Pokušaji ućutkivanja Slavko Ćuruvija fondacije: Ređaju se tužbe i visoki zahtevi za odštetu
Autorka: Ivana Predić, Izvor: Cenzolovka
Poslednjih nekoliko godina, medije u Srbiji je, kao i u drugim evropskim zemljama, zadesila poplava SLAPP tužbi, koje ne samo što predstavljaju veliki pritisak i crpe kapacitete najčešće malih redakcija, već dovode u pitanje i opstanak medija.
Po pravilu, takve tužbe protiv profesionalnih i nezavisnih medija podnose moćni pojedinci, korporacije ili državni organi, sa pravno neutemeljenim zahtevima i sa ciljem da se kritičari sistema ili vlasti zastraše i ućutkaju.
Istraživački portal KRIK je najviše tužen, na toj neslavnoj listi vodi sa čak 16 sudskih postupaka. Među najugroženijim su oni malobrojni kritički lokalni mediji, a poslednji drastičan primer je IN medija iz Inđije, sa sedam tužbi, od kojih svaka može ovaj medij da ugasi.
Slavko Ćuruvija fondacija je u poslednje četiri godine dobila osam tužbi, koje predstavljaju ogroman problem za njeno normalno funkcionisanje. Samo ove godine Fondaciju su tužila trojica ranije optuženih, a u februaru oslobođenih za ubistvo Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
Kaić, Kurir, Čupić…
Prva tužba protiv Cenzolovke, medija čiji je izdavač SĆF, stigla je još 2017. godine od Ištvana Kaića, zbog teksta ,,Medijske manipulacije protiv kritike vlasti”. Tužba je najpre odbačena, a nakon žalbe je predmet vraćen na ponovno suđenje, koje je još u toku. Kaić je tada pored Cenzolovke tužio i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i list Danas.
Dva postupka protiv SĆF vodi izdavač dnevnog lista Kurir, a jedan Aleksandar Čupić, urednik portala Epancevo. Fondaciju je Čupić tužio zbog izveštaja sa suđenja koje je novinar Nenad Živković vodio protiv njega zbog uvredljivih tekstova, i koje je Živković pravosnažno dobio.
25 godina nakon ubistva Slavka, nemamo kažnjene krivce, ali zato Fondacija koja nosi njegovo ime sada ide na sud, a posredno Slavkova deca, koja su osnivači Fondacije (Ivana Stevanović, SĆF)
Mondo Inc, izdavač tabloida Kurir, 2021. godine je tužio grupu medija i nevladinih organizacija, među kojima i Fondaciju, zbog prenošenja analize o lažnim vestima i govoru mržnje, koju svake godine radi portal Raskrikavanje.
Prošle godine je od iste firme, Mondo Inc, stigla još jedna tužba, ponovo zbog prenošenja analize Raskrinkavanja o lažnim vestima.
U julu 2022, vlasnik Kurira Igor Žeželj tužio je Cenzolovku i Juditu Popović, članicu Saveta REM-a, zato što je za naš portal izjavila da ju je opsovao tokom intervjuisanja kandidata za TV emitovanje s nacionalnom pokrivenošću.
Kao i ovaj, i ostali navedeni sudski predmeti još nisu rešeni. Samo je jedan postupak iz 2021. godine – tužba Kurira protiv više medija i NVO – okončan u prvom stepenu u korist tuženih. Nakon žalbe, drugostepeni postupak je u toku.
Sve tužbe – izuzev dve izdavača Kurira, koje se vode zbog „povrede poslovnog ugleda” – podnete su za naknadu nematerijalne štete „zbog povrede časti i ugleda”.
Kruna Savović, advokatica i zastupnica Fondacije u svim postupcima, objašnjava za Cenzolovku da podnete tužbe imaju neku od odlika SLAPP-a, kao što su visoki odštetni zahtevi, zatim to što nije korišćena mogućnost da se objedini postupak ili zbog toga što su „iznalažene osnove da se podigne koja tužba više”.
TUŽBA IZDAVAČA KURIRA: NOV NAČIN PRITISKA NA MEDIJE
Tužbe izdavača Kurira Mondo Inc, u vezi sa objavljivanjem analize o lažnim vestima, specifične su po tome što su pokrenute pred Privrednim sudom i to za „nepoštene tržišne utakmice, odnosno nelojalne konkurencije”, a ne pred Višim sudom u Beogradu, gde se vode medijski sporovi.
