Insajder debata o izborima: Više nije dovoljno reći „ua vlast“ (VIDEO)

Uoči izbora koji su najavljeni za 26. april, u Insajder debati prvi put našla se i jedna prazna stolica – namenjena predstavnicima vlasti ili opozicije. Jedni se nisu javljali na telefonske pozive, a drugi su birali gde, kada i s kim će probijati medijski mrak.

Dok Žanetić smatra da je to „njihov izbor“, Bogosavljević navodi da je „najbesmislenije što ne razgovaraju oni koji se preporučuju da odlučuju“.

„Nije ovo vreme za jednostavno biti samo protiv nečega ili samo za nešto“, smatra on.

U matematici postoje potrebni i dovoljni uslovi, objašnjava Bogosavljević, a potrebni uslov ukoliko ste opozicija je da budete protiv vlasti. To međutim, kako dodaje, više nije dovoljno.

„Bilo je dovoljno dvehiljadite. Tadašnjoj udruženoj opoziciji bilo je bitno samo da kažu ’ua Milošević’ i dovoljno je bilo, svet je već priznao unapred ako slučajno nešto urade, novca je bilo za njih, narod je bio jako nezadovoljan i to je bilo lako.  Sada evo već imamo sedam izbornih ciklusa u kojima SNS pobeđuje i znamo po svim istraživanjima i po osećaju da će pobediti opet. Nije dovoljno vikati ’ua vlast’ nego je potrebno reći ova vlast ne radi ovo dobro, a mi bismo radili na ovaj način“, navodi istraživač javnog mnjenja.

Debata u trenutnoj atmosferi u Srbiji, uveren je Žanetić, nije moguća.

„Imate sportiste koji smatraju da igraju fudbal i sportiste koji smatraju da igraju košarku, a obe vrste sportista igraju vaterpolo. U toj vrsti debate nema debate. Ne možete da ih saglasite oko jedne stvari, nema koordinata, nema ničega“, navodi on i dodaje da je „trenutna politička rasprava u Srbiji uglavnom ograničena na dnevne događaje i afere“.

Žanetić dodaje da se u poslednje vreme u Americi često koristi izraz „cenzura bukom“ kojim se opisuje situacija kada se nametnutim temama vode kampanje buke koja se stvara kako bi se pokrila suštinski važna pitanja za neku zemlju, a to se, smatra, dešava i kod nas, kao i u celom svetu.

„Srbija je blizu Turske i Mađarske, ne demokratije“

Srbija, prema mišljenju sagovornika u Insajder debati, nije demokratska država.

„Sistem u kojem mi trenutno živimo dvoumi se da li da bude takozvana iliberalna ili fasadna demokratija, gde izbori služe samo za legitimizaciju i legalizaciju vlasti koja je izbrisala granice između partije i države, partije i ekonomije. Ili ćemo da budemo možda recimo nešto što se zove režim dominantne partije, kao što na primer postoji u Bavarskoj“, navodi Žanetić.

Kako dodaje, prema njegovom mišljenju, „Srbija ne bi prošla tehnički pregled za demokratsko društvo“.

„Mi smo demokratsko društvo u ograničenom obliku i kapacitetu. Ako kažemo da se približavamo nekoj Turskoj ili nekoj Mađarskoj, a da su one zvanično zemlje hibridnih režima, odnosno mešavine autokratije i demokratije, u tom slučaju ne možemo da govorimo o regularnoj demokratskoj diskusiji“, rekao je Žanetić.

Bogosavljević dodaje da je „zanimljivo da su te zemlje prošle tehnički pregled demokratije“.

„Bojim se da sve sad prolaze, nije pitanje tehničkog pregleda, pitanje je nekog dubokog i ozbiljno promišljanja da li jesmo ili nismo ispunili sve što treba da se ispuni. Ne vidim da smo sve ispunili i ne mogu da to nađem tačno gde je krivac, mislim da je naprosto 10 godina koje smo imali opšteg zastoja, neverovatnog zastoja u svemu, sankcija, pa sve ostalo što je to pratilo i posle toga veoma brzo smenjivanje vlasti, nije dozvolilo da se išta dokrajči“, smatra Bogosavljević.

Naglašava da je ovo prva vlast posle Miloševićeve vlasti koja ima 50 odsto „u svojim rukama“ i ona će, prema njegovom mišljenju, biti kriva ili zaslužna za sve što se bude dešavalo.

„Izbori će biti propuštena šansa onih koji žele nešto da promene“

Najavljene izbore u Srbiji bojkotuje veliki deo opozicionih stranaka pokušavajući da na taj način ospori njihov legitimitet. Međutim, oni će svakako biti održani, a legitimitet će oceniti i međunarodna zajednica, navodi Bogosavljević.

„Izbori će biti održani u formatu izbora, učestvovaće ko bude učestvovao, međunarodna zajednica će to oceniti kao legitimno ili kao nelegitimno i to će se desiti i posle toga će se nastaviti ovakav partijski život kakav je bio, ovakav skupštinski, ovakav život vlasti“, navodi on.

Kako kaže, promene su sa praktične tačke gledišta nužne, ali ne i moguće.

