Suđenje KRIK-u: Novinari u sudnici održali kratak kurs o javnim bazama podataka

Autorka: Nikolija Čodanović, Izvor: Cenzolovka

Suđenje novinarima KRIK-a po krivičnoj tužbi koju su podneli sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar Đorđević zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“, u kojoj se nalaze podaci o karijeri i imovini više od 50 sudija u Srbiji, danas je nastavljeno. 

Sudija i njen suprug u tužbi tvrde da su novinari neovlašćeno obrađivali njene lične podatke i traže dvogodišnju zabranu novinarskog rada i po 10 meseci zatvora za glavnog i odgovornog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i novinarku Bojanu Pavlović. Sudija i njen suprug podneli su i parničnu tužbu protiv novinara KRIK-a, zbog navodne povrede privatnosti, i tražili odštetu od 760.000 dinara.

Danas je nastavljeno saslušanje glavnog i odgovornog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, koji je odgovarao na pitanja punomoćnice tužiteljke Valentine Đorđević o izradi profila sudije Đorđević. 

Kratak kurs iz novinarstva

Dojčinović je rekao da je profile sudije Đorđević i njenog supruga radila novinarka Jelena Radivojević. Rad na profilima sudija koje su sudile u najvažnijim predmetima povezanim sa kriminalom i korupcijom uključuje podatke iz njihovih zvaničnih biografija, kao i informacije o predmetima na kojima su radili, šta poseduju od imovine, da li poseduju neku kompaniju i da li se protiv sudija vodio neki prekršajni ili krivični postupak. 

„To je kompleksan rad, mesecima se radi na tome”, istakao je Dojčinović.

On je dodao da postoji metodologija po kojoj se radi, ali da nema odgovore na konkretna pitanja gde su novinari pronašli sve informacije iz profila. Više je puta ponovio da on nije direktno učestvovao u radu na profilima, niti u samoj organizaciji posla, jer je urednica baze bila Bojana Jovanović.

Dojčinović je objasnio kako izgleda novinarski rad, šta je posao urednika i kako funkcioniše pretraga baze javnih podataka, poput katastra. Punomoćnica tužiteljke nastavila je da postavlja konkretna pitanja o samoj izradi profila, kao što je, na primer, gde je novinar našao podatak da je sudijin suprug advokat Aleksandar Đorđević član Naučno-istraživačkog instituta „Kirilo Savić”. Nakon ponovnog odgovora da ne zna, punomoćnica je odustala od većine pitanja. 

Dojčinović je objasnio da je sudija imala priliku da odgovori na novinarska pitanja pre objave same baze. 

„Mi se u našem radu rukovodimo time šta piše u zemljišnim knjigama i time što zovemo i pitamo osobe o kojima pišemo da li imaju nešto da dodaju, u slučaju da se nije dogodilo prevođenje imovine”, rekao je Dojčinović.

Veliki deo saslušanja bio je posvećen i objašnjavanju zbog čega je interes javnosti da zna imovinu sudijinog supruga.

„Ukoliko je javni funkcioner u aktivnom braku, onda se i on i njegov supružnik posmatraju kao jedna celina, ne mogu se odvojiti jedno od drugog. Mi nismo Aleksandra Đorđevića posmatrali kao advokata, već kao supruga sudije Đorđević”, objasnio je Dojčinović.

Kako je istakao, koncept baze treba da dovede do veće transparentnosti sudija i da ljudi znaju ko im sudi. Imovina je samo jedan od podataka koji sadrže profili, a novinari nisu izvodili zaključke, već objavljivali javno dostupne podatke, koje su proveravali fektčekeri, koji ne rade na samom profilu.

Punomoćnica Valentina Đorđević postavila je pitanje da li su podaci koji se nalaze u bazi dobili odobrenje državnih organa. 

„Protivno novinarskom poslu je da se traži odobrenje državnih organa. Mi kao novinari nemamo apsolutno nikakvu zakonsku obavezu da tražimo dozvolu od državnih organa za objavljivanje informacije”, objasnio je Dojčinović i dodao da su u dosadašnjem radu tražili mišljenje Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, ali tek nakon objave. 

