Beograd “slavi” rođendan šatorskog naselja u Pionirskom parku: Može li ponovo da se proširi do Skupštine?
Najistaknutiji među njima bio je student Medicinskog fakulteta Miloš Pavlović, koji je nešto pre montiranja šatorskog kampa, govorio na SNS-ovom mitingu u Jagodini. Ovo naselje vremenom je dobijalo i druge stanovnike, pa i veterane JSO-a, a brojne javne ličnosti – od sadašnjeg premijera Đura Macuta do desničara Miše Vacića – dolazile su u posetu stanovnicima improvizovanog kampa.
Kako je vreme prolazilo, a protesti nezadovoljnih studenata i građana se intezivirali, naselje je dobilo i metalnu ogradu, često premazanu tovatnom mašću, da bi se, nakon aprilskog mitinga vlasti, proširilo i na Ulicu Trg Nikole Pašića – ispred Narodne skupštine. Dobilo je svoje “TOITOI” mobilne toalete i kalorifere za grejanje.
Beli šatori, koji su često bili i prazni, su i goreli i leteli pod naletom vetra, studenti i građani zahtevali su njihovo uklanjanje, a dogodio se i incident kada je jedan muškarac ranio jednog od pristalica vlasti u ovom šatorskom naselju.
Sve vreme kolale su različite analize – šta je zapravo bit ovog šatorskog naselja? Živi zid ili vid provokacije za opoziciono orijentisane građane?
Istoričar Srđan Cvetković smatra da je ovo šatorsko naselje nastalo kao inspiracija na slične pokušaje koji su bili ranije primetni u Venecueli i u Ukrajini – „da se od lojalista napravi neki živi štit, kako bi predupredili da se tu ispred Predsedništva i Skupštine dešavaju razni skupovi, incidenti, performansi…“
„To je zapravo plod predsednikove paranoje i straha. Kada je strah bio veći, tako je i ‘Ćacilend’ rastao. U jednom trenutku je zauzeo ceo prostor između Predsedništva i Skupštine. Sada se opet sveo na onaj početni nivo kakav je bio u početku. Njegova uloga je pre svega odbrambena ili defanziva, u smislu da on demonstrira da ima lojalne ljude koji će ga štititi bez obzira na sve, i na policiju i na vojsku“, navodi on.
“Dobro je i da kanal sa ajkulama nisu iskopali…”
Cvetković dodaje da iako Vučić time gospodari – „lojalista nikad nije dosta“. Takvi „lojalisti“ kao i u Venecueli i Ukrajini, napominje on, imaju svoje „parapolicijske, paravojne formacije“ i imaju ulogu „dodatnog štita kada svi napuste predsednika, da oni ostanu poslednji“. Međutim, kaže on, takve formacije u pomenutim državama “i nisu nešto odbranile lidere kojima su služile”.
„Ćacilend se prosto pretvorio jedno vreme u nekakav zamak, gde je postojao čak i Gornji ‘Ćacilend’, to je ovo sada što je i ostalo, kula stražara. Tu je i ugašeno svetlo, gde se svašta dešava, gde su neki momci s kapuljačama, kao nekakvi vitezovi, kojima je data zemlja na upravu. Pa malo to liči na srednji vek. Samo što nisu krokodile pustili oko tog Gornjeg i Donjeg ‘Ćacilenda’ i iskopali kanal“, navodi on.
Cvetković podseća da su jedno vreme imali i nastavu u ovom šatorskom naselju, da su pokušali sa tribinama i kulturno-umetničkim programima. Bilo je i velikog ekrana gde su gledali najčešće fudbalske utakmice i obraćanja predsednika, nastavlja prisećanje.
„To je za pristalice vlasti bila neka vrsta amfiteatra, mesto gde treba da im se objasni kako treba da misle. Svetilište, hram, možemo reći. Pošto svaki grad u srednjem veku je morao da ima i neki hram, neku crkvu, on je tu sagradio eto i crkvu“, slikovit je naš sagovornik.
“Doprineo je padu popularnosti Vučića”
U naselju se i menjalo stanovništvo, kaže Cvetković, a bilo je dosta i „kriminalnog i polukriminalnog sveta“. Ali „red Templara ili kriminalaca“ je ostao čvrst, poručuje.
„Povremeno su ovi kmetovi dolazili, koji su poslani po opštinama, pa su čak isticali i iz koje su opštine. Doneli su plastične stolice i sedeli i dežurali, kao besplosleni. Čak i na 40 stepeni su igrali šah i domine. Verovatno po zadatku, služeni poslu koji im je izmišljen. U kriznim situacijama pritiskali su pučanstvo koje pozovu, ali redovno su bili kriminalci i dežurne službe u vidu opštinskih penzionera, AFŽ-ova, koji u radu imali zadatak da dežuraju“, smatra on.
Mnogima čak i iz članstva SNS-a, kaže on, taj „posao nije legao srcu“, jer se pretvorio, kako navodi, u „smarajuću“ obavezu.
„Ćacilend je doprioneo njegovoj (Vučićevoj, prim. nov) nepopularnosti. Siguran sam da mu je u Beogradu on oborio rejting barem 10 odsto“, mišljenja je istoričar.
Pionirski park, ipak, i dalje je ograđen metalnim ogradama, a u ovom zaštićenom kulturnom dobru se još nalaze šatori. Do kada? Nije poznato.
