Ambasadorka Norveške: Poručila bih mladima da su deo Evrope – naučite iz prošlosti i krenite dalje

Već decenijama, bilateralni odnosi između Srbije i Norveške su veoma dobri, kaže u podkastu “Pola sata Demostata” ambasadorka Kraljevine Norveške u Republici Srbiji, Kristin Melsom. Ona je u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić naglasila da je trenutno najponosnija na podršku svoje zemlje procesu evropskih integracija Srbije.

“Stručnjaci koje finansiramo pomažu u različitim ministarstvima, posebno u oblasti energetike i evropskih integracija. Pored toga, podržavamo i civilno društvo u Srbiji kroz različite projekte. Imamo i veliki regionalni program pod nazivom „Pametni Balkan”, ali i podršku za druga pitanja koja se odnose na ljudska prava i medije”, kaže gospođa Melsom.

Kao posebnu, ističe pomoć pruženu Srbiji posle tragičnih pucnjava u Ribnikaru a potom i u Malom Orašju i Duboni, kada je iz Norveške obezbeđena podrška psihologa, ali je i podeljeno njihovo iskustvo nakon traumatičnog incidenta 2011. godine.

“Ove godine ćemo nastaviti da podržavamo proces evropskih integracija kroz naš program koji vodi UNOPS, sa stručnjacima koji pomažu ministarstvima. Takođe nastavljamo i sa programom „Pametni Balkan”, kao i sa podrškom ljudskim pravima. Sprovodimo i program koji podržava i osnažuje žene u ruralnim područjima. To su neki od fokusa. Ali, šire gledano, sarađujemo i na polju kulture. Kada je reč o književnosti, imate zaista odlične prevodioce, pa se norveška književnost prevodi na srpski jezik. Takođe, pružamo podršku i u oblasti muzike, različitih muzičkih žanrova, kao i fotografije nabraja ambasadorka”, navodi sagovornica Demostata.

Upitana kako, kao predstavnica zemlje članice NATO-a, danas vidi tu asocijaciju, kaže da je ta organizacija izuzetno važna za Norvešku.

“To je naša bezbednosna garancija. Kada uzmete u obzir trenutnu situaciju, gde je jedna evropska zemlja, Rusija, agresivno napala drugu evropsku zemlju, Ukrajinu, naravno da je za malu zemlju koja se graniči sa Rusijom važno da ne bude sama. Za nas je to garancija bezbednosti, ali takođe i zajednica koja deli iste političke vrednosti. NATO je zajednica vrednosti u okviru koje možemo da razgovaramo o veoma važnim bezbednosnim pitanjima koja se tiču svih nas”, ističe ona.

NATO i Srbija kao ostrvo

Naglašava da je NATO pre svega organizacija koja okuplja 32 zemlje u savezu čiji je ključni zadatak da odvrati, stvori prepreku koja sprečava rat. Cilj je da se spreči da neka zemlja napadne bilo koju članicu i to je najvažnija poruka, dodaje. Pored toga, naglašava da zemlje članice mogu da razgovaraju i o političkim pitanjima i da traže načine kako da se suoče sa nekom situacijom. Zato, iako se NATO doživljava kao isključivo vojna organizacija, ona nije samo to.

“NATO je zajednica vrednosti. Ne treba zaboraviti da se sve odluke donose na političkom nivou. Vojni segment je samo instrument. Ako diplomatski način rešavanja krize ne uspe, onda imamo i druge alate, među kojima je i vojni. Ali, pre svega, NATO je politička organizacija, gde se odluke donose u okviru Severnoatlantskog saveta (North Atlantic Council – NAC), glavnog tela za donošenje odluka”, naglašava ambasadorka i potvrđuje da je osim međusobne saradnje zemalja članica, važan odnos i sa partnerskim zemljama.

Objašnjava da je tu reč o državama koje iz različitih razloga, ne žele ili ne mogu da postanu članice NATO-a, ili se nalaze izvan severnoatlantske zone, ali, koje, istovremeno, žele da sarađuju sa alijansom i da sarađuju u vojnom smislu. Na primer, ako se pokrene neka operacija izvan NATO okvira, važno je da vojske različitih zemalja razumeju jedni druge i zajedničke koncepte, dodaje. Za partnerske zemlje to je prilika za učenje, razvoj i saradnju. Potvrđuje da je i politički dijalog između saveznika i partnerskih zemalja, poput Srbije, veoma važan.

Teško nasleđe

Na podsećanje voditeljke da u odnosima Srbije i NATO-a postoji teško nasleđe prošlosti koje se ne vezuje samo za našu zemlju već i za region i na pitanje kako ocenjuje to šta su zemlje Zapadnog Balkana prošle od 1999. do danas, ona odgovara da razume rane koje je ostavilo bombardovanje 1999. godine na Srbiju i da to ne treba zaboraviti.

“Evropa danas nije ista kao devedesetih. Važno je da učimo iz istorije, ali i da idemo dalje. Danas, kada pogledate region, vidite da su četiri zemlje, nekadašnje članice Jugoslavije, sada članice NATO-a, a peta zemlja iz regiona je takođe članica NATO-a. Dakle, region se značajno promenio. Na neki način, Srbija je sada ostala kao ostrvo  između NATO zemalja, i to, naravno, utiče na njenu bezbednost”, kaže Melsom.

Potvrđuje da je jedna od velikih pretnji po bezbednost i to što se plasira veoma mnogo dezinformacija ne samo o NATO-u, već i o situaciji u celom regionu.

“Važno je prvo priznati da postoji problem i da su dezinformacije deo protoka informacija. Taj protok je ogroman. Zato je ključna medijska pismenost, odnosno sposobnost da prepoznate šta je istina, a šta laž. To takođe znači da vam je potreban pluralizam medija, različiti izvori, na osnovu kojih ćete doneti sopstveni zaključak”, kaže ona i slaže se sa voditeljkom da je uz sve to, potrebno i mnogo kritičkog promišljanja.

Sagovornica Demostata nada se da će se proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana nastaviti jer je to ključno za razvoj demokratije u ovim zemljama.

“Vi ste deo Evrope i želimo da budete deo te zajednice. Verujem da će to doprineti prosperitetu, razvoju vladavine prava, demokratskih vrednosti i učiniti ovaj region boljim mestom za život u budućnosti. I mladima bih poručila da ne zaborave da su deo Evrope. Da podrže one snage koje žele da razvijaju njihove zemlje na demokratski način. Vrednosti su veoma važne. To je osnova za prosperitet i ekonomski rast vaše zemlje. Takođe, reći ću im — da, znamo svi istoriju, ali nemojte previše živeti u prošlosti. Naučite iz nje i krenite dalje”, zaključila je ambasadorka Norveške Kristin Melsom.