Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije, obeležila 2024.godinu (VIDEO)

Apelacioni sud u Beogradu u februaru 2024.godine saopštava, da je doneo presudu u kojoj je ocenjeno da nema dokaz da su okrivljeni Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić organizovali i učestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije vlasnika, direktora glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika “Evropljanin”. Prethodno su takođe sudije, ali Višeg suda na osnovu tih istih dokaza rekle da jesu krivi i osudile ih na 100 godina zatvora.

Nakon oslobađajuće presude novinari pred Apelacioni sud na poziv fondacije „Slavko Ćuruvija“, donese ogledala za sudije i poruku “Ubili ste pravdu, ali istina živi”.

„Došli smo da pokažemo koliko nas ova nepravedna presuda boli“ rekla je Ivana Stefanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.

O tome da bi konačna presuda mogla biti i oslobađajuća dugo se spekulisalo i to izgeda ne bez osnova. Ispostavilo se da je sudsko veće presudu donalo deset meseci pre nego što je ona javno objavljena, odnosno u apilu 2023. Za Insajder je o mogućnosti takvog ishoda govorio Dragan Kecman, policijski inspektor, čiju je karijeru obeležila istraga o ubistvu novinara u emisiji Brankice Stanković “Kad pobedi mrak”.

Brankica Stanković: ” S obzirom na to da je reč o ubistvu novinara 1999. godine i da je taj novinar prethodno proglašen za izdajnika, kroz Vašu priču jednog policijskog inspektora i kroz priču tog slučaja mi bismo da vidimo gde smo i zašto smo tu gde jesmo 24 godine kasnije?”

Dragan Kecman: “Upravo tako. Znači da vidimo ako bude se potvrdilo i ako bude definitivno oslobađajuća presuda, gde se nalazimo. Evo dobro pitanje ne samo za komisiju, za policijske službenike koji su radili, nego i za vas novinare i za celo društvo – gde se nalazimo sad u ovom vremenu i u kom periodu se mi to nalazimo.”

O tome u kakvom vremenu se nalazimo televizija Insajder je jasno rekla nakon što je oslobađajuća presuda objavljena. Zacrnili smo ekran zbog poruke koju bi takva presuda mogla da pošalje, upozorili da je targetiranje novinara koje se ponavlja nedopustivo i pozvali vlasti da poštuju zakone i Ustav ove države – koji garantuju bezbednost i slobodu govora svim građanima.

Nepravnosnažno suđen,i a pravnosnažno oslobođeni za ubistvo Slavka Ćuruvije nekoliko meseci kasnije podneli su tužbe, a pre svega protiv Fondacije Slavko Ćuruvija. Trojica oslobođenih traže pola miliona dinara zbog navoda u saopštenju pod naslovom „Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom Apelacionog suda: Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”. Objedinjeni postupak protiv fondacije počeće u februaru 2025.

U međuvremenu u javnosti su se pojavile fotografije Miroslava Kurak, kome se sudilo u odsustvu, jer nadležne institucije Srbije nisu uspele da ga lociraju tokom celog trajanja postupka. Na fotografijama na Instagram profilu njegovog sina ne može da se utvrdi da li su nastale u Srbiji, ali ono što je jasno – Miroslav Kurak se više ne skriva.

A, ono što niko nije demantovao to su dokazi da je Ćuruvija pre ubistva praćen, da ga je pratila služba državne bezbednosti, da je kroz režimske medije i izjave tadašnje vlasti proglašavan za izdajnika i stranog plaćenika. Koliko je njegov slučaj jasno upozorenje da je praćenje i prisluškivanje, a onda i targetiranje novinara opasno, moraju da pokažu institucije.

Na samom kraju godine pojavilo se zabrinjavajuće istraživanje Amensti internešnala nakon koga su predstavnici deset organizacija civilnog društva Tužilaštvu za vosokotehnološki kriminal podneli krivičnu prijavu protiv N.N. lica u BIA i Policiji Srbije. Tužilaštvo bi trebalo da proveri navode da su , telefoni aktivista i novinara prisilno otključavani i “zaraženi” špijunskim softverom i to dok su oni bili na razgovorima u policiji i BIA.

MUP je odmah po objavljivanju izveštaja Amnesti internešnala odbacio optužbe, navodeći da se softver za prisluškivanje koristi isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku Srbije i da se taj forenzički alat na isti način koristi i u drugim policijama sveta.