Emisija Njuznajt N1 TV o napadu na studente FDU i o davanju iskaza pred tužiocem (VIDEO)

Izvor: N1

Ivana Momčilović Odobašić׃ Ponovo u News Night-u, incident na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U zgradu je, kako kažu studenti, najpre u prepodnevnim satima pokušala da uđe ekipa televizije Informer, ali joj to nije dozvoljeno. Dva sata kasnije, ispred kapija fakulteta, pojavila se nekadašnja učesnica reality programa koja je, u pratnji ekipe Informera, ušla u verbalni sukob sa studentima u protestu, a onda i nasrtala na neke od njih. Na kraju, navodno u znak protesta, pocepala je studentske plakate na ogradi. Student Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji sa svojim kolegama pešači do Kragujevca, rekao je za N1 da je tokom cepanja transparenata povređeno nekoliko studenata. 

A dok pratimo studente do Kragujevca, do te krajnje destinacije, pitamo se i šta je sa njihovim kolegama koji su napadnuti tokom protesta. Jedna od njih, Sonja Ponjavić, koja je 16. januara pregažena dok je stajala na trotoaru na raskrsnici Ruzveltove i Kraljice Marije u Beogradu, pridružila se danas koloni svojih kolega koji su iz Kraljeva krenuli ka Kragujevcu peške.

Na platformi X objavljena je njena fotografija iz kolone. Kako su objasnili njeni roditelji, zbog oporavka učestvovala je u protestnom skupu svega nekoliko minuta.

A još jedna studentkinja povređena je krajem januara. Automobil ju je udario na Novom Beogradu i na haubi nosio nekoliko metara, nakon čega je pala i glavom udarila u ivičnjak. Tabloidi su devojku koja je udarila studentkinju, inače redarku na protestu, branili tezom da je tek početnica u vožnji i da se uplašila okupljene mase. Udarena studentkinja sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu poslala nam je pismo. Slušamo Kristinu.

Pismo Kristine Vasiljević׃ Mi kolektivno svedočimo najvećem studentskom protestu ovog veka i samoorganizovano pomeramo granice onoga što se ikada moglo zamisliti. Nailazimo na divne ljude, ogromnu podršku i razumevanje. Moram priznati da ni sama nisam mogla zamisliti do kojih razmera cveta solidarnost među našim narodom do trenutka kada sam doživela pad sa haube i dobila gomilu podrške. Nikada nisam bila ponosnija što živim u ovoj zemlji i zato nastavljam da se borim rame uz rame sa svojim koleginicama i kolegama, kako bismo zajedničkim snagama formirali budućnost ove zemlje, tako da ne poželimo da iz nje pobegnemo. Ne smemo da odustanemo i ne smemo da se bojimo. Mene ovo nije zastrašilo, već me je osnažilo da se upravo sada, nakon oporavka, vratim na ulice i nastavim tamo gde smo stali. Više pravdu ne prepuštamo slučaju, niti onima za koje pravila ne važe, već uzimamo stvari u svoje ruke i gradimo zdravu sredinu. Za kraj, imam da dodam. Ispunite zahteve. 

A moji gosti su studenti Fakulteta dramskih umetnosti, Ružica Ristivojević i Nikola Terzić. Oni su još u novembru napadnuti tokom akcije Zastani, Srbijo. Epiloga ovog slučaja i dalje nema. 

Ćao, hvala vam puno što ste ovde. 

Ružica Ristivojević i Nikola Terzić ׃ Hvala vama na pozivu.

Ivana Momčilović Odobašić׃ Evo, slušali smo sada pismo jedne od napadnutih studentkinja koja se vratila i sad je ponovo na ulicama. I vi ste se, posle onog napada, ponovo vratili. Kako uopšte sada gledate na ceo taj period? Koliko dana? Brojali smo malo pre, rekli ste 81. 81 dan od početka protesta koji je počeo zbog vas na FDU. Hajmo, Ružice.

Ružica Ristivojević׃ Pa ne znam šta da kažem. Mislim, sve deluje malo bizarno, iskreno, pošto naša ta inicijativa, mislim, mi nismo ciljali da će ovo da dođe i da se desi u ovolikom odzivu, da će cela Srbija da se digne. Ali šta, mi smo posle tri dana došli na fakultet, izglasali blokadu, tako da to reagovanje moralo je da se desi vrlo brzo. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Nikola?

