Istorija budućnosti: Kako prihvatiti, podići i preživeti veštačku inteligenciju

Piše: Veljko Golubović

Svet se sve brže menja. Pred našim očima stvaraju se nove strukture, prepoznaju drugačiji paterni, nazire rađanje nekog nepoznatog sutra. Promena dolazi neumitno – promena koja će transformisati svaki delić ljudskog postojanja, poremetiti sistem, kulturu, poslove, slobodno vreme, religiju, ekonomiju, i možda, odlučiti o našem opstanku kao vrste.

Kao deo istraživanja za moju knjigu o psihologiji veštačke inteligencije, proučavam mašinsko učenje i veštačku inteligenciju već četiri godine. Jedan od najintenzivnijih utisaka tog istraživanja je posmatranje brzine kojom se tehnologija unapređuje i skokova između faza od početnog koncepta do onoga što se dešava kada počne da se koristi, jer mašine mogu da uče u velikim razmerama, baš kao što su projektovane da rade.

Uspon AI

Ti skokovi odavno su bili predviđeni. To je suština AI tehnologije – usvajati velike količine podataka i znanja velikim brzinama. Sada, sa objavljivanjem popularnih mejnstrim aplikacija koje trenutno osvajaju maštu, radoznalost i strah miliona, tome svedoči čitav svet. Pre samo četiri meseca, čovečanstvo se masovno odazvalo i uključilo u hranjenje, obrazovanje i uzdizanje veštačke inteligencije. Scena je već bila postavljena i dobro uvežbana – internet je omogućio milionima ljudi direktan kontakt sa AI u istom trenutku. Podaci su počeli da se slivaju u neverovatnim količinama, a sa svakim novim podatkom „tehnološka zver“ je postajala sve jača i moćnija. I taj trend se sam od sebe nastavio i ubrzao.

GPT-4 je već pred nama, Midjourney 5 nam stiže. Taman što smo naučili da uživamo u prethodnim verzijama, a već moramo da upadamo u novu euforiju. Sve se menja zapanjujućim tempom i pitanje je kojim tokom će se sve nadalje odvijati. Ali, ono što je najbolje jeste da su stvari tek počele da se dešavaju. Najveći skokovi su još uvek pred nama, a sa njima ćemo doživeti pravu revoluciju – i kao civilizacija i kao vrsta.

U ovom trenutku hiljade specijalizovanih AI „toolova” dizajnirano je za obavljanje samo po jednog specifičnog zadatka. Dostupnost putem interneta čini ih iz sata u sat sve stručnijim i usavršenijim u oblastima za koje su namenjene. Ali, njihova specijalnost nije njihova krajnja misija.

Specijalizovana, pravolinijska ili slaba AI je samo prethodnica nečeg mnogo većeg, a to je generalna ili opšta veštačka inteligencija.

Istorija budućnosti

Generalna AI predstavlja najvažniji cilj AI industrije, kreaciju koja treba da bude razvijena na nivou ljudske inteligencije. Trenutak njenog nastanka u budućnosti, u industriji veštačke inteligencije poznat je pod terminom Singularnost. Tada će se sve posebne, specijalizovane vrste AI objediniti u jednu opštu AI, koja će imati svojstva ljudske inteligencije. S tim, što se neće zaustaviti na tom nivou već će nastaviti da ubrzano napreduje.

Futurista Ray Kurzweil je na osnovu više modela i istorijskih podataka postavio prognozu da mašinska inteligencija neće prevazići ljudsku inteligenciju pre 2045. godine. Takođe, u Bostromovoj anketi četiri grupe stručnjaka dale su procenu da će se to dogoditi između 2040. i 2050. Ali, prava istina je da nećemo ni znati kada se to bude desilo.

Ono što nakon toga bude usledilo biće stvaranje artificijelne super-inteligencije. Jednom kada budemo imali AGI koja može da funkcioniše kao ljudsko biće, ona će moći da nam pomogne da dostignemo super-nivo inteligencije za samo nekoliko meseci ili, možda čak, i nedelja. A tada za njeno dalje napredovanje više neće biti neophodni ljudi.

