Заједно и без страха до слободе

Аутор: Ненад Јовановић, Извор: Новости

Српска заједница мора наставити сурађивати и наступати заједно, најважнија је порука упућена с Конгреса Политичке академије СНВ-а, који је 13. децембра одржан у Загребу.

У свом обраћању присутнима, међу којима су били челни људи свих српских институција и организација попут саборског заступника СДСС-а Милорада Пуповца, потпредсједника Савјета за националне мањина Милана Вукелића, као и активиста те полазника бројних генерација Политичке академије, Јелена Мирић је у име организатора казала како се на Академији већ годинама не учи само о политици, историји, друштву и идентитету, него је постала мјесто гдје се учи мислити и пропитивати ауторитете, с обзиром да је циљ остати слободан у времену кад се слобода често своди на избор између двије или више лоших опција.

– Требамо реафирмирати појам републике као заједнице равноправних грађана. Слободе нема без заштите људских права, едукације и републике као заједнице равноправних и слободних грађана. Само република има устав као документ који то гарантира. Волио бих да се полазници Академије и у политичком и у професионалном животу тога држе – истакнуо је предсједник СНВ-а Борис Милошевић и захвалио свима који су свих ових година били укључени у припрему и рад.

Слиједила је трибина “Како до више слободе”, у којој су учествовали истакнути представници српске заједнице, махом некадашњи академци, с модерацијом новинара Новости Душана Велимировића.

Директор Просвјете д.о.о. Александар Илинчић упозорио је да многи живе у друштву тек уз основне елементе слободе.

– Нас карактерише усамљеност јер смо гурнути у позицију Другог, уз резерву у друштву према свему српском. То нам у неку руку даје и комфорну позицију, јер можемо више критизирати, али морамо да устрајавамо на слободи – рекао је.

Цивилни сектор стоји између грађана и институција те проводи активности које би требале проводити институције, што посебно вриједи за маргинализиране групе.

– Без подршке се не може направити пуно, а за њу је најважнија политичка воља владајућих структура – казала је дугогодишња невладина активисткиња Маја Буљубашић, која је сада у Српском демократском форуму.

– Вуковар, у којем живим, дубоко је подељена заједница и нема колективно сећање на 90-е. Усто, има проблема и са садашњошћу. Говорити о миру као о универзалној вредности у Вуковару је ризично. Али нада прелази у веру, а наша је стратегија да нема повлачења. Пред нама је наставак рада и провођење зацртаних програма уз потребу стварања коалиција са феминистичким, студентским и другим организацијама. Ми се немамо чега стидети. Није наша срамота што нас чува полиција и зато морамо достојанствено да носимо свој крст и боримо се за слободу – објаснила је Буљубашић.

Саборска заступница Ања Шимпрага подсјетила је да је СДСС настао из политике људских права и слобода.

– Водимо помирљиву политику у борби за права српске заједнице како би нам свима било боље, Ми смо ти који пружамо руку. У Сабору није једноставно, али постоје одређена права српске заједнице. Живим у Книну, гдје је мало слободније него у Вуковару или Вуковарско-сремској, односно Осјечко-барањској жупанији, гдје се дожупан из српских редова не може ништа договорити са жупаницом. Од 2017. у Книну је на власти Независна листа којој дајемо подршку. На годишњицу Олује подигну се тензије, али се у Книну могу остварити мањинска права и дјелују институције и удруге. Наше организације морају дјеловати заједно, што се видјело и на конгресу Привредника гдје су у додјели стипендија за 137 ученика и студената биле удружене српске институције и СПЦ. Трудимо се да млади схвате да се може живјети у Хрватској – закључила је Шимпрага.

– Посљедњи мјесеци су нам показали да сватко може скупити људе који су наводно испровоцирани и прекидати догађаје које организирамо – рекао је предсједник СКД-а Просвјета Никола Вукобратовић, истичући постојање низа механизама с циљем дисквалификације Срба.

– Мој је дојам да је српска заједница бројнија и видљивија него што стварно јесте, као и да смо ми замишљени Други преко којих се преламају сукоби. Али слобода је увијек простор борбе који се мора заузети. Зато сводимо будућност на колективну храброст и заједнички смо одлучили да се подржавамо, а не да радимо кораке уназад – истакнуо је Вукобратовић.

– Што се тиче положаја Срба, морам рећи да нам није дозвољено да будемо што јесмо. Шиканирају нас преко медија и друштвених мрежа. Грачац је мала средина, али је мултиетнички, тако да је и код нас релативно добра ситуација. Морамо наставити радити и бити што гласнији да нас боље чују баш они који не желе да нас чују – казао је Рајко Обрадовић из Грачаца.

На Конгресу је изабран и Савјет Политичке академије чији су чланови Јелена Мирић, Душан Коларић, Милорад Пуповац, Никола Вукобратовић, Јован Влаинић, Милан Ђурђевић те Јелена Несторовић, а најављено је и да ће се наредне године обиљежити 15 година дјеловања Академије.

Разговарали смо с више учесника скупа који су нагласили њено велико значење за српску заједницу, међу којима је и Душанка Страјинић из Маркушице, полазница 14. генерације.

– Прије годину дана пријавила сам се на политичку школу за жене Ката и тако се више повезала са заједницом. Након завршених модула одлучила сам видјети што се нуди даље. Чим сам видјела конкурс за Политичку академију, пријавила сам се да бих била дио заједнице и упознала људе, као и пролазила теме које ме занимају. Академија је одлична јер окупља људе различитих генерација, међу којима су и они најбољи међу нама – казала је.

Текст је пренет са портала Новости.