„Promene nisu sad moguće tako što bi se zamenila jedna vlast drugom, prosto imamo jednog giganta i gomilu patuljaka. Ti patuljci su u velikoj meri napravili sami sebe patuljcima zato što su se cepkali sve vreme, od kad su prvi put izgubili vlast, pa do sada“, smatra Bogosavljević.

On ocenjuje da će predstojeći izbori biti još jedna propuštena šansa onih koji žele nešto da promene.

„Ako sad pogledate stranke koje su bojkotu, njihov pojedinačni rejting se vrsti negde preko 17 odsto, izašao je i do 22, uz malu kampanju išao bi do 25 odsto. Sa 25 odsto vi osvajate 30 odsto parlamenta. Da li je možda bilo pametnije, iako je potpuno legitimno da neko odluči da bojkotuje, da se taj ceo kapacitet iskoristi da se uđe u parlament i da se onda u parlamentu napada vlast ili je pametnije da se bojkotuje? Ne znam, ne znam šta je pametnije, moj stav je da se čini da će ovo biti još jedna propuštena šansa“, ponavlja on.

Da je bojkot izbora pametan izbor, nije siguran ni marketinški stručnjak Vojislav Žanetić.

„Nemam odgovor šta je pametnije nikada, ali znam šta je na stolu. Na stolu je pitanje legitimnosti trenutnog sistema. Ukoliko sistem bude imao određeni broj ljudi koji su uspeli da izađu na izbore moći će za sebe da tvrdi da ima legitimitet, a ukoliko se taj procenat podbaci, onda će ona druga strana moći za sebe da kaže da je osporila taj legitimitet. Legitimitet će u svakom slučaju biti okrnjen i cela priča sa fasadnim demokratijama u je u tome koliku količinu legitimiteta one uspevaju sebi da obezbede“, podseća Žanetić.

Dodaje da su i za osporavanje legitimiteta su potrebna i sredstva i kampanja.

„Mi nemamo dovoljno para u zemlji da bismo imali više političkih opcija, pod jedan i pod dva politička kampanja je moguća za one subjekte u političkom životu zemlje koji imaju međunarodnu podršku. Kad kažem međunarodnu, mislim na podršku zapada, one zemlje koje su zainteresovane za rešavanje kosovskog problema, a druga podrška je podrška istočnih zemalja, to su one zemlje koji nisu zainteresovane za rešavanje kosovskog problema. To vam je sad jedna igranka u ovoj zemlji koja dodatno komplikuje tu jednu fer priču o izborima“, ocenjuje Žanetić.

Bojkot kao čistilište opozicije

Bogosavljević je u Insajder debati izneo i statističke podatke o glasačima. Naime, kako navodi, 10 odsto ljudi odlučuje da ne izađe na izbore u poslednjih nedelju dana, od čega dve trećine poslednjeg dana odluči da ne izađe na izbore.

„Oko 500.000 ljudi se odluči u poslednjih dana, od toga 220.000 u poslednjem danu. Oko 700.000 ljudi je glasalo, ali je izašlo sa glasanja sa stavom ’pa mogao sam i za nekog drugog’. Vi imate jedan broj glasača koji je stalno za nekoga i to je stabilan deo biračkog tela, ali imate i gomilu ljudi koji ne sede sa olovkom i podvlače šta je ko rekao i razmišljaju da li je to najbolje ili nije najbolje, da li je to fasadna demokratija ili nije fasadna demokratija, nego prosto razmišljaju o sebi kako da prežive… Jedino što će rezultat bojkota sasvim sigurno doneti, doneće čistilište neko u opoziciji. Jedna borba za prevlast u opoziciji će se time razrešiti“, zaključuje Bogosavljević.

Žanetić dodaje da će bojkot doneti i nereprezentativan uzorak sprskog parlamenta i to u trenucima kada je za Srbiju važno da bude reprezentativan.

Na pitanje novinarke Suzane Trninić da li uopšte može biti slobodnih izbora bez slobodnih medija, Žanetić navodi da se „ne mogu imati fer i ravnopravni izbori dok se ne odluči da se živi u zemlji koja neguje fer i ravnopravne izbore“.

„Izbori u ovom trenutku nisu ni ravnopravni, ni fer, a deo te ukupne klackalice koji se između ostalog sastoji i u korišćenju javnih resursa, nedostatku granice između partijskih i državnih diskursa. Deo tog mozaika prestavljaju izbori“, smatra on.

Bogosavljević dodaje da su „mediji ozbiljan preduslov dobrih izbora i dobrih temelja donošenja odluka birača za koga će da glasaju“.

„Mi trenutno imamo navijačke medije u velikoj meri, praktično to nije nelegitimno i medije koji su svojim kvalitetom toliko nisko. Oko 440 miliona koliko je u budžetu odvojeno za medije deli se na oko 2.400 medijskih jedinica. Bez kvalitetnih medija, a to znači i objektivnog informisanja, pa makar bili navijači, nema dobrih izbora. Samo što je to proces koji nije započet sada i neće se završiti brzo“, zaključio je on.