Nikola Terzić׃  Ja bih samo pre svega želeo ovim putem da mnogo pozdravim i da šaljem mnogo ljubavi Sonji, Ani i Kristini jer su to ratnice zbog kojih se mi borimo i to je ono što ne želimo da se ponovi i nadamo se da se nikada neće ponoviti. I ja moram da priznam, tog 22. novembra kada se desio incident u kome smo, između ostalog, napadnuti Ružica i ja, ali i nekolicina naših kolega i profesora, odnosno nastavnog osoblja sa našeg fakulteta, nekako smo mislili, verovatno uzaludno, da je to vrhunac, da ne može gore od toga. Ali onda nekako, što bi se nekim književnim žargonom reklo, u klimaksu su se stvari samo dešavale postepeno, sve gore i gore, i došli smo do toga da strahujemo da li će ljudi koji izađu na protest preživeti i da kada se probudimo i vidimo snimak nekog incidenta, mi se bukvalno rasplačemo zato što nismo sigurni kako će te naše koleginice i kolege biti na kraju tih incidenata. Tako da, eto, da, bilo je sve onako vrlo, kao što kaže Ružica, i haotično i u neku ruku šizofreno. Mi smo istog tog trenutka otišli u Urgentni centar. Na svu sreću su nam dijagnostifikovane samo lakše telesne povrede. Ovako, što se tiče psihičkih, i Ružica i ja smo bili malo, ajde da kažemo, zbunjeni. Jednostavno, neka emocija i neko osećanje sa kojim se prvi put susrećemo. Pa je neko vreme trebalo da se adaptiramo svakako i da se vratimo u normalu, ali kao što ste i rekli, mislim, znali smo da je to jednostavno neki podstrek da odmah izađemo na ulice i zato smo i u ponedeljak, prvi dan zapravo radni, 25. novembra izglasali blokadu, a naše zahteve smo već formirali 26. novembra, tako što je grupa od mnogo studenata celu noć ostala na fakultetu i ceo dan, i radila da ti zahtevi budu smisleni, koncizni, relevantni i eto, kao što ste rekli, od tada je sve počelo.

Ivana Momčilović Odobašić׃ Ružice, hajde, kako je izgledao taj dan? Dakle, trenutak u kojem izlazite, blokirate raskrsnicu u čast ljudima koji su stradali. Stojite mirno i time izražavate svoj stav. I dolazi neka grupa ljudi koja ne da ne misli isto kao i vi, što može da bude potpuno prihvatljivo, nego na vas nasrće. Dakle, šta u tom trenutku vi mislite? 

Ružica Ristivojević׃ Pa ja ništa nisam mislila u tom trenutku, zato što se odigralo sve to previše brzo, na neki način. Ali moje glavno pitanje oko čitavog tog događaja jeste zašto oni, pošto smo mi nedelju dana nakon toga održali kao opet to, ono što nismo završili, jel te, tog petka, opet tih 15 minuta i ljudi koji su naišli na tu blokadu su se samo, mislim, to je Bulevar, okrenuli su se i vratili su se, otišli su nekim svojim putem, dok su se ovi, ono, ja ću da kažem, organizovana grupa, mislim to da se tu nađe, ne znam, 5-6 automobila u isto vreme koji će da napadaju kao sve te ljude koji su na ulici, pri tom na prijavljenom skupu. Mislim, nemam nikakav lep komentar zapravo za to, ali haos u suštini. Mislim, mi svi nismo znali šta se dešava, dok se to zapravo nije završilo. Mislim, bar ja. Malo je to onako neki stres, što su oni u Višem javnom tužilaštvu rekli, pa ti nikad ne očekuješ incident. Incident se samo desi. Mislim, što kao nije opravdanje za nasilje koje se dešava na ulicama svakodnevno.

Ivana Momčilović Odobašić׃ Da. Nikola, isto pitanje. 