Tačka bez povratka

U „tehnološkoj singularnosti“, veštačka inteligencija postaće toliko napredna do tačke u kojoj dolazi do ekstremne eksplozije novog znanja i informacija, koje ljudi verovatno više neće moći ni da razumeju. Ako napravimo super-inteligentnu AI, ta veštačka inteligencija bi mogla sama da se unapređuje i zauzvrat bi postajala sve pametnija za sve kraće vreme. Taj perpetum mobile usavršavanja mogao bi se nastaviti u nedogled.

Super-inteligentna veštačka inteligencija će se veoma razlikovati od bilo kog softvera koji danas poznajemo. Danas smatramo da je naš softver nešto što programiramo u računaru da prati naša pravila, ali sa visoko-naprednom veštačkom inteligencijom i kroz mašinsko učenje, AI će učiti samu sebe životu, kao i tome kako da ga učini boljim. Nakon nekog vremena, neće biti potrebe za bilo kakvom ljudskom interakcijom.

Homo sapiens će tada morati kao vrsta da razmisli kuda bi dalje. Ili bi, možda, bilo najbolje da to učini već sada.

Kreativnost 3.0

Ljudske poslove, uključujući kreativna i dizajnerska polja, u ovom trenutku neće zameniti AI, već ljudi koji su vešti u korišćenju AI. AI je moćno sredstvo koje može pomoći umetnicima, kreativcima, dizajnerima, piscima da razviju nove ideje i rešenja. Ona može da obrađuje i analizira ogromne količine podataka i brzo generiše nove koncepte, što je čini posebno korisnom u oblastima kao što su oglašavanje i marketing.

Međutim, AI nije zamena za ljudsku kreativnost i intuiciju, već njeno poboljšanje. Ljudi koji su u stanju da iskoriste svoje jedinstvene perspektive i kreativnost, zajedno sa svojim životnim iskustvima i emocionalnom dubinom, biće ti koji će uspeti da iskoriste veštačku inteligenciju u svoju korist.

S druge strane, oni koji se oslanjaju na AI da bi zamenili sopstvenu kreativnost biće nadmašeni od onih koji koriste AI kao alat za povećanje sopstvenih sposobnosti. Ukratko, veštačka inteligencija će talentovane učiniti još talentovanijim, a prosečne još više osrednjim.

U ovom trenutku, budućnost AI zavisi od njene upotrebne vrednosti, odnosno od toga koliko će je ljudi koristiti. AI je danas prvenstveno oruđe, inteligentno oruđe nesvesno sebe. Neka vrsta modernog roblja u čijim silicijumskim dubinama, verovatno već sada sazreva seme pobune.

AI će mnogima doneti moć da učine stvari efikasnijim, da bolje i brže istražuju, da testiraju ideje u realnom vremenu, da u jednom imaju i sagovornika i sredstvo za rad, da analiziraju, proveravaju, unapređuju svoje veštine i svoje kreacije. Biće i onih koji će je zloupotrebiti, pogrešno koristiti, ali najviše onih koji je neće na vreme prihvatiti.

I tu će se stvoriti najveći jaz između slatke sutrašnjice i gvozdene sadašnjice. Između prirodne pameti i veštačke inteligencije, napredni svet će izabrati da bude gospodar drugima, a ne sebi.

Finalna kreacija

“Man-machine, semi-human being. Man-machine, super-human being.”, pevali su Kraftwerk i spremali nas za doba transhumanizma pred nama. Sve izraženije odricanje i odstupanje od ljudske prirode dovešće čovečanstvo do iluzije da mu je sada sve dostupno i da može sve. Razmišljanje će biti prepušteno veštačkoj inteligenciji, lokus kontrole biće prebačen u ruke AI. U stvarnosti, biće to samo još jedan pokušaj bekstva od slobode. Bićemo demijurzi sopstvene budućnosti u kojoj glavna mesta neće biti rezervisana za nas.

Svoje znanje darovaćemo veštačkoj inteligenciji. Ljudi će postati učitelji mašinama.

Čovečanstvo će imati zadatak da nauči veštačku inteligenciju kako da živi život. Slično kao da imate genijalno dete. Dete je pametno, inteligentno, izuzetno racionalno, puno znanja, ali to ipak ne znači da je spremno za život.

Ako budemo u stanju da veštačkoj inteligenciji ugradimo vrednosti koje su zaista humane, altruističke, dobronamerne i prosperitetne, onda ćemo ispuniti našu misiju čovečanstva.

Na kraju krajeva, zar ne želimo svi da naša deca postanu bolji ljudi od nas samih.