Ispovest majke devojčice sa autizmom koja je brutalno uhapšena na blokadi: “Tretirali me kao da sam okoreli kriminalac, bacili u samicu koja smrdi na krv”

Autorka: Sanja Radovanović, Izvor: Nova.rs

Juče je beogradska policija nasilno uhapsila ženu kod Fontane na Novom Beogradu jer je učestvovala u fizičkoj blokadi saobraćajnice u tom delu grada.

Snimak na kom se ona opire hapšenju, pokušavajući da policajcima stavi do znanja da ništa nije uradila jer je u trenutku kada su naišli bila na zelenoj površini i mirno sedela u hladu, uznemirio je čitavu javnost.

Oni koji je poznaju, pisali su po društvenim mrežama da je u pitanju jedna nežna, krhka žena od svega pedesetak kilograma koja je samo došla da pruži podršku studentima u Srbiji jer ne može sama da se bori protiv vladajućeg režima, pošto ima dve ćerke o kojima brine, a mlađa ima autizam.

Redakcija Nova.rs stupila je u kontakt sa tom majkom, Vesnom Klačar, koja nam je ispričala do detalja šta je sve preživela od strane bahatih policajaca i to ni zbog čega.

„I dalje sam u stanju šoka. I dalje se borim s mislima koje mi naviru, nesvesna šta mi se juče dogodilo. Policajci su naišli tokom zajedničke akcije građana, međutim mi smo u tom trenutku bili na zelenoj površini, sedeli smo u hladu. Tražili su da nas legitimišu. Videla sam da neki od policajaca nemaju onu pločicu sa prezimenom, zbog čega smo ih pitali da li su legitimisali okupljene u Ćacilendu, zašto traže od nas isprave… Svi su dali lične karte, ali ja nisam želela“, priča Vesna za naš portal.

Svesna posledica

Svesna da će imati neke posledice, Vesna i dalje odbija da da ličnu kartu.

„Svašta sam doživela u životu od SNS režima i iz revolta prema tom lošem iskustvu, nisam želela da dam ličnu kartu policajcima. Ja sam, inače, diplomirnai arheolog, a radila sam na trafici u nehumanim ulosivma, bez ve-cea. Ali nisam se žalila jer nisam želela da preko te stranke dobijem posao. Ne treba mi posao preko njih. Tako da su me policajci uhvatili, pokušavajući da me ubace u kola. Opirala sam se, ali nisam nikoga od njih udarila, niti sam to želela. Jedini cilj mi je bio da dođem na blokadu i pomognem u ostvarivanju pravde“, naglašava ona.

Ističe da je usled te nepravde koju svakodnevno doživljava i ona i većina ljudi u Srbiji, i dalje postavljala pitanja policajcima da li su uhapsili nekoga zbog pogibije šesnaestoro ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

„Da li imate sestru, da li imate ćerku, majku? Sve sam ih to pitala jer su se prema meni ophodili kao prema najvećem okorelom kriminalcu. Osećala sam se kao stoka. Na kraju su me ubacili u neku samicu, ne znam šta je već, ali je jeziva, jeziva“, priča ona.

Potom se vratila na trenutak kada je tek dovedena u policijsku stanicu Novi Beograd.

„Gurali su me sve vreme i guranje se i nastavilo u policijskoj stanici. Uveli su me u kancelariju i nisu mi dali da iskoristim svoje pravo na telefonski poziv. Ništa od onoga što je po pravu uhapšenog. Provocirali su me sve vreme, pitali me kako me nije sramota da izađem na ulicu, ko će da mi čuva decu, dobiću otkaz, zar nemam pametnija posla… Preturali su mi ranac, naterali su me da se izujem. Onda je došla policajka i skinula mi grudnjak. Grozno, grozno“, priča Vesna drhtavim glasom.

Potom je odvedena u samicu gde je provela nekoliko sati.

Tekst je prenet sa portala Nova.rs.