Nikola Terzić׃  Pa bilo je nekako, meni lično je cela ta situacija onako prilično nadrealna i kao što je Ružica rekla, taj scenario u kojem smo mi na ulici, a pojavljuje se pet ili šest automobila iz kojih izlazi po tri ili četiri muškaraca, muškarca i jedna žena. I sad, u stvari, taj neki narativ jednostavno kojem svedočimo i za koji čujemo i sve te floskule, idem po dete u vrtić, moram ovo, moram ono, i nekako, kada sve to gledate na internetu, budete besni, ali verovatno je to ono u ljudskoj prirodi kada ne doživimo, nije vam toliko blisko i nije vam jasno. Ja, na primer, znam da kad se nama to desilo, da ja prosto nisam mogao da verujem. Ja sam tek tad shvatio koliko se ovakvih sličnih stvari, i čak i mnogo gorih, dešavaju i koliko, u stvari, gomila ljudi ne može da pojmi i da percipira uopšte to dok se ne nađe u toj situaciji. Svakako je jedan, onako, vrlo tragi-komičan scenario. Ja bih pre rekao malo više komičan s nekim tragičnim završetkom, koji na svu sreću nije bio toliko, jednostavno, tragičan po nas, ali stvarno cela ta ideja da se oni pojavljuju, da svi imaju iste priče, da oni nas odmah napadaju, eto, mislim, svedoci smo nekog poziva na dijalog, a prvi tada nismo mogli da održimo taj dijalog. Na naša pitanja, zašto to radite, su usledile pesnice i psovke. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Da li znate ko je vas udario, ko je na vas nasrnuo, je li uopšte možete da rekonstruišete? 

Nikola Terzić׃  Mi smo taj dan, kada se desio taj incident, zapravo po navodima medija i ljudi koji su na društvenim mrežama kačili, uspeli da identifikujemo pet lica. Ali smo mi u našem saopštenju, ne znajući da li su to sva lica i da li su ti identiteti potvrđeni, rekli da je to po navodima medija. Da mi apelujemo na Ministarstvo unutrašnjih poslova i na Više javno tužilaštvo, zapravo na Ministarstvo, da identifikuje njih, ostala lica, kao i ovih pet lica, da potvrdi njihov identitet i da onda ono, shodno svojim jednostavno zaduženjima i ingerencijama, urade ono što bi trebalo da urade. Lica koje su nas napala su identifikovana. Mi smo bili i na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu. Konkretno, ja sam zadobio udarac od Milije Koldžića. Ružica isto može da kaže, naravno, da sad ja njoj ne upadam u reč. Ko je nju konkretno udario? 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Da, kako je uopšte izgledalo? Dakle, priđe ti neko i kako? 

Ružica Ristivojević׃ Pa ne, nego su oni ispred mene udarili novinarku Nove S i to… Zapravo postoji taj snimak. I onda je tzv. crni samo, mislim, na moje, šta radite to, krenuo sa još dva čoveka koja nisu identifikovana, pri tom i to smo tražili, jel te, u zahtevima. Pa je onda Terzić, pošto je prišao kao da me zaštiti, dobio, ono, veće batine nego ja. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Dobio batine od Milije Koldžića, između ostalih.

Nikola Terzić׃ To je sad najveći problem, u tome što mi kada smo gledali snimke i kada smo rekapitulirali, mi smo zapravo videli da barem još pet ili šest lica koja nas napadaju, nasrću na nas, udaraju nas, uopšte nisu identifikovana. Tako da tih pet lica su zaista mizerna brojka jer je njih bilo, pa kada smo opet analizirali te snimke, po mom mišljenju nekom, minimum 15. To je tri ili četiri automobila iz kojih izlazi 4-5 lica, možda su čak i posle. Čak i ima onaj snimak kad su ispod dole nadstrešnice, koja je preko puta našeg fakulteta. Tu se vidi da je evidentno između 10 i 15 ljudi, pretežno muškaraca. I sada je tu problem što je tu gomila ljudi koja je nas udarala, mi smo njih mogli da identifikujemo samo po nekom komadu garderobe. Na primer, mi smo onda tu interno govorili, e, on je imao takvu jaknu, imao je takav džemper, ali mi ta imena i dan danas, zapravo, ne znamo. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ I trenutak u kojem vi shvatate. Dakle, ono što već znamo, Dekan vašeg fakulteta je podneo krivičnu prijavu, neke institucije, mediji su uz neku vašu pomoć i društvene mreže su identifikovali neke od napadača. Do tog trenutka, apsolutno vi nemate, vi ste sami. Dakle, kakav je to osećaj? Dakle, pretučeni ste, bili su tamo neki ljudi, vi ste pretučeni, saznajete u međuvremenu da su to i aktivisti Srpske napredne stranke, između ostalih, a svi ćute. Kakav je to osećaj? Bespomoćan, jel da?

