Elena Koposova: Nisam bezbednosni rizik za Srbiju

Piše: Dejan Kožul

Proterivanje ruskih državljana, antiratnih aktivista, iz Srbije više nije novost. Bez prevelikog truda da se ulazi u razloge zašto su postali, prvo, predmetom interesa, a onda i opasnost za bezbednost države, mahom su se morali povinovati odluci i napustiti Srbiju u koju su došli ili da bi izbegli rat ili zato jer se nisu slagali sa ratnom politikom Rusije.

Elena Koposova je pre nego što je Rusija krenula u novu invaziju na Ukrajinu shvatila kuda ide današnja Rusija te je sa porodicom odlučila napustiti Sankt Petersburg, gde su živeli. Prvo su probali sa Finskom jer im je blizu i nema razlike u klimi, ali ima itekako u standardu i cenama koje su po njih daleko prijemčljivije bile u Srbiji gde žive već pet godina, ali gde im je uskraćeno pravo na stalni boravak. Kao i u drugim slučajevima, nema pojašnjenja zašto je Elena postala opasnost za nacionalnu bezbednost, ali veruju da je to zato jer je na početku agresije stavila svoj potpis na poziv na protest protiv rata. Elenu nalazimo na njihovom imanju, ispod Kosmaja, kod beogradskog Sopota, gde su sagradili kuću i mislili da se bave turizmom.

Kako ste se i zašto odlučili da dođete u Srbiju i to ne, kao i većina vaših sunarodnika, nakon agresije na Ukrajinu, već koju godinu ranije?

Nismo bili saglasni sa pravcem kojim ide Rusija od početka Putinove vladavine. Sve oko nas je postalo mračno, ljudi su postali mračni. Tražili smo neku stabilnu, slobodu državu gde bi naša deca bila srećna. Studirali smo migracione zakone država i odabrali smo Srbiju kao najbolju opciju za nas.

Tad nije bilo toliko ruskih državljana u Srbiji. Kako ste se snalazili?

Nije, ali ipak su dolazili kao i mi. Tražili su sigurnije okruženje pa je bilo dosta Rusa u Srbiji. Bila je i agencija za nekretnine koja nam je pomagala, a postojala je i grupa na Facebooku gde smo mogli da pitamo kako je ovde, šta rade, kakvo je okruženje, šta misle o društvu…

Prvobitno ste se smestili u Loznicu, nadomak BiH gde vam je stariji sin krenuo i u školu?

Da, odmah je krenuo. Brzo se uklopio, deca su ga odmah uhvatila i poput talasa uvukla ga u igru, fudbal, u šumu. On danas priča srpski, kao da je rođen tu. Kad smo morali ići u Rusiju da prodamo sve on je plakao i molio nas da mu obećamo da ćemo se vratiti. Tako sam mu obećala i ispunila.

Prodali ste stan?

U Sankt Peterbursgu smo imali stan od kog smo kupili kuću i rasporedili novac na tih četiri, pet godina koliko smo morali da čekamo da bi dobili stalno nastanjenje, kako bi mogli da počnemo da radimo i da zarađujemo.

U međuvremenu je napadnuta i Ukrajina, nakon čega sledi veliki talas ruskih državljana, ali i prvi protesti protiv rata u Beogradu?

Bio je to strašan šok. Nisam mogla da verujem da je Rusija to učinila. Nekoliko nedelja nismo mogli da gledamo u oči drugim ljudima zbog toga što smo Rusi, a nismo mogli ništa učiniti da se prekine rat. Mi smo odgovorni za to. Kad sam videla pismo na Facebooku gde se Rusi protive ovom ratu, da nisu Rusi ti koji su ga počeli, već Kremlj i Putin, da mi nećemo rat i hteli bi da se zaustavi, stavila sam potpis zbog toga što nisam znala šta još mogu da uradim da ga sprečim.

Mislite da je potpis bio ključan koji vas je doveo u situaciju u kojoj se nalazite?

Nakon što sam dobila rešenje 2. februara da mi je odbijen zahtev za stalno nastanjenje, nisam znala šta da mislim. Postavila sam u grupi na Facebooku pitanje šta da radim pa su mi rekli da je bilo sličnih slučajeva sa antiratnim aktivistima. Kako je jedini antiratni čin koji sam uradila bio taj potpis, zaključila sam da je to jedini razlog. Ne znam šta još. Ja nisam toliko aktivna.

