Napadi iz Vučićevog “mesta slobode” bez kazne: Novinari identifikovali počinioce, policija ćuti, a ministar beži od pitanja

“Kao u onom stripu Asteriks i Obeliks postoji simbol otpora, simbol slobode, najslobodnije mesto u srcu Evrope. Mesto u kome nikoga ne možete da podmitite i potkupite, mesto koje se suprotstavljalo okupaciji i uništenju naše zemlje i kada je to bilo najteže”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisujući tzv. Ćacilend.

Sa druge strane, predsednikovu idiličnu sliku šatorskog naselja u Pionirskom parku i ispred Skupštine Srbije, realnost demantuje iz dana u dan. Od samog nastanka Ćacilenda, pred veliki studentski protest 15. marta, ovaj prostor jedno je od najopasnijih mesta.

Nekoliko puta u šatorskom naselju je izbio požar, bilo je i pucnjave, a verbalni i fizički napadi žitelja Ćacilenda na građane, studente, poslanike ili novinare gotovo su svakodnevica.

Pristup ovom javnom prostoru u centru prestonice koji su uzurpirale pristalice vlasti, ogradivši ga i postavivši policiju da ga čuva, zabranjen je za sve prolaznike, narodnim poslanicima blokirali su ulaz u Skupštinu, a novinarima je onemogućen rad. Gotovo svaka medijska ekipa koja je pokušala da izveštava iz ovog prostora ili u blizini njega doživela je pretnje, uvrede, pa čak i fizičke napade, a sve to, po pravilu, policija je nemo posmatrala.

Uprkos tome, istraživački novinari javnosti su predstavili deo “ekipe lojalista” koji čuvaju Ćacilend, među kojima su lica sa poternica, kriminalci osuđivani za ubistva, prebijanja, trgovinu drogom, ali i osobe blisko povezane sa ljudima iz podzemlja.

Novinari i snimatelji brojnih medijskih ekipa bili su mete, od kojih pojedini i više puta.

Jedan od najbrutalnijih napada doživeo je jutjuber Neven Jovanović, koji je dok je intervjuisao ljude u ograđenom prostoru Pionirskog parka zadobio udarce od kojih mu je tekla krv iz usta, zatim novinar FoNet-a Marko Čonjagić, kojeg su četvorica muškaraca (trojica su bila maskirana), oborila na zemlju i šutirala dok je nosio prsluk sa oznakom „press“. Novinar KTV-a i političar Nemanja Šarović, koji je više puta napadnut, gađan je flašama, topovskim udarima, otiman mu je telefon. Mobilni telefon otiman je i novinarki Insajdera Ireni Stević, dok je njenu koleginicu Natašu Mijušković grupa muškaraca opkolila, zapretila joj „da će joj sve kosti polomiti“ i naterala da obriše fotografije i video-snimke. Napadani su i novinari Istinomera, Krika, a poslednji u nizu napada na medijske radnike koji su izveli stanovnici šatorskog naselja bio je napad na ekipu N1, u četvrtak, 20. novembra. Tom prilikom napadači su razbili i potpuno uništili kameru.

Rade Đurić, pravnik u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), rekao je da su desetine napada što verbalnih, što fizičih, na medijske radnike izvršene unutar Ćacilenda ili iz njega. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) izbrojala je 17 napada na novinare, a predsednik UO ove organizacije Veran Matić ističe da nijedan slučaj nije imao epilog.

“Mislim da su svi slučajevi bili u prisustvu policije, u kojima je policija pokazala isti obrazac ponašanja – ignorisanje. Čak i kada je jutjuber Neven bio zaista žestoko prebijen i razbijene glave, ne samo da nisu sprečili napad na njega, nego mu nisu ni pomogli kada je on teško povređen. Novinara Foneta su šutirali na skoro istom mestu. Dakle, policija je dobila zadatak da ne reaguje. A ipak, i pre ovih događaja, ja sam primetio da u stvari ljudi iz obezbeđenja Srpske napredne stranke, koji obezbeđuju događaje, čak komanduju policiji. Policija se povlači, oni slušaju”, naveo je Matić za N1.

Nataša Mijušković samo nekoliko dana nakon napada koji je doživela, prepoznala je jednog od svojih napadača u KRIK-ovoj bazi kao Jelenka Pijevca. Ipak, ni tri nedelje nakon što je Tužilaštvu po drugi put dala izjavu kako bi na to ukazala, Mijušković za N1 kaže da nema novih informacija u slučaju napada na nju.

I kada je u pitanju napad na ekipu N1, napadač je identifikovan. Kao osobu koja je razbila kameru ekipi naše televizije, novinarka Maja Nikolić prepoznala je Vladana Sretenovića.

U KRIK-ovom tekstu “Ćaci(ji) – čuvari partije”, o njemu se navodi da je osuđivan za ubistvo na 15 godina zatvora, a kako je otkrio Radio slobodna Evropa i 2023. dobio je godinu i po dana zatvora jer je nekoliko godina ranije prebio osobu u Arilju.

Redakcija N1 obratila se i MUP-u sa pitanjima da li su Jelenko Pijevac i Vladan Sretenović pozvani da daju izjavu s obzirom da su označeni kao napadači, kao i u kojoj su fazi istrage u oba slučaja, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili. Uprkos svemu ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić početkom ovog meseca tvrdio je da policija reaguje na svaku prijavu.

Međutim, Veran Matić, koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, ocenio je da su, kada se govori o bezbednosti novinara i medija u Srbiji, poslednje dve godine “dve najgore godine u poslednjih 25 godina”.

“Ono što smo primetili ove dve godine je taj postepeni put u nasilje, tu spiralu nasilja koja će očigledno da se pojačava. Ovo nije maksimum. Prošle godine, 2024, uočili smo prvi put anomaliju u ponašanju policije. Od 62 otvorena slučaja na 34 policija nije odgovorila tužilaštvima sa prikupljenim obaveštenjima. Dakle, nije bilo istraga. Mi onda nemamo dalje nastavak podizanja optužnice itd. To se nikada ranije nije događalo. Prošle godine je samo jedan slučaj od 62 završen sa pravosnažnom presudom. Prethodne 23. godine bilo je 13 presuda, 2019. godine je bilo trećina – 20. Videli smo da ponašanje policije eskalira sa protestima i prvo imate nereagovanje na nasilje koje se događa i novinarima i građanima u Srbiji, a onda sama policija takođe sprovodi određenu vrstu nasilja”, naveo je on.