Atheist Rap za BUKU: Za vrijeme jednopartijskog sistema bilo je više demokratije nego danas

Autor: Ernest Bučinski, BUKA

“Kod nas se desilo da su revoluciju pojela njena deca. Vredelo je zbog onih generacija koje su u tih par decenija od zaostale, poljoprivredne, nerazvijene i ratom razrušene zemlje izgradili infrastrukturu i napravili srednje razvijenu zemlju, čiji su stručnjaci i proizvodi bili konkurentni po celom svetu, pasoš sa kojim se putovalo i prilično uređeno društvo. U onom jednopartijskom sistemu je bilo više demokratije nego nakon uvođenja višepartijskog sistema i bili smo više nezavisni pre nezavisnosti. Malo čudno zvuči, ali čini mi se da je tako”, kazao je Radule za BUKA magazin.

Sredinom devedesetih ni jedna tinejdžerska kućna žurka nije mogla proći bez njihovih hitova “Varburg limuzina” i “Blue trabant”. Prepoznatljivi su po duhovitim tekstovima, interesantnim nastupima i žestokom punk-rock zvuku. Zovu se Atheist rap, osnovani su u Novom Sadu krajem osamdesetih, iza sebe imaju sedam studijskih albuma i bezbroj odsviranih solo koncerata i festivala.

Ove godine Atheist rap će gostovati na OK festu, koji se tradicionalno održava na Tjentištu, i povodom ovog nastupa razgovarali smo sa gitaristom benda Vladimirom Radusinovićem Raduletom i bas gitaristom Zoranom Lekićem Lekijem.

Za početak bih da Vas pitam kako provodite vrijeme u karantini?

LEKI: Kada nije policijski čas, odrađujem obaveze kao upravnik stambene zajednice u dve zgrade sa ukupno trideset spratova i preko tri stotine i osamdeset duša. Organizujem i lično vršim nabavku za neke starije komšije kojima je zabranjen izlazak iz domova, dezinfekciju ulaza i liftova i slično. Vikendima kad je produžen policijski čas idem na svoje parče raja od dvadeset ari na obroncima Fruške gore. Pošto tamo nemam ni struju ni vodu, život se poprilično uspori, diskonektujem se sa svih otrovnih i zaraženih društvenih zbivanja. U toj zabiti nema nošenja zaštitnih maski ni rukavica, osim radnih. Kada uveče sve utihne, kao da je neko spustio sve reglere. Palimo logorsku vatru i pijuckamo rakiju. Fizički može da se oseti tišina i spuštanje tenzija. Rano leganje, rano ustajanje. I odmah sam na vazduhu. Rad na zemlji i sa zemljom je čist zen-budizam. Još nas je i vreme poslužilo u tom periodu.

RADULE: Ja sam se početkom januara sa porodicom preselio u Sremsku Kamenicu i vreme provodim u sređivanju i testiranju studija i kuće, tako da zanimacije imam dovoljno, a i prostora za kretanje, gore-dole.

Mislite li da je ovaj virus zaista opasan kao što se o njemu u medijima govori?

LEKI: To treba pre svega pitati medicinske radnike, pogotovu one koji su u epicentrima žarišta. Kad vidim sve one grozne snimke o prenatrpanim bolnicama, sa raznih krajeva sveta, sa izbezumljenim medicinskim osobljem u skafanderima, tamo gde imaju zaštitnu opremu, ne mislim da je bezazlen. A posebno  je opasan kao izgovor autoritarnim sistemima da povećavaju represiju i manipulaciju sopstvenog stanovništva. Da, jako je opasan virus, i opasniji nego što se govori po medijima!

RADULE: Virus sam po sebi daleko od toga da nije opasan, naprotiv, ali upravo to što je Leki napomenuo ga čini još opasnijim, jer su mu saveznici oni na čijim bi mestima trebalo da budu stručni i sposobni ljudi od opšteg poverenja. Pokazalo se koliko nam je zdravstveni sistem urušen, kako nekompetentni ljudi odlučuju o rešavanju problema kojima nisu dorasli, kako se stvari zataškavaju, situacija koristi za političku kampanju i neometano širenje i nameštanje poslova. Nismo usamljeni u tome, dobar deo sveta je u sličnoj situaciji.