Ružica Ristivojević׃ Pa dobro, pomalo bespomoćan, ali pošto se ceo fakultet digao zbog tih nekih stvari, pošto pre nas su, zapravo, problem imali tokom onog spontanog skupa u Novom Sadu, naše dve koleginice, takođe, i onda je ono, mislim, bili smo siti svega u suštini. Tako da to, kad se ceo taj kolektiv, znači ne samo studenata, nego i nastavnog i vannastavnog osoblja solidarisao sa nama, onda i ta samoća, nekako, ni ne oseti se. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Bilo je lakše. 

Ružica Ristivojević׃ Da, da, da. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Dobro. I kako onda odlazite u tužilaštvo? Prolaze dani, prolaze dani, dakle, mi slušamo ko su ti ljudi, saznajemo sve više i više detalja, opet mediji, opet društvene mreže, ne od institucija i vi dolazite u tužilaštvo. I? 

Nikola Terzić׃ Tako je, da. Mi smo dobili, mislim, zapravo smo saznali za to saslušanje preko isto, kao što ste rekli, medija. Više javno tužilaštvo je na svom zvaničnom sajtu objavilo kada će biti naše saslušanje. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ A vas nisu kontaktirali? Kako je to moguće?

Nikola Terzić׃ Ne. Čini mi se da su objavili… krajem decembra, a naša saslušanja su bila zakazana za kraj januara. Ne znamo kako je moguće, najiskrenije. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Dakle, niste ni Vi, ni Vi, dobili na kućne adrese to obaveštenje? 

Nikola Terzić׃ Ne. Nismo dobili obaveštenje. Ja sam ga dobio, na primer, 26. januara, što je četiri dana bilo, čini mi se, pre mog saslušanja, a ostale koleginice i kolege, neki od njih su dobili i dan ranije, zapravo. 

Ružica Ristivojević׃ Da, ja sam dobila 29. januara.

Nikola Terzić׃ Tako da smo mi… Ja se čak sećam da sam pitao jednog mog prijatelja na fakultetu, tipa 20. januara, Pa, evo, stoji na sajtu naše saslušanje, ali nas i dalje niko ne zove, šta će se desiti sa ovim? I onda smo na kraju, naravno, na insistiranje naše advokatice, koju bih ovom prilikom želeo mnogo da pozdravim. Nama je bila punomoćnica Kruna Savović, jedna divna osoba i divan advokat, ali prvenstveno divna osoba, koja je stala uz nas, zaista, onako vrlo ne zbog nekih, ne zbog bilo kakve koristi, nego jednostavno iz želje za pravdom i iz želje da se ovo, da se istera na videlo ono što se desilo i došli smo, zapravo, u Više javno tužilaštvo i tu se desilo saslušanje. Da, mi smo u kratkom vremenskom periodu bili informisani, tako da je to bio problem, ali smo nekako, i Ružica i ja, imajući u vidu tu informaciju da na sajtu tužilaštva stoji, kad ćemo biti, očekivali smo taj poziv, barem ja.

Ivana Momčilović Odobašić׃ Dobro, i dolazite tamo, i kakva je ta atmosfera? 

Ružica Ristivojević׃ Pa ni najgorem neprijatelju ne želim to. Pri tome, ispostavilo je se da su i njihovi punomoćnici bili tamo, pa smo se onda malo igrali suda. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Na saslušanju? 

Ružica Ristivojević׃ Da, na saslušanju. I ta procedura nije bila onakva kakva je trebalo da bude. Koliko ja znam, njihovi advokati prvo moraju da pitaju tužioca neko pitanje, pa da on kao dozvoli da oni pitaju nas, da odgovorimo na to. To se nije dešavalo, to je bio stvarno kao konfliktni dijalog u više momenata. I vrlo neprijatno iskustvo, zato što na saslušanju… 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Da li je tužilac to dopuštao? 