Cvetković smatra i da će se improvizovano šatorsko naselje raširiti u prvom trenutku, a pogodno tle za to su, kako napominje, predstojeći izbori. „Priča o „Ćacilendu“ nije završena“, zaključuje.
Zašto je važno da ovo ostane „zabranjeni grad“?
“Najslobodnijim mestom u Evropi”, ipak, brojnim građanima i novinarima slobodan prolazak nije bio dozvoljen, pa je čak u novembru prošle godine postavljen i svojevrstan kontrolni punkt gde je proveravano ko sme, a ko ne, da prođe ograđenim prostorom ispred Skupštine. Kontrolni punk u javnosti je nazvan i „srpskim Ček point Čarlijem“. Javnost je svedočila i brojnim napadima na novinare, aktiviste, narodne poslanike, građane.
Advokat Mihailo Pavlović u novembru 2025. godine inicirao je u sopstveno ime parnični postupak u kojem je tražio privremenu meru – da mu se do okončanja parnice omogući nesmetan prolazak ispred Narodne skupštine, do advokatske kancelarije i nazad.
Podneo je i tužbu kojom je tražio da se u potpunosti uklone svi objekti koji su se nalazili tada na Trgu Nikole Pašića, odnosno na samoj ulici.
„S obzirom na to da je u međuvremenu došlo do ovog oslobađanja tog dela ulice, ja sam nakon toga povukao zahtev za određivanje privremene mere. A što se tiče tužbe, to sam preinačio i tražio sam simboličnu naknadu od 10 hiljada dinara zbog povrede prava, jer ideja jeste da pokažemo da takve stvari zapravo nisu dozvoljene i da sloboda okupljanja sama po sebi nije apsolutno pravo koje ne trpi ograničenja i da ona mora biti ograničena pravima drugih, između ostalog na nesmetano kretanje ili da obavljaju svoj posao, odnosno pravo na rad. I to je u principu bio razlog zašto sam sve to inicirao. U maju bi trebalo da imamo ročište kada bi nadam se trebalo da se zaključi ovaj ceo taj postupak“, navodi Pavlović.
Ovaj advokat pretpostavlja da je više razloga zbog kojih je ovo šatorsko naselje bilo, a i dalje je, zabranjeni grad.
„Jedan od razloga jeste da se u najširem smislu te reči osigura zaštita za Predsedništvo i Narodnu skupštinu. Poučeni iskustvom od 5. oktobra 2000. godine kada je zapravo taj kritični skup održan ispred Narodne skupštine i odakle je faktički došlo do smene Slobodana Miloševića. Mi smo se sada našli u situaciji da je postojeća vlast, verovatno poučena tim iskustvom, odlučila da te lokalitete u najširem smislu te reči zatvori i da ne omogući pristup na bilo koji način“, kaže on.
Pavlović dodaje da u ovom trenutku, nakon uklanjanja jednog dela ovog naselja sa ulice ispred Skupštine, i dalje postoji jedan deo u Pionirskom parku koji je zatvoren za prolazak građana.
„Tako da bih ja pretpostavio u ovom trenutku, ako je reč o pretpostavci, da je zapravo ideja da se napravi jedna vrsta prvog zida zaštite u vidu u slučaju bilo kakvih protesta ili drugih razloga, odnosno prosto većeg okupljanja ljudi koje država bude smatrala, odnosno organi vlasti budu smatrali da ih mogu ugroziti. I to je zapravo vrlo verovatno glavni razlog zbog čega je to tada instalirano tu i zbog čega i dalje stoji tu gde stoji“, navodi on.
Matić: Surova sila usmerena protiv građana Srbije
Veran Matić, predsednik UO Asocijacije nezavisnih medija (ANEM), podseća da je ovo šatorsko naselje formirano najavom Vučića da ima 17.000 lojalista među kojima je i njegov brat, a koji će ga braniti više nego što bi i sam sebe branio.
„To je dakle, neka vrsta militarističkog privatnog porodičnog kampa, koji ima za cilj da po svaku cenu sačuva apsolutističku vlast Aleksandra Vučića. U tu svrhu regrutovani su kriminalci, ubice, osuđeni za teška krivična dela uglavnom nasilnici, plaćenici ili ucenjeni… Oni demonstriraju lojalističku vojsku, oni demonstriraju Srbiju iz vizure predsednika. On kaže nešto u stilu da je to jedino ostrvo slobode u Evropi danas“, navodi.
Matić napominje da u tom prostoru Pionirskog parka, prolaznice su napadane i pljačkane, novinarke i novinari napadani i vređani. Posebnu simboliku predstavlja to što je prostor između zgrade zakonodavne vlasti predstavnika takve vlasti ali ne i izvršne, kaže.
„I onda se izvršna preselila upravo u taj kamp, koji suspenduje sve zakone i predstavlja samo surovu silu usmerenu protiv građana Srbije – naka vrsta Tamnog Vilajeta. Ćacilend je drugo ime za diktaturu u nastajanju – ima upravo tu ulogu da nekim žargonskim imenom zameni definisanje pravog stanja stvari. Nasilni incidenti imaju ulogu zastrašivanja posebno javnosti, medija, ali i predstavljaju pokaznu vežbu i eksperiment kojom dinamikom i intenzitetom će se uvoditi diktatura u Srbiji“, zaključuje Matić.
Valja podsetiti da je predsednik Vučić inicijativom za uklanjanje šatora ispred Skupštine delimično ispunio jedan zahteva studentskog protesta 28. juna. Onaj drugi, o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, i dalje nije.
