Državni nadzor: Novinaru tajno instaliran špijunski softver u telefon tokom ispitivanja u policijskoj stanici

Autorka: Vesna Radojević; Izvor: Raskrikavanje

Kada je novinar Slaviša Milanov 21. februara ujutru seo za volan svog automobila i sa kolegom krenuo iz Dimitrovgrada ka Pirotu, jedino što mu je bilo na umu je da što pre stigne na važan sastanak u banci.

Na samo nekoliko kilometara od grada primetio je saobraćajnu policijsku patrolu koja ga je zaustavila.

Novinaru portala FAR iz pograničnog Dimitrovgrada ovo nije bilo čudno. I isprva je sve izgledalo kao rutinska provera dokumenata. Međutim, ubrzo mu je saopšteno da mora da pođe u Policijsku stanicu Pirot kako bi ga testirali na alkohol i droge.

„Bio sam iznenađen jer mi je bilo malo čudno da nekog u 11 sati pre podne vode u stanicu na test psihoaktivnih supstanci. I bio sam siguran da u sebi nemam nikakve supstance”, ispričao je Slaviša za Raskrikavanje.

Poslušao je instrukcije policajaca, otišao je sa njima u stanicu, a na ulazu predao lične stvari i mobilni telefon koji je pre toga na zahtev policajaca isključio. Ono što je trebalo da traje pola sata, pretvorilo se u gotovo dva i po sata čekanja i ispitivanja. Testovi su ubrzo završeni i oba su bila negativna. On je, međutim, ostao u stanici bez konkretnog objašnjenja.

A tamo je primetio niz čudnih situacija. Policajci su se ponašali zbunjeno, a jedan od njih je izlazio iz prostorije i razgovarao telefonom.

„Nakon završetka testa izašao je u hodnik i opet nekom javio telefonom da sam negativan i da ne može više da me zadržava.”

Odmah posle toga, prebačen je u drugu zgradu policije, gde su ga ispitivala dvojica muškaraca u civilu. Postavljali su mu pitanja o njegovom novinarskom radu kao i finansiranju portala FAR, potom i o njegovim odlascima u Bugarsku, kao i tome da li je preko granice prevezao dve osobe koje policija traži.

Pušten je više od dva i po sata kasnije, a telefon i stvari su mu vraćeni.

Po izlasku iz policijske zgrade, primetio je da nešto nije u redu sa njegovim telefonom. Mobilni internet i Wi-Fi bili su isključeni, baterija se brzo praznila, a aplikacije koje nije koristio bile su aktivne.

Nekoliko dana kasnije, instalirao je sigurnosnu aplikaciju koja je potvrdila njegove sumnje.

Iz policijske stanice u Pirotu izašao je sa špijunskim softverom u telefonu.

Srpski NoviSpy

Dok su Slavišu ispitivali, njegov telefon nije bio na sigurnom.

To je shvatio kada mu je sigurnosna aplikacija pokazala da je telefon bio aktivan tokom njegovog boravka u policiji i da su na njemu instalirane nove aplikacije. Nakon što ih je izbrisao, uređaj je proverio i tim međunarodne organizacije Amnesti (Amnesty International) koja se godinama bavi temom digitalne špijunaže.

Njihova analiza je pokazala da je sistem telefona pokrenut dvadesetak minuta nakon što ga je Slaviša isključio i predao službenicima na ulazu. Najpre je otključan sofisticiranom tehnologijom, a nakon toga je u njega instaliran špijunski softver.

I to softver do sada nepoznat stručnjacima za digitalnu bezbednost.

Forenzičari Amnestija su ga zbog toga nazvali NoviSpy.

Tragovi su pokazali da je ovaj softver instaliran pomoću alata Cellebrite UFED, tehnologije koju vlasti širom sveta koriste za otključavanje i skidanje podataka sa mobilnih uređaja.

Amnesti je Slavišin slučaj zabeležio u svom opširnom izveštaju o digitalnom špijuniranju u Srbiji objavljenom jutros, a u kome su opisane ogromne razmere zloupotrebe alata za prisluškivanje od strane službi bezbednosti u Srbiji. U izveštaju otkrivaju da su na telefone desetina ekoloških i političkih aktivista, pripadnika nevladnih organizacija i novinara instalirani špijunski softveri tokom njihovih privođenja na informativne razgovore u policijske stanice ili prostorije Bezbednosno-iinformativne agencije (BIA).

O nekoliko takvih slučajeva u svom najnovijem tekstu pisao je i BIRN.

NoviSpy, kako piše Amnesti, najverovatnije je lokalne proizvodnje.

„To je novi i do sada javnosti nepoznat špijunski softver za Android”, navodi se u izveštaju. Može da prikuplja izuzetno osetljive privatne informacije poput fotografija i drugih fajlova, da pravi snimke ekrana svih radnji na telefonu, prati lokaciju ili snima sa daljine putem kamere i mikrofona.

Pre nego što je obrisao sve nepoznate aplikacije, Slaviša je ovaj softver imao u telefonu pet dana.

Od svih opisanih slučajeva sajber špijuniranja u Amnestijevom izveštaju, samo je njemu NoviSpy instaliran u zgradi policijske uprave.

Svima ostalima se to dogodilo u prostorijama BIA-e.

Tragovi špijunskog softvera vode do bezbednosnih službi

Istraživanje Amnestija pokazalo je da je NoviSpy direktno povezan sa IP adresama koje pripadaju srpskoj Bezbednosno informativnoj agenciji.

Analiza je otkrila još jedan ključan detalj.

„Konfiguracioni podaci softvera upućuju na konkretnog zaposlenog u BIA”, stoji u izveštaju i dodaje se da je ovaj službenik ranije učestvovao u naporima BIA da nabavi špijunske alate od sada ugašene kompanije Hacking Team.

Slaviša je uz pomoć Nezavisnog udruženja novinara Srbije još u martu ove godine Višem javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv NN lica u Policijskoj stanici Pirot. Načelnik te uprave je u dopisu njegovoj advokatici rekao da u ovom slučaju postupak unutrašnje kontrole nije pokrenut, a iz dopisa se može zaključiti da je kroz razgovor sa policajcima utvrđeno da je sve bilo u redu.

Na pitanja novinarke Raskrikavanja nisu odgovorili ni iz tužilaštva ni iz policije.

Kruna Savović, advokatica Slaviše Milanova, kaže da ima informacije da je postupak po ovoj krivičnoj prijavi pokrenut, ali da nema nikakvih detalja šta je do sada urađeno sa tim.

„Sporost institucija govori o želji za odlaganjem, a želja za odlaganjem o želji za nerešavanjem”, kaže Savović za Raskrikavanje.

Slaviša Milanov sa kolegom vodi mali lokalni dvojezični portal u Dimitrovgradu, na granici sa Bugarskom koji broji nešto više od osam hiljada stanovnika. Pokrivaju, ipak, velike teme – korupciju gradskih čelnika, trošenje novca iz budžeta jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji i razne zloupotrebe u njihovoj maloj zajednici. Jedan su od retkih lokalnih medija koji i dalje odoleva pritiscima režima.

Kaže da je siguran da je na meti države zbog svog posla.

„Ovo mi je uradila država koja bi trebalo da štiti mene i sve nas”, dodaje. „Izuzetno je opasno bilo kome raditi nešto na takav način, a pogotovo u multietničkim sredinama”.

Kaže da se plaši i za sebe, porodicu, ali i za kolege.

„Žele da znaju ko su mi izvori i plašim se za njih. To mi je najveći strah”.

Tekst prenet sa portala Raskrikavanje.