Ružica Ristivojević׃ Dopuštao je, da. Ne, ne, dopuštao je. Mislim, bio je vrlo onako… neutralan. Mislim, on i treba u suštini da bude neutralan, ali nije, nije ni on radio svoj posao, ni kao Više javno tužilaštvo i dalje ne radi svoj posao, ni tad nije radilo, policija takođe nije radila svoj posao, mislim, i na samom događaju i kao, pri tom, kad su dostavljali te neke dokaze u vidu video materijala, tako da, sve u svemu, vrlo, vrlo ružni neki scenariji su se desili tamo, zapravo. I da, mislim, stvarno nemam ništa lepo da kažem, sem, kao naša punomoćnica stvarno, ona je… Da ona nije bila tu i da se to nije reagovalo tako brzo kao što se reagovalo od strane fakulteta i sa njene strane, mislim da bi tu izbili neki novi problemi, zapravo. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Nikola? 

Nikola Terzić׃ Pa da, nekako kada uđete dole u taj podrum, to je ono potpuna suprotnost od onoga što gledamo u filmovima. To je, u stvari, neki podrum u kojem, zapravo, nema ni dometa. I onda kada uđete u taj podrum, ako ste ikad pročitali bilo koju misao ili bilo koji roman Franca Kafke, shvatite o čemu je on u stvari pričao. O toj pošasti birokratije i zapravo o pošasti pravosuđa i advokature, kojem se on toliko protivio, a zapravo je bio divan advokat, odnosno uspešan pravnik. I stvarno da, nekako antagonistički odnos od samog početka. Unutra ste vi i vaša advokatica, a nekako na drugoj strani su tužilac, za kojeg, nekako, a priori mislite, u najboljem slučaju je neutralan i četiri advokata, koji su definitivno u toj nekoj postavci likova, naši protivnici. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Takva je bila postavka, vi advokati, tužilac i zapisničar…

Nikola Terzić׃ Da, evo, da ne bude da nešto nisam spomenuo, i onda kao što Ružica kaže, to je bilo onako igranje sa emocijama, pokušaj neke emotivne manipulacije, pokušaj neke retoričke manipulacije. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ A koje? Ajde, ako… 

Nikola Terzić׃ Pa, mislim, to su vam klasični postulati tih ljudi. To su sada, da kažemo, neke metode zastrašivanja, potencijalno izvrtanje naših reči. Kada mi nešto kažemo, oni onda postave pitanje i sad, na primer, kao što Ružica kaže, da naša advokatica ne uskoči i kaže, pa ne, nisu tako rekli, vi jednostavno od tog šoka i prvi put ste unutra, nije vam jasno, to su ipak…

Ivana Momčilović Odobašić׃ I nije vaše prirodno okruženje? 

Nikola Terzić׃ Nije naše prirodno okruženje. Jednostavno, ja sam student pozorišne režije, studiram da budem pozorišni reditelj, Ružica, da bude snimateljka jednog dana. Mi zaista nismo školovani za to, a ti ljudi, na kraju dana, jesu. I onda i sama ta postavka nekako je nefer, ali dobro, okej. I jednostavno, stvarno da tu nije bilo naše advokatice… Znam da se… Bila je spomenuta priča da mi i ne moramo nužno da imamo advokata u tom trenutku. Jer se mislilo da, jednostavno, taj odnos neće biti toliko agresivan, da neće biti uopšte potrebe za bilo kojom svađom, ali kao što Ružica kaže, ja mislim da Kruna nije bila tada sa nama, da bismo stvarno bili mnogo uplašeni i ko zna šta bi se desilo. 

Ružica Ristivojević׃ Da, da. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Malo pre na ovim reklamama, rekli ste mi da ste čak imali i raspravu oko nekih snimaka. Šta je bilo sporno?

Ružica Ristivojević׃ Pa to što je priložila policija su konkretno, znači, Instagram reel-ovi koji su skrin-rekordovani, to znači nije skinuto ni sa jednog sajta ili ne znam, da su se oni potrudili da, ne znam, zovu ili Novu S ili Informer ili bilo koga da dobiju taj materijal… 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Ili nas…

Ružica Ristivojević׃ Da, da, da. Ili vas… Da dobiju taj materijal? Ne, nego je to vrlo onako banalno izgledalo. Mislim, ti čak nisi ni dobio materijal koji je fakultet priložio. 