Mondo Inc tuži više medija i organizacija i traži neuobičajeno visoku odštetu – čak 11 miliona dinara. U tužbi se tvrdi da je reč o nepoštenoj tržišnoj utakmici i da je kompaniji narušen poslovni ugled.
Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, kaže za Cenzolovku da informacija nije roba i da Kurir i Cenzolovka nisu na istom tržištu. Uz to, Slavko Ćuruvija fondacija, koja je izdavač Cenzolovke, neprofitna je organizacija koja se finansira isključivo od donacija, za razliku od Kurira.
Stevanović podseća da je suština i svrha medija da objavi i istraži informaciju, a u tužbi se posredno tvrdi da mediji na to nemaju pravo kada je reč o drugim medijima, da ne bi bili nelojalna konkurencija.
Ona ocenjuje da su ovakve tužbe protiv medija pred Privrednim sudom novost i da su izuzetno opasne.
„Ako bi ta tužba prošla, mislim da bi to imalo ozbiljne posledice na razumevanje javnog interesa u ovoj zemlji. To znači da, u tom slučaju, mediji nikakve informacije od javnog značaja koje se odnose na medijsko izveštavanje, odluke Saveta za štampu, REM-a, ili na monitoring medija ne bi mogli da objave jer bi bili podložni takvoj vrsti tužbi”, objašnjava Stevanović i ističe da su odštetni zahtevi pred Privrednim sudom ogromni, što ni veliki mediji ne bi mogli da „podnesu”, a kamoli lokalni.
Prvu od dve tužbe Mondo Inc u prvom stepenu je Fondacija dobila, ali je morala da plati sudsku taksu u iznosu od oko 1.300 evra. Kako se tužilac žalio, postupak je i dalje u toku i sve dok se ne okonča, tih 1.300 evra biće zarobljeno. Vratiće se Fondaciji tek ako izdavač Kurira izgubi i na apelaciji.
Poslednje tužbe stigle su na adresu Fondacije u maju i junu ove godine, kada su SĆF tužila trojica bivših pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti, Miroslav Kurak, Milan Radonjić i Ratko Romić, koji su prvobitno okrivljeni, i prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, a zatim ih je Apelacioni sud pravosnažno oslobodio posle skoro devet godina suđenja.
Oni su Fondaciju tužili zbog saopštenja u kojem je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i traže odštetu od ukupno milion i po dinara (oko 12.800 evra) za „povredu časti i ugleda”.
Izvršna direktorka SĆF Ivana Stevanović kaže da su tužbe bivših pripadnika RDB-a novi nivo pritiska kroz pravosudni sistem. U ovom slučaju tužena je Fondacija zbog saopštenja nakon presude. Stevanović podseća da je veliki broj evropskih organizacija koje se bave ljudskim pravima kritikovalo tu presudu. Država nije zaštitila pravo na život, naše saopštenje je usmereno ka državi Srbiji, dodaje ona.
„Tako smo došli u apsurdnu situaciju da 25 godina nakon ubistva Slavka nemamo kažnjene krivce, ali zato Fondacija koja nosi njegovo ime sada ide na sud, a posredno Slavkova deca, koja su osnivači Fondacije”, ističe Stevanović.
Savović: Presude protiv medija višestruko opasne
Sudska praksa pokazuje da postoje slučajevi odbacivanja tužbi (Jugress, Nova, BIRN, KRIK…), ali i osude medija. Najdrastičnije su dve pravosnažne presude KRIK-u, donete u junu ove godine, zbog teksta o suđenju Predragu Koluviji i teksta u kom KRIK navodi ko ih je sve tužio.
Kruna Savović upozorava da su ovake presude višestruko opasne jer ugrožavaju bezbednost novinara i opstanak medija, a te posledice najdirektnije doprinose ostanku javnosti u mraku neinformisanosti.
Ako bi tužba pred Privrednim sudom za „narušavanje poslovnog ugleda” prošla, to bi imalo ozbiljne posledice na razumevanje javnog interesa. U tom slučaju, mediji nikakve informacije od javnog značaja ne bi mogli da objave (Ivana Stevanović, SĆF)
Ona smatra da se, na osnovu nekoliko donetih presuda, može zaključiti da u fