Tačno 82 godine srpskog servisa Glasa Amerike: Zašto je važan opstanak svetionika slobode?

Izvor: N1

Pre tačno 11 dana, devetoro novinara jezičkog servisa Glasa Amerike koji je u nadležnosti Američke agencije za globalne medije (USAGM), poslato je na prinudni odmor. Ubrzo potom, otpušteno je troje izuzetnih i iskusnih novinara angažovanih po ugovoru – što neposredno ugrožava njihov ostanak u Sjedinjenim Državama, gde su odlučili da se presele i razvijaju već bogate karijere. Neki od njih imaju višečlane porodice.

Sve je to posledica uredbe američkog predsednika Donalda Trampa o smanjenju federalne birokratije u sedam agencija, među kojima je i Američka agencija za globalne medije (USAGM) koja nadzire rad Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa, Radija Slobodna Azija, Programa za Kubu, Programa za Bliski istok i Fonda za otvorenu tehnologiju.

U danima pre toga stopiran je i rad sedmoro dopisnika Glasa Amerike iz Srbije, Crne Gore i sa Kosova. Ukupno 16 novinara i dopisnika srpskog servisa Glasa Amerike bilo je prinuđeno da prekine svoju osnovnu delatnost, koja im obezbeđuje egzistenciju, kako u Sjedinjenim Državama, tako i na Balkanu.

U širem kontekstu, imajući u vidu brojnost jezičkih servisa Glasa Amerike – njih 49, više od 1.300 stalno zaposlenih i novinara angažovanih po ugovoru bilo je prinuđeno da prekine da radi i počne da strahuje za egzistenciju.

Zabranjen im je pristup redakciji i upotreba opreme koju su zadužili, dok ih Bela kuća u saopštenjima označava “Glasom radikalne levice” – iznoseći neutemeljene optužbe da su renomirani medijski poslenici u stvari simpatizeri terorista, pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti i korumpirani rasipnici.

Dužnost Glasa Amerike je, prema američkom zakonu i Povelji iz 1976. da bude pouzdan izvor tačnih, objektivnih i sveobuhvatnih informacija, da predstavlja američko društvo u celosti, politiku koju vode Sjedinjene Države, kao i diskusije i mišljenja u vezi sa tim. Jedna od ideja vodilja je zalaganje i borba za slobodu medija širom sveta.

Program zasnovan na tim merilima nedeljno širom sveta prati više od 360 miliona ljudi, što im je uskraćeno prethodnih 11 dana. Udeo srpskog servisa Glasa Amerike u toj brojci, samo na društvenoj mreži Fejsbuk, od početka godine iznosi gotovo 13 miliona ljudi.

“Srpski servis Glasa Amerike obavlja veliki posao u obezbeđivanju istinitih i objektivnih informacija građanima u Srbiji i širom regiona i izveštavanju o brojnim temama o kojima, zbog visokog rizika, lokalni mediji nisu u mogućnosti”, ističe Gulnoza Said – predstavnica američkog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ).

Srbija je, kako kaže, prema merilima CPJ, država u vezi sa kojom postoje brojne zabrinutosti zbog stalnih napada kojima su izloženi nezavisni novinari.

“Uključujući i visokopozicionirane zvaničnike poput predsednika Aleksandra Vučića. Srpski servis Glasa Amerike dosledno izveštava o kršenju medijskih sloboda i unapređuje vrednosti demokratije i ljudskih prava”, istakla je Said.

Takođe, ukazala je i na geostrateški značaj srpskog servisa Glasa Amerike u kontekstu borbe protiv dezinformacija na globalnom i regionalnom nivou.

“Balkan je strateški važan region za Sjedinjene Države i Trampova administracija bi trebalo da poništi odluku o zatvaranju Glasa Amerike, ako ne želi da propaganda Kremlja postane još jača u Srbiji”, zaključuje Gulnoza Said, predstavnica njujorškog Komiteta za zaštitu novinara.

Potez američke administracije koji preti da ućutka Glas Amerike i druge medije pod okriljem USAGM, što za rukom nije pošlo Hitleru, japanskom okupatoru iz Drugog svetskog rata, Sovjetskom Savezu, Kini i drugima, uzburkao je deo međunarodne javnosti zbog nesumnjive koristi koju bi iz toga mogli izvući režimi suprotstavljeni vrednostima demokratije, očuvanja ljudskih prava i medijskih sloboda koji žele da ostvare primat u svetu.

Salaj (RSF): Zahtevamo hitan prekid raspuštanja Glasa Amerike

Pavol Salaj, predstavnik nevladinih Reportera bez granica (RSF) zadužen za zemlje Evropske unije i Balkana, kaže da je pokušaj zatvaranja Glasa Amerike poklon američke administracije onima koji u Srbiji preziru pouzdano novinarstvo i izveštavanje.

“To dodatno podriva pristup građana Srbije nezavisnim informacijama u trenutku kada ih sve više ugrožavaju srpske vlasti i ruska propaganda. Profesionalnost Glasa Amerike bila je dragoceni izvor kredibilnog izveštavanja, kako za Reportere bez granica, tako i za međunarodnu javnost. Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da ga zatvori ugrožava osamdesetogodišnju tradiciju Glasa Amerike u pružanju činjenica kao alternativi vladinoj propagandi u nacističkim, komunističkim i drugim nedemokratskim režimima, uključujući moju rodnu Čehoslovačku pre 1989. godine”, kaže Pavol Salaj, čija se organizacija pridružila tužbi zaposlenih Glasa Amerike i njihovih sindikata protiv Američke agencije za globalne medije i njenih zvaničnika Keri Lejk i Viktora Moralesa.

“Zahtevamo hitan prekid raspuštanja Glasa Amerike i vraćanje zaposlenih na posao”, istakao je Salaj, predstavnik međunarodne organizacije usredređene na zaštitu slobode medija i novinara.

„Glas Amerike brani pravo na istinu i slobodu govora“

Misija srpskog servisa Glasa Amerike decenijama podrazumeva istinito i uravnoteženo izveštavanje o temama i pitanjima važnim za demokratizaciju i očuvanje ljudskih prava i sloboda, kao i zalaganje za slobodu medija.

Ta oblast, prema pokazateljima međunarodnih posmatrača – ponajviše Reportera bez granica (RSF), posebno je ugrožena u Srbiji. Medijske slobode dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija RSF-a pre 23 godine.

Jedan od pokazatelja je slučaj Slaviše Milanova, novinara nezavisnog lokalnog portala „Far“ iz Dimitrovgrada, koji je bio žrtva nezakonitog prisluškivanja. Policija mu je posle privođenja na mobilni telefon instalirala špijunski sovtfer, što je utvrdila međunarodna nevladina organizacija Amnesti interenešnel. Glas Amerike tada je doprineo da se Slavišina priča čuje što dalje.

“U današnjem vremenu dezinformacija, izveštavanje srpskog servisa Glasa Amerike je profesionalno, detaljno i ohrabrujuće, posebno u vremenu kada su sloboda medija i zaštita novinara ključni za demokratiju. Glas Amerike brani pravo na istinu i slobodu govora”, ističe Slaviša Milanov.

Objektivno i istinito informisanje – koje ponekad doprinosi dostizanju pravde i očuvanju zdravog razuma, oduvek je obeležje Glasa Amerike.

Na to podseća Veran Matić istaknuti novinar, publicista i jedan od osnivača kultnog Radija B92 koji je imao značajnu ulogu u razvlašćivanju predsednika Srbije Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina dvadesetog veka.

“U vremenu sankcija i izolacije Srbije, srpski servis Glas Amerike bio je jedan od retkih informativnih prozora u svet, karika koja nas je povezivala sa američkim Prvim amandmanom, kojim se garantuje sloboda govora i štampe. Tada niko nije mogao da pretpostavi da će doći vreme kada će iz etra nestati i Radio B92 i Glas Amerike. Da će doći vreme u kojem će nas ono što se trenutno dešava u Americi podsećati na ružnu autokratsku balkansku prošlost. Da ćemo biti svedoci kidanja medijskih i donatorskih poveznica sa zapadnom civilizacijom u kojoj smo nekada videli slobodnu i demokratsku Srbiju”, podvlači Veran Matić.

Božić: Gašenje bi bio gubitak za javnost kojoj dugujemo istinu

Sve do subote 15. marta, srpski servis Glasa Amerike nedeljno je pripremao emisiju magazinskog tipa “Iz Amerike” koju je emitovala regionalna televizija N1. Istraživanja javnog mnjenja i drugi podaci ukazuju da se radi o sadržaju u vrhu po gledanosti.

“Njihova nepristrasnost i doslednost u predstavljanju američke političke stvarnosti uvek su bili dragoceni, pogotovo u vremenima kada je bilo važno razdvojiti činjenice od propagande. Istovremeno, naše kolege iz srpskog servisa uspevali su da kroz ljudske priče približe život običnih Amerikanaca, kao i srpske dijaspore u Sjedinjene Države. Sve to je dodatno je obogatilo našu sliku o Americi. Verujem da bi gašenje takvog glasa, koji decenijama neguje profesionalizam i objektivnost, bio veliki gubitak ne samo za nas u medijima, već i za javnost kojoj dugujemo istinu. Nadam se da će institucije u Americi prepoznati tu važnost i da nećemo, zarad populizma, izgubiti važan izvor informacija iz Amerike”, ističe Igor Božić direktor programa televizije N1.

Kantrimen: Gubitak Glasa umanjiće slobode građana i Srbije i Amerike

Put Srbije i Crne Gore, do statusa uvaženih članica Evropske unije, pouzdanih i poštovanih partnera država zapadnog sistema i vrednosti često je bio tema izveštavanja, analiza i intervjua sa zvaničnicima američke administracije, njenim bivšim članovima, evropskim i regionalnim stručnjacima, ali i čelnicima obe države.

Jedan od važnih sagovornika u više prilika bio je Tomas Kantrimen – penzionisani zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i odličan poznavalac balkanskog regiona i prilika.

“Kao alternativa državnoj propagandi koja je dominirala regionom, srpski servis Glasa Amerike omogućio je građanima Srbije da zamisle budućnost u kojoj će informisanje biti zasnovano na istini, a ne nečem suprotnom. Dok građani Srbije nastavljaju borbu za demokratsku budućnosti u kojoj svi imaju pravo da se izraze, gubitak Glasa Amerike umanjiće slobode građana i Srbije i Amerike”, ističe penzionisani američki diplomata.

Bivši ambasador Sjedinienih Država u Srbiji Majkl Kirbi kaže da je značaj srpskog servisa Glasa Amerike uvideo kada je preuzeo mandat u Beogradu 2012. godine.

“Od tada ih neprekidno pratim. Njihovi izveštaji učestalo su prenosili ozbiljni srpski mediji i televizije – jer je srpski servis Glasa Amerike tačno i pouzdano izveštavao i analizirao najvažnije aktuelne teme u Srbiji. Novinarstvo kojim se bavi taj servis omogućava proveru načina izveštavanja drugih medija u kojima dominira država. Nijedan drugi medij u Srbiji nema takav vid kombinacije visokokvalitetnog, informativnog programa usredsređenog na Sjedinjene Države, svet i Srbiju”, osvrt je Majka Kirbija, penzionisanog američkog diplomate koji je funkciju ambasadora u Srbiji obavljao od 2012. do 2016. godine.

Razmatranje i analiziranje odluka američkih administracija i njihovih mogućih posledica po Balkan, ali i svet – nije bilo moguće bez konsultovanja stručnjaka sa najpriznatijih američkih univerziteta.

Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija Univerziteta Džons Hopkins, navodi da je srpski servis Glasa Amerike godinama bio, kako kaže, blistavo svetlo u mračnom tunelu režima Slobodana Miloševića.

“Uspeli su da održe profesionalizam ne samo u to vreme, već i posle njegovog kolapsa, naglog usmerenja ka demokratiji i sporog obnavljanja autokratije u poslednjih nekoliko godina. To je bio njihov poziv, koliko i posao”, ističe Server, nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta i potpredsednik Američkog instituta za mir.

Regionalna pitanja i teme usredređene na Crnu Goru, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu razmatraju se dnevno kroz vesti, izveštaje, analize i intervjue, ali i sadržaje za društvene mreže. Česta sagovornica koja je tumačila odnose Kosova i Srbije, izglede i načine za njihovo poboljšanje, ali i ukazivala na posledice njihovog narušavanja – bila je potpredsednica vlade Kosova Emilija Redžepi. Više puta govorila je za srpski servis Glasa Amerike, kako u Prištini i Gračanici, tako i u američkoj prestonici Vašingtonu.

“Mediji poput Glasa Amerike igraju ključnu ulogu u zemljama bivše Jugoslavije čiji narodi govore srpskim, bosanskim, hrvatskim, crnogorskim, makedonskim i drugim sličnim jezicima. Kroz profesionalno izveštavanje svih ovih godina Glas Amerike gradi mostove među narodima, podstiče međusobno razumevanje i doprinosi smanjenju tenzija i raznih etničkih predrasuda koje su i dalje vrlo prisutne na Balkanu. Na taj način stvara sigurniju i stabilniju budućnost kao nužnost za sve naše građane, bez obzira na međusobne razlike koje imamo”, ukazuje potpredsednica vlade Kosova Emilija Redžepi.

Objektivna prezentacija činjenica, različitih ideja i političkih stavova zaštitni je znak srpskog servisa Glasa Amerike koji uočava Vesko Garčević – profesor međunarodnih odnosa na Bostonskom univerzitetu.

“Kao takav bio je i ostao alternativa svakoj propagandi i onima koji sputavaju slobodu govora i političkog angažovanja. Na žalost, takvih medija nema mnogo u regionu, pa bi zatvaranje Glasa Amerike bio veliki gubitak za mnoge od nas koji neprestano proveravamo zvanične verzije događaja. Globalno, njegovo zatvaranje će rastužiti miliione ljudi kojima je to bila jedina šansa da dođu do necenzurisane informacije, a obradovaće one kojima je bio trn u oku i sprečavao potpuno zatvaranje medijskog prostora ili njegovo zagušivanje ratnom, nacionalistickom ili autokratskom demagogijom. On ne samo da je poželjan, već je i potreban milionima ljudi kojima će biti uskraćena šansa da čuju drugu, necenzurisanu, stranu događaja”, zaključuje Vesko Garčević koji je obavljao i funkcije crnogorskog ambasadora pri NATO-u i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

U svom osvrtu, Tea Gorjanc Prelević, neumorna borkinja za zaštitu ljudskih prava i sloboda, uznemirujućim tumači poteze američke administracije prema Glasu Amerike i drugim entitetima Američke agencije za globalne medije (USAGM).

“Duboko je razočaravajuće to što je predsednik Sjedinjenih Država, zemlje čiji je Prvi amandan zaštitni znak, spreman da prekine podršku slobodi medija i demokratiji u toliko država širom sveta. Gašenje tih visokoprofesionalnih medijskih kuća, pogodiće ne samo Amerikance koji su u njima zaposleni i njihove porodice, već i nesagledivu publiku širom sveta kojoj borba protiv dezinformacija, kakvu su vodile Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa, znači i borbu za goli život”, kaže Gorjanc Prelević, izvršna direktorka crnogorske nevladine organizacije “Akcija za ljudska prava”.

“Vesti mogu biti dobre ili loše, ali ćemo vam reći istinu“

“Vesti mogu biti dobre ili loše, ali ćemo vam reći istinu”, poručeno je u prvoj radijskoj emisiji Glasa Amerike na nemačkom jeziku, servisa koji je nastao 1942. kao kontrateža nemačkoj i japanskoj ratnoj propagandi u vreme Drugog svetskog rata.

Svega godinu dana kasnije, 26. marta 1943. osnovan je tadašnji jugoslovenski servis, preteča srpskog, što ga čini jednim od najdugovečnijih jezičkih servisa u čitavom Glasu Amerike.

Nastojanje i želja novinara srpskog servisa Glasa Amerike je da ponovo saopštavaju istinu kroz vesti – bile one dobre ili loše.
Trenutno su političkom odlukom aktuelne američke administracije, koju deo pravnih stručnjaka tumači protivustavnom i nezakonitom, sprečeni da se bave svojim pozivom i poslom.

Za njihovu sudbinu, kao i budućnost Glasa Amerike i drugih entiteta unutar USAGM, sada je važna borba kroz institucije američkog pravosuđa.

Tekst je prenet sa portala N1.