Nikola Terzić׃ Da, snimak koji su gledali tokom mog saslušanja je bio snimak s jednog Instagram naloga i onda je Kruna odmah uložila žalbu i rekla je, ali tužioče, ja sam dostavila minimum 12 snimaka, a onda je on odgovorio, gledaćemo to i kad budu ostali da kažemo, ostali oštećeni, ostali koji treba da budu saslušani. I znam da kad smo izašli, Kruna je meni rekla, ne brini ništa, znam napamet sve snimke, ima da se pogledaju svi ova dva dana, neću dozvoliti da nijedan bude izostavljen. I onda, nekako, u celoj toj atmosferi, kad čujete takvu neku pozitivnu reč, i onda i pri tom izlasku, kad vam je onako pao kamen sa srca potpuno i potpuno ste u rastrojstvu, znate da vas neko zaista brani. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ I da vas napolju neko čeka. 

Nikola Terzić׃ Da, i da nas napolju neko čeka. Veliko hvala osnovcima i srednjoškolcima koji su došli organizovano. Organizovali su se za manje od 12 sati, jer smo mi malo kasno obavestili, zapravo, javnost o tom skupu, a došlo je 5 ili 6 gimnazija, čini mi se, i ukupno jedno 500, ako ne i više, đaka, tako da hvala im mnogo. I onda samo ta jednostavna činjenica da znate da vas neko zaista brani i zastupa i da će neko tu biti uz vas je mnogo značila, barem meni, a prilično sam siguran i ostalima. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Dvojica, odbačene su prijave protiv dvojice. Zašto? Ukoliko i Vi ste mi rekli, i Vi ste mi rekli da oni jesu učestvovali u napadu na vas, kako je to onda moguće da budu oslobođeni? 

Ružica Ristivojević׃ Ne znam, to morate da pitate Više javno tužilaštvo. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Pitamo mnoge stvari, pa kad dobijemo odgovor, ali šta je ono što je vama prezentovano? 

Nikola Terzić׃ Nedostatak dokaza za krivičnu prijavu, čini mi se. Nedostatak nekih relevantnih dokaza koji bi usmerili ka daljem krivičnom gonjenju. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Kako je to moguće kada je toliko kamera bilo, svih televizija? Je l to deluje kao smisleno objašnjenje vama? 

Ružica Ristivojević׃ Mislim, ja sam se pitala prvo gde su materijali koje je snimila gospođa Aleksić. Zato što je ona, znači, stalno snimala telefonom. Zašto oni nisu priložili neke njene video snimke? Mislim, ako smo mi priložili naše, otkud znam, mislim, valjda mogu tako da se brane. Ima mnogo rupa tu, zapravo. I ono što sam ja doživela jeste da su oni pokušali da ispinuju to da sam ja nekoga tukla.

Ivana Momčilović Odobašić׃ Ko? Ko je to pokušao?

Ružica Ristivojević׃ Pa, njihovi advokati. Mislim, konkretno advokat Milene Aleksić. Pošto sam se ja najviše okomila na nju, pošto, mislim, tukla me kišobranom i to se i vidi na nekim snimcima koji takođe nisu priloženi bili. Znači, ne postoje snimci od Nove S ili od Insajdera ili tako nešto. Tako da, oni tamo šta rade, mi te odgovore na ta pitanja nemamo. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ I sada kada, na primer, vaš zahtev je taj drugi, vi ste u stvari predmet drugog zahteva i kada čujete ili predsednika Srbije ili bilo kog iz Srpske napredne stranke koji kaže svi su zahtevi ispunjeni, dakle, a vi pričate ovo što pričate, šta je onda vaš odgovor institucijama? 

Ružica Ristivojević׃ Pa da rade svoj posao. To sam i njima isto dole rekla, kao zašto vi meni prilažete ove krš video snimke. Mislim, ja studiram kameru, možda njemu može to da promakne, meni ne može. Bilo kom digitalno pismenom čoveku, to ne može da promakne. To je, znači, skandalozno u najmanju ruku. Ja sam njima rekla, ako ovo policija radi, ako vi dopuštate policiji da ovo radi, to znači da ni policija ni vi ne radite svoj posao kako treba, tek sad posle ovoga…

Ivana Momčilović Odobašić׃ I šta su bili odgovori? Šta je tužilac rekao? 

Ružica Ristivojević׃ Ništa. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Ćutao je? 