Advokat Miodrag Stojankić uložio je primedbu na odbranu Dojčinovića:

„Smatram da je odbrana data u cilju izbegavanja krivične odgovornosti, da je kontradiktorna sama sebi i materijalnim dokazima u spisima predmeta, kao i da je odbranom priznata krivica za izvršenje krivičnog dela.”

Sa ovakvom primedbom da je odbrana data u cilju izbegavanja krivične odgovornosti, a istovremeno i da je priznata krivica (što je samo po sebi kontradiktorno, prim. nov.) saglasila se i punomoćnica tužiteljke Valentina Đurđević.

Pavlović: Podaci prošli test javnog interesa

Novinarka Bojana Pavlović je tužena zato što je autorka teksta koji sumira profile sudija. Pavlović se izjasnila da nije kriva i da ne postoji krivično delo koje joj se stavlja na teret. Naglasila je da se istraživanja rade godinama i objasnila na koji način se skupljaju podaci. 

„Svi podaci si bili dostupni i sada na sajtu Apelacionog suda možete da nađete ime i prezime, godinu rođenja i sud u kom radi sudija Đorđević”, objasnila je i dodala da se uz zvanične informacije prelistavaju i medijske arhive, što znači da su ti podaci već bili objavljeni.

Bojana Pavlović je naglasila da su se novinari KRIK-a, prilikom izrade profila sudija u bazi „Prosudi ko sudi”, obratili Visokom savetu sudstva, Višem sudu i ostalim sudovima.

„Podaci su prošli test javnog interesa. Kada su nam institucije davale informacije, znale su u koju svrhu će biti korišćene”, rekla je Pavlović i dodala da su kontaktirali sa oko 50 sudija, među kojima je bilo onih koji su sarađivali, davali dodatne informacije i samim tim su podržali bazu.

„Niko nas nije upozorio na nezakonito postupanje, niti da ne smemo da imamo te informacije”, naglasila je Pavlović. 

Za razliku od Stevana Dojčinovića, koji nije bio upoznat sa odgovorom sudije Đorđević, Bojana Pavlović rekla je da se seća kada joj je novinarka Jelena Radivojević prenela odgovor sudije. 

„Sećam se da je Jelena Radivojević negativno reagovala i da je rekla da sudija preti tužbom da radimo nešto nezakonito. Međutim, sudija se poziva na Zakon o sprečavanju korupcije, a on se ne odnosi na novinare. Na nas se odnose samo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o javnom informisanju”, objasnila je Pavlović.

Punomoćnici tužiteljke su pitali novinarku kako znaju da su podaci koje su dobili od zvaničnih institucija tačni, a ona je odgovorila da nemaju razlog da sumnjaju u ono šta dostave državni organi. 

Posle još jedne lekcije o prikupljanju informacija, pretrazi katastra i drugih baza podataka, kao i objašnjavanja da je novinarski rad na profilu sudije Đorđević trajao godinu dana, Pavlović je završila svoje svedočenje. 

Punomoćnici tužiteljke su uložili istu kontradiktornu primedbu da je Pavlović odgovorom istovremeno izbegavala krivičnu odgovornost i priznala krivicu.

Sudija u ovom predmetu Dušica Ristić rekla je da će na sledećem ročištu biti ispitivana novinarka Jelena Radivojević, koja je autorka profila sudije Dušanke Đorđević. Advokatica odbrane Kruna Savović je predložila da se urednica Bojana Jovanović pozove u svojstvu svedoka, međutim, iako bi ona, prema rečima odbrane, imala odgovore koji mogu da razjasne činjenice sudu, advokati tužitelja su se tome protivili, jer nije blagovremeno pozvana za svedoka. O njenom svedočenju će odlučiti sud.

Takođe, advokatica Savović je priložila sudsku praksu u kojoj se vidi da je Drugi osnovni sud u Beogradu u parničnom postupku u obrazloženju presude naveo da su sudije nosioci javnih funkcija i da je njihov rad podložan kritici. 

Ona je priložila presudu u kojoj je Drugi osnovni sud odbacio  kao neosnovnu tužbu bivšeg načelnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milana Radonjića protiv advokata Aleksandra Olenika. 

Nastavak glavnog pretresa zakazan je za kraj oktobra.

Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.