Ovog ljeta ste pozvani na OK fest. Da li ste ikada prije bili na Tjentištu?

LEKI: Na Ok festu smo bili već dva puta. Prošli put smo bili previše kratko, zbog nečega smo žurili dalje, da li beše neka svirka, ili šta već. Nadam se da ćemo ovaj put provesti bar još jedan dan na Tjentištu, da uživamo u fantastičnoj prirodi i druženju sa divnim ljudima. I da plivamo ujutro u jezeru. Na Tjentištu sam bio u par navrata još kao klinac, kad smo porodično kolima išli na more, pa smo neizostavno obilazili i spomenik praveći tu pauzu. Mama učiteljica je uvek imala i prigodnu priču o događajima vezanim za spomenik u „Dolini heroja“. Vadila se i kamperska oprema, obrok u prirodi.

RADULE: Ja sam kao klinac jednom prilikom sa ćaletom prenoćio na Tjentištu i pecao na list šumske žabe.

Šta vama znači Sutjeska i NOB? Mislite li da se vrijedilo boriti za ideale za koje su se borili partizani i mislite li da je fašizam iskorijenjen?

RADULE: Mislim da je vredelo jer su ideali onog vremena bili jednakost i solidarnost, za razliku od samoživosti i konzumerstva, koji su današnji ideali. Nažalost, na putu ka tome smo usled raznih unutrašnjih okolnosti i svetske politike došli do toga da je sve manje bilo komunista, a više komunjara. Ideja se razvodnila i izvitoperila i na kraju se sve razrušilo u krvi. Kod nas se desilo da su revoluciju pojela njena deca. Vredelo je zbog onih generacija koje su u tih par decenija od zaostale, poljoprivredne, nerazvijene i ratom razrušene zemlje izgradili infrastrukturu i napravili srednje razvijenu zemlju, čiji su stručnjaci i proizvodi bili konkurentni po celom svetu, pasoš sa kojim se putovalo i prilično uređeno društvo. U onom jednopartijskom sistemu je bilo više demokratije nego nakon uvođenja višepartijskog sistema i bili smo više nezavisni pre nezavisnosti. Malo čudno zvuči, ali čini mi se da je tako. Da ne širim priču, fašizam je sluga krupnog kapitala koji je samo promenio pojavni oblik koji jedva uspeva da zadrži  do trenutka kada pomisli da je svemoćan, kada padaju maske

LEKI: Mene pominjanje Sutjeske i NOB-a pre svega vraća u detinjstvo koje je bilo bezbrižno i idilično, pošto sam odrastao u malom mestu na obali Tise, Tom Sojer varijanta. A što se tiče borbe partizana za ideale, biću oprezan tu, jer pitanje je koliko se njih borilo iz ideoloških razloga ili su se jednostavno borili za goli život i opstanak koji im je bio ugrožen. Kako je sve to posle prikazano i predstavljeno i u šta se sve pretvorilo druga je priča. Fašizam, naravno, nije iskorenjen. Najnoviji primeri u našem društvu kada se koriste navijačke kriminogene falange za obračun sa političkim protivnicima i uterivanje straha običnim ljudima su dokaz za to!

Šta će publika moći čuti na Tjentištu, da li ćete repertoar bazirati na novijim ili starijim albumima?

LEKI: Set lista će biti presek cele karijere, nekoliko najnovijih stvari koje do sada nismo svirali osim na par live promocija poslednjeg vinilnog izdanja „JBTPOP“ kojeg smo objavili jesenas u saradnji sa nemačkim bendom “Defenders of the Universe”. A pošto je festival u pitanju neizostavno će biti gomila starih hitova, što ja volim da kažem „narodnjaka“.

Koji su planovi Ateista u narednom periodu?

RADULE: Nismo stigli pošteno ni da promovišemo “JBTPOP”, a od novih pesama imamo nešto u planu da snimimo, ali o tom potom. Imaćemo poprilično vremena po tom pitanju, ako nas nešto ne omete u tome.

Tekst je prenet sa portala BUKA.