Ružica Ristivojević׃ Da. Branio se ćutanjem, možda ne znam. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Branio se ćutanjem. Isto pitanje, kada čujete sve smo dali, evo i taj zahtev, svi su saslušani, sve je u redu, je li nije u redu?

Nikola Terzić׃ Pa, nekako ja moram da prokomentarišem da su zahtevi naši, studenata FDU-a, da li zato što smo jedini bili nekako apartni jer smo prvi ušli u blokadu, pa su to bili zahtevi isključivo našeg fakulteta do ujedinjenja sa ostalim fakultetima Univerziteta umetnosti, su vrlo često bili zanemareni. I vrlo često u obraćanju i funkcionera, a i novinara nekih televizija su onako bili, čak ne bih ni rekao banalizovani, nego zaboravljeni. Vrlo često onako potpuno zaboravljeni. Tako da me ta ideja da se i potpuno sada poništi naš zahtev nekako ne iznenađuje toliko. Zahtev definitivno nije ispunjen. Mislim, eto, barem jedna stvar koju sigurno možemo da tvrdimo je da je tu bilo još mnogo lica. Nama u zahtevu stoji da želimo njihovo identifikovanje. Prošlo je 80 dana od naših zahteva. Još uvek nijedno od tih lica nije identifikovano na insistiranje naše advokatice, nas, dekana. Sama pomisao da mi moramo da prilažemo preko 15 snimaka, da to sad nije nešto što će tužilaštvo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da obavi, a da ćemo mi da odemo tamo u svojstvu građana koji su oštećeni, je nekako zabrinjavajuća u startu. Ali mene konkretno ne čudi, eto, ja samo mogu da kažem da nisu ispunjeni. Mislim i da neće biti, ali definitivno trenutno nisu čak ni blizu da su ispunjeni. Možda su prividno ispunjeni, bili smo kao na saslušanju, dobili smo i neku izjavu da je protiv dvojice odbačena krivična prijava, protiv troje je podignuta, ali to je zaista onako baš prividno. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Za kraj, Kragujevac za dva dana. Kako vama izgleda ovo sve što smo gledali? Ovi studenti, njihove poruke, je li greje srce? 

Ružica Ristivojević׃ Pa to su mixed feelings, i sreća, i kao meni je jako žao što nisam sa njima i nadam se da su svi dobro, pokušavam da pričam sa onima koje znam da su otišli tamo, tj. na šetnji, i mislim da ćemo se u Kragujevcu tamo da vidimo kako su oni, da li im nešto treba, u suštini. 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Isto pitanje, da. 

Nikola Terzić׃ Pa ne znam, ja sam nekako presrećan, eto, spomenuću nešto što sam rekao i na početku, kada vidite u Novom Sadu Anu koja nosi baner svog fakulteta, kada vidite sada i Sonju na protestu, pa čak i Kristinu koja šalje pismo, nekako, ako su one spremne da sada nastave, i da iskorače, kako smemo mi i kako imamo hrabrosti da ne uradimo isto. Meni je isto jako žao, kao i Ružici, što nisam krenuo za Kragujevac. Najiskrenije, moja fizička sprema nije na tom nivou trenutno. Čini mi se da taj fizički napor ne bih izdržao, ali jedva čekamo da… 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Ali sutra krećete?

Nikola Terzić׃ Ja krećem sutra, idem dan ranije, da. Jedva čekam Kragujevac. Od početka sam rekao da mi je ta akcija predivna. Prvo zato što je Kragujevac prva moderna prestonica Srbije i zato što je prvi Sretenjski ustav donet u Kragujevcu, i zato što je na Sretenje, i ceo taj koncept te akcije studenata mi je toliko bio divan, i ta decentralizacija je nešto čemu sam se ja nadao od samog početka, i desila se i dešava se… Aktivno je…

Ivana Momčilović Odobašić׃ I samo da pitam Ružicu za kraj, ko još treba da se pomiri? Čuli smo Užice i Čačak, ali i Šabac, kako…

Ružica Ristivojević׃ Šabac, Loznica i Valjevo. 

Nikola Terzić׃ Ružica je lokal patriota, iz Šapca je, pa ona to… 

Ivana Momčilović Odobašić׃ Je l moguće da se pomire studenti?

Ružica Ristivojević׃ Pa, što da ne, što da ne, hajde da vidimo neku priču u Bogatiću, kad su već krenuli od tamo da,…