Jasminka Petrović o šetnji do Novog Sada: Imala sam osećaj da se dobrota može uhvatiti rukama (VIDEO)

Izvor: N1

Književnica za N1 objašnjava kako je izgledao njen put do Novog Sada.

„Šetnji sam se pridružila zahvaljujući mojoj ćerki, dan pre šetnje. Ona je meni rekla ja hoću da idem sa studentima i ja sam imala tiradu da akcija nije okej, da su studenti to pogrešno procenili… Ujutru sam se probudila i rekla ‘možda ja da krenem’. Čim smo došli ispred FDU, bila je dobra atmosfera i energija. Ja sam u panici od toga ‘neću da idem’, došla u red da dobijem narukvicu za studente… Krenuli smo, od Zemuna je već bila divna atmosfera. onda zaista kreće film, san, ne znam kako to da objasnim. Kako smo išli prema Batajnici počeli su ljudi da izlaze i ja sam shvatila kolko su ova deca pametna, koliko je mudro to što su smislili“, prisetila se ona za N1.

Navela je i šta joj je bilo upečatljivo.

„Primetila sam da je bilo dosta starih ljudi, ali i dosta dece. Jedna scena mi je ostala u sećanju – između Nove Pazove i Stare Pazove, mama koja je gurala kolica, na volanu je bila bebica, dvoje dece je išlo pored i četvrto dete je vozilo bicikl. Oni su celu kolonu pratili“, navela je Petrović.

Cela atmosfera je na nju ostavila pozitivan utisak.

„Mnogo pozitivnog, mnogo dobrote. Ja sam imala utisak da se dobrota može uhvatiti rukama, to je dođivljaj. Studentima je svaka podrška važna. Važno je to poverenje. Oni nas uče da mislimo na novi način. Meni to liči kao kad treba da prođeš mračnu šumu i treba da dođeš u selo… Oni ljudi znaju, idu u to selo. Ima izazova, ali oni prepoznaju gde treba da prođu. Mi odrasli treba da učimo od mladih, oni imaju novi način razmišljanja za ovo vreme. Oni nas vraćaju na one elementarne vrednosti. Imamo cilj i imamo da ga ispunimo“, poručila je naša sagovornica.

Kaže da je sve moglo da se zaustavi kada se desio „Ribnikar“, ali i da sada ne treba propustiti trenutak.

Tekst je prenet sa portala N1.