Novi slučaj radne eksploatacije (VIDEO)

Jedanaest radnika, ovog puta iz Indije, koji trenutno borave u Zrenjaninu, pre deset dana su se odvažili da policiji prijave težak položaj u kom su se našli. Iako im je istekla viza, a u Srbiji za njih više nema angažmana, poslodavac je uprkos obavezi, odbio da im kupi avionske karte za povratak. Rekli su im da moraju da se strpe tri meseca, posle čega će im naći drugi posao. Uprkos njihovom insistiranju da im bude omogućeno da idu kući, poslodavac je odbio da im vrati pasoše, isplati zaostale zarade i kupi avionske karte.

“31. januara nam šef nije dao novac i ja sam pozvao policiju tog dana posle ponoći. Te iste noći su došli ljudi iz “China Energy“, njih možda 10, 12 ponudili nam 1.700 dolara koje duguju i kartu, sve, samo da idemo. Rekli su da će nam to dati, ali nisu nam dali, tražili su nam da potpišemo neki papir. Kažu da su hteli da nam daju novac i kartu odmah i da odemo u Beograd. Bila je noć. Rekli su nam da odemo istog trenutka, ali sam ja to odbio, rekao sam da ću otići po danu. Onda me je on napao i posle toga sam pozvao policiju“, svedoči jedan od njih.

Borave u nehumanim uslovima, kažu da mesecima dobijaju iste, oskudne obroke. Niko im prilikom dolaska nije rekao gde će i kakve poslove u Srbiji uopšte raditi.

“Ovi uslovi nisu dobri, toalet, spavaća soba, soba u kojoj spavamo i boravimo nisu dobre, a ni hrana. Jedemo kokoške i jaja svakog dana već dve godine, ista hrana“, dodaje naš sagovornik.

“Nema dušeka, jastuka, bez dobre hrane, kupatilo niko ne čisti“, dodaje njegov kolega.

“Ja bih sve što su vam rekli stavila, provukla kroz indikatore Međunarodne organizacije rada “IOM“. To su indikatori koji nam govore da li se u toj situaciji može govoriti o radnoj eksploataciji, kao obliku trgovine ljudima“, ocenjuje za Insajder Mirjana Mitić.

Agencija koja ih je angažovala u Indiji uzela je od svakog po tri i po hiljade dolara, kako bi im osigurala posao.

“To je za nekog ko živi u indiji, čije je materijalno stanje ugroženo velika svota novca i zbog toga su oni morali da podižu kredite“, dodaje ona

Posao im je našla indijska agencija za zapošljavanje, a ugovor o radu su potpisali sa kineskom kompanijom “China Energy Engeneering Group TEPC“, firmom koja je u Srbiju pre dve godine dovela i radnike iz Vijetnama. Njih više od 300 radilo je na gradilištu fabrike Ling Long i žalili su se da im je ograničeno kretanje i da borave u nehumanim uslovima.

Radnici iz Indije kažu da su prvih petnaestak meseci takođe radili na gradilištu fabrike guma, a zatim na izgradnji pruge u Subotici. Prethodnih nekoliko meseci za njih u Srbiji nema posla.

Iz Linglonga odgovaraju da su sa “China Energy“ okončali saradnju u septembru 2022. i da na njihovom gradilištu nikada nisu bili angažovani radnici iz Indije. Ko govori istinu, trebalo bi da utvrdi istraga koju je naložilo zrenjaninsko Više tužilaštvo. Policija prikuplja podatke, dok Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima o svemu još ćuti.

Milica Marinković (A11) za Marker: Civilni sektor i mediji na neki način ponovo igraju ulogu države

Milica Marinković iz nevladine organizacije A11 gostujući u emisiji Marker istakla je da se ponovo dešava da u slučaju eksploatacije stranih radnika u Srbiji civilni sektor i mediji na neki način igraju ulogu države.

Pre desetak dana su mediji otkrili položaj indijskih radnika na gradilištu fabrike Ling Loga u Zrenjaninu. U međuvremenu je Zrenjaninsko više tužilaštvo održalo sastanak sa policijom, svojim inspektoratom za rad i Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima i od njih su zatražili da se prikupe informacije o navodima radnika.

Na pitanje Insajdera s obzirom na osetljiv položaj u kojem se radnici nalaze, da li ta faza istrage traje nerazumno dugo, sagovornica Insajdera odgovora da bi ovakvi slučajevi trebali da budu prioritet.

“Pre svega, ima tu dosta faktora rizika i prosto položaj u kojem se ti radnici nalaze, njihovo nemanje prosto dovoljno sredstava, informisanosti, poznavanja jezika i svakako ove proste procedure moraju sadržati određenu hitnost. Ono što je takođe značajno da su to otkrili mediji. I mi sada već koji put po redu imamo medije, a samim tim prateći negde tu i civilni sektor, one koji igraju na neki način ulogu države, alarmiraju javnost i vrše pritisak da se sprovodu zakoni. Što svakako nije dobro. Jeste da mi treba svi da budemo uključeni, da pratimo slučaj, ali prosto ne možemo da preuzimamo ulogu države na taj način i da država mora da primenjuje ovlašćenja u ovim situacijama“, ističe sagovornica Insajdera iz nevladine organizacije A11.

Pre dve godine nevladine organizacije, među njima i inicijativa A11, su obavestile nadležne institucije Srbije o teškom položaju tada vijetnamskih radnika. Ipak Milica Marinković ističe da se do danas nije utvrdila odgovornost i da je tada trebalo samo da se primene zakoni Republike Srbije.

“Trebalo je da se pruži zaštita upravo ljudima za koje se sumnja da su žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, u smislu da se utvrdi taj status, da se njima obezbedi siguran prostor gde mogu da govore, da mogu da svedoče, da mogu da kažu šta se desilo i svakako da im se pruži ta sigurnost povratak kući za one koji su to želeli“, zaključuje Milica Marinković.