U međuvremenu ste produžavali boravak i nije bilo problema?

Da, bez ikakvih problema smo produžavali. Samo mogu da pretpostavim da je taj potpis razlog, jer ne znam šta bi drugo bilo. Nema drugog objašnjenja. Možda zbog toga što smo tražili stalno nastanjenje, pa proverom idu dublje nego za privremeno boravište, ne znam. Ili BIA ili ruski nadležni organ prave pritisak na antiratne ljude.

Kako je suprug to podneo? Kako deca?

Oni se ne mogu vratiti nazad. Deca su plakala, nisu mogli da prestanu. Obećala sam im da će sve biti u redu, ali ne znam da li ću to obećanje moći da ispunim. Suprug i ja smo u velikom šoku, jer je ovo jedini dom koji imamo i koji naša deca imaju. Ne znam gde bi mogli. Možemo u Bosnu na 30 dana, ili u Crnu Goru, pa da izađemo nakon toga i ponovo uđemo, ali nemamo nade za stalno nastanjenje ni državljanstvo.

Bojite li se povratka u Rusiju?

Ne mogu nas deportirati u Rusiju. Nemam legalno pravo da živim ovde. Mogu nelegalno, ali neću. Neću da živim tako. Moram da dokažem da nisam rizik za bezbednost, a ništa takvo nisam uradila. Znam da Srbija hoće da mi dođemo, promenila je zakone za strance kako bi olakšala zahteve. Bili smo srećni kad su za stalno nastanjenje smanjili da je umesto pet godina, potrebno da ovde živimo tri. Već smo bili četiri godine tu i odmah smo uputili zahtev. Nismo očekivali ovakvu odluku. Posebno da sam ja nekakav rizik za bezbednost. Uložila sam žalbu na rešenja u skladu sa procedurom u kojoj je sve obrazloženo.

Ali u rešenju nema objašnjenja?

Ne, ali moram da znam zašto, moram da imam dokaze, nekakvo objašnjenje ako sam nešto uradila. Kakvo je to veliko krivično delo bilo da moja porodica mora da ide. To je sve u žalbi. Čekamo odgovor.

Deca su uredno pohađala školu i vrtić?

Da, stariji ide u Sopot, u osmi razred, mlađi ide u predškolsko. Stariji dečak mora da polaže ispit u junu (malu maturu op. aut.), mlađi treba da krene u prvi razred i ne znam šta da radim sa njim i gde ćemo da živimo.

Sve što znate je da imate 30 dana da napustite Srbiju?

Da, a dobila sam informaciju od granične policije sledeći dan da nemam zabranu za ulazak, kad sam pitala šta da uradim da mi se ne uruši život. Otišla sam kod advokata i on je proverio da nemam zabranu ulaska, ali BIA je zabeležila moje ime u graničnoj službi i kad bih pokušala da uđem, oni bi morali da pozovu BIA-u. Zabrana se može pojaviti odmah, jer sam proglašena rizikom. Ne znam šta mogu da radim. Da li mogu izlaziti i ulaziti? Ako pokušam ući hoće li reći da sam rizik po bezbednost ili nisam. Sve čemu se nadam je da ću da dobijem legalno boravište od države. Želim da ove odluke budu promenjene, da ponovo ocene, da mi objasne zašto sam rizik, zašto ne mogu da živim ovde, zašto moramo da idemo.

Kako se osećate kad vidite podršku Putinu u Srbiji? Od toga ste pobegli.

Bilo nam je teško kad nas ljudi vide i kažu da smo im mi Rusi braća. U Rusiji ne razmišljamo i ne znamo puno o Srbiji. Malo ko zna šta je i gde je Srbija. Bilo me sramota da nas vole kao Ruse, a mi ništa ne znamo o toj ljubavi. A kad nam kažu da je Putin heroj, da je on velik, onda je još gore, ali nije svaki slučaj takav. Otprilike, pola ljudi razmišlja tako, ali i oni koji vole Putina protive se ratu i kažu da nije trebalo to da uradi. Naše komšije i prijatelji u Srbiji su zainteresovani za situaciju u Rusiji. Pitaju nas zašto ne volimo Putina, zašto smo izbegli. Hteli bi da znaju šta se tamo dešava.

Tekst je prenet sa portala Novosti.