiti u bolnici ili umreti dovoljan podsticaj ali nekim ljudima očigledno nije. Ako za te ljude flaša piva jeste podsticaj, ja sam za. I, naravno, ima i onih za koje ništa neće biti dovoljno. I ako se ispostavi da značajan procenat stanovništva ne želi da se vakciniše pa zbog toga virus nastavi da se širi, šta ćemo onda? E, onda se po mom mišljenju prelazi na obaveznu vakcinaciju.

Iz vaše perspektive lekara, ima li smisla uvoditi obaveznu vakcinaciju?

Pa mi to već radimo. Postoji obavezna vakcinacija za upis u školu. U skoro svim saveznim državama imamo obaveznu vakcinaciju. Samo pet država dozvoljava neka izuzeća iz medicinskih razloga. Ako hoćete da pošaljete dete u državnu ili privatnu školu onda morate da vakcinišite. U protivnom dete mora da se školuje kod kuće. Tako da obavezna vakcinacija već postoji. Isto kao što ako hoćete da putujete u zemlju u kojoj kruži žuta groznica, onda morate da se vakcinišete protiv žute groznice. Samo bi bilo dobro da za ove stvari koristimo neke druge reči. Da možda ovo nazovemo “zahtev za dobrim zdravljem”, možda bi to ljudima palo lakše nego kad kažemo “obaveza”.

Ako već postoji obavezna imunizacija protiv drugih bolesti, zašto onda ne i protiv Kovida?

Pa obavezna imunizacija već postoji u privatnom sektoru. Aviokompanija vas neće pustiti u avion ako niste vakcinisani, pojedine firme vam neće dati da udjete kod njih, kao ni barovi ili restorani, ili će vam reći – može, ali da sedneš tamo i tamo. Mislim da

Los Angeles Dodgers to već rade, da imaju deo na tribinama samo za vakcinisane. New York Knicks su na poslednju utakmicu protiv Atlanta Hawksa u NBA-ju rekli da može da udje samo ko je vakcinisan. Znači, već ima toga i tako bi trebalo da bude. Ima i onih kao što je menadžer bejzbol tima Philadelphia Phillies, Joe Girardi, koji je rekao da on neće tražiti igračima da se vakcinišu jer je to lična odluka. Po mom mišljenju lična odluka je kad rešiš da se ne vakcinišeš protiv tetanusa, pa onda dobiješ tetanus, ali to je samo tvoja stvar. To nije zarazna bolest i niko drugi neće dobiti tetanus od tebe. A ovo je odluka koja ima posledice po sve ljude sa kojima dolaziš u kontakt. Ne zaboravimo, u Sjedinjenim Državama ima na stotine hiljada ljudi koji ne smeju da prime vakcine jer primaju hemoterapiju zbog raka ili neku drugu terapiju zbog hroničnih bolesti. Onda njihova zaštita zavisi od drugih. Zato mislim da je ovo odgovornost prema društvu. Ako izađeš iz kuće nevakcinisan moraš biti svestan da dovodiš i sebe i druge u opasnost.

Predsednik Bajen je prvo rekao da neće davati vakcine programu Kovaks ili pojedinačnim zemljama, dok svi Amerikanci ne budu vakcinisani, a sad kao da se predomislio. Zbog čega?

Mislim da su u pitanju dve stvari. Jedna tehnološki i ekonomski razvijena zemlja ima obavezu da pomogne manje razvijenim zemljama da dodju do vakcina, i to nije čist altruizam. To je na neki način sebičan čin jer pomaže da ceo svet bude zaštićen. Na svetu ima 195 zemalja i mnoge od njih nisu dale svojim stanovnicima još ni prvu dozu pa ćemo i mi ovde u SAD biti ugroženi sve dok virus nastavlja da cirkuliše. Pa mi u Sjedinjenim Državama još uvek dajemo vakcinu protiv polia, iako od kraja ’70-ih nismo imali nijedan slučaj te bolesti. Ali je dajemo zato što polio još uvek postoji u Avganistanu i u Pakistanu gde je ovo i dalje endemski virus. Zato ćemo još decenijama morati da štitimo sopstvenu populaciju.

Koliko vas brinu novi sojevi virusa?

Ovaj korona virus je svakako loš. U ljudskoj populaciji je debitovao u novembru 2019. Virus koji se tada pojavio i u jednom trenutku napustio Kinu bio je prvi soj i od tada se menjao. Virusi se konstantno prilagodjavaju da bi se razvijali i mogli da zaraze ljude. Virusu je u interesu da se lakše prenosi, a nije mu u interesu da vas ubije. Njemu je važno da se dalje širi i ovi novi sojevi su zato opasniji – zato što ih je teže zaustaviti. Ovi novi sojevi će početi ozbiljno da me brinu ako ikada postanu potpuno otporni na imunitet koji se aktivira prirodnom infekcijom ili vakcinacijom pa više niste zaštićeni, pa se šanse da završite u bolnici povećavaju i imate veću opasnost da umrete. To se još nije desilo. Tu liniju još nismo prešli.

Nedavno ste rekli kako ne mislite da će nam buster vakcine trebati svake godine? Zašto?

Ako pogledate kako reaguje imuni sistem, konkretno ako pogledate ćelijski imunitet indukovan prirodnim zaražavanjem ili vakcinom, videćete prilično visoku učestalost tzv. memorijskih T ćelija koje pomažu T ćelijama da naprave antitela ili citotoksične T ćelije koje ubijaju one virusom zaražene ćelije. To je dobar znak koji obično ukazuje na dugotrajni imunitet. Ako je cilj sprečiti kritične oblike bolesti onda će nam buster vakcine biti potrebne samo ako nam imunitet opadne ispod nivoa koji je neophodan da nas zaštiti od teških oblika bolesti. Zato mislim da nam buster vakcine neće trebati svake godine nego možda svakih tri do pet godina pa i duže.

Ali evo već imamo zemlje na Bliskom istoku na primer, koje su vakcinisale stanovništvo kineskom Sinofarm vakcinom i sad razmišljaju da im daju Fajzerovu kao buster.

Da jer su to vakcine sa umrtvljenim virusom i dve doze takve vakcine ne daju onaj nivo ćelijskog imuniteta kao mRNK vakcine ili one sa viralnim vektorom. I tu možda ima smisla kao treću dozu dati mRNK vakcinu. Glavna prednost mRNK vakcina u odnosu na ove sa umrtvljenim virusom je ta što daju dugotrajniju zaštitu.

Nastavak razgovora sa Dr Ofitom pročitajte ovde.