Mladi Albanac sakupljanjem videa nastoji da sačuva dokaze o zločinima na Kosovu

„Ne samo nove materijale koje sam našao, već ne mogu se odupreti ni da ponovo pogledam one koje sam prethodno našao. Tada ne mogu ostati smiren”, objašnjava on.

Radi se o amaterskim snimcima koje su snimili civili očevici ili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), ali i televiziskim snimcima, koji su snimljeni tokom ili neposredno nakon zločina. Šalja na svojim policama čuva i nekoliko audio zapisa masakara.

Neka su videa snimili njemu poznati ljudi, ali većinu snimaka su napravile osobe koje ne poznaje.

„U većini slučajeva snimili su ih civili i mediji, ali postoje i neki za koje je teško odgonetnuti ko ih je snimio”, naglašava on.

Šalja objašnjava da često nedeljama ili čak i mesecima pregovara sa ljudima da ih ubedi da mu daju svoje snimke.

„Vrlo je teško sakupljati takav materijal kao privatna osoba. Ljudi se ustručavaju da ih predaju, često nemaju poverenja u nameru”, ističe on.

Nemontirani snimci, uglavnom bez zvuka, do sada nisu javno prikazivani.

Na jednom videu snimljen je masakr kojeg su srpske snage počinile u selu Rogovo u južnom Kosova, gde je u januaru 1999. godine ubijen 21 Albanac. Polovina žrtava nalazila se u crvenom kombiju, dok su ostali pogođeni u njihovim kućama.

Na videu se vidi kako srpski policajci sakupljaju leševe civila i stavljaju ih ispred kuća. Snimci jasno pokazuju da je među njima jedna osoba još uvek živa jer se vidi njen dah u hladnome zraku.

Na licu mesta vide se i članovi Verifikacione misije OEBS-a, koja je tokom rata bila prisutna na Kosovu. Na kraju, policajci postavljaju automatske puške pored civilnih žrtava da bi se pokazalo da su to zapravo borci OVK koji su ubijeni u borbi.

„Mnogo je gorkih istina koje nismo znali”

Šalja kaže da nije znao šta rat zapravo znači dok u aprilu 1998. nije nestao njegov stric, doktor Hafir Šalja, nakon što ga je srpska policija odvela na ispitivanje, a zatim su srpske snage ubile njegovu dvadesetogodišnju sestru Ljuljejat na granici između Kosova i Albanije, zajedno sa još 40 pripadnika OVK.

Oni su išli u Albaniju po oružje za svoju borbu. Šalja ističe kako je pre nekoliko nedelja pronašao video koji pokazuje da je njegova sestra jedina odbila da se preda.

„Mnogo je gorkih istina koje nismo znali o ratu. Snimci otkrivaju nove stvari, često različite od onoga što nam je do sada rečeno“, naglašava on.

Dodaje kako se na nekim videima vide pripadnici srpskih jedinica koji su učestvovali u masakrima, ubistvima, otmicama i drugim zlostavljanjima.

„Mnogi snimci sadrže teške scene koje se ne mogu emitovati ili objaviti na društvenim mrežama. Ali oni mogu poslužiti tužiocima u njihovim istragama”, sugeriše on.

Šalja objašnjava da nije mogao da pronađe puno snimaka stvarnih borbi između OVK i srpskih snaga, ali da se od nekih na kojima su albanske izbeglice i pripadnici OVK može videti šta su preživeli na terenu.

U cilju njihovog očuvanja mnogi snimci zahtevaju stručnu intervenciju a i digitalizaciju. Šalja kaže da bi voleo da se i državne institucije uključe u ono što on radi, te da se pobrinu o dokazima koje je prikupio. On takođe traži i sredstva kako bi mogao da i dalje nastavi sa istraživanjima.

Vlada Kosova ponovo uspostavlja Institut za dokumentaciju ratnih zločina, koji je ugašen 2018. godine i Šalja dodaje da bi njegov video materijal mogao da bude od koristi.

Nedavno su kosovski političari u više navrata optužili Srbiju za genocid i naglasili da će pokrenuti slučajeve o tome pred međunarodnim sudovima, mada do sada vlasti nisu uspele da obezbede adekvatno dokumentovanje zločina za koje optužuju srpske snage.

„Kosovo nije istražilo i dokumentovalo ratne zločine. To je ono što me tera da radim ovaj posao”, naglašava Šalja.

Članak je prenet sa portala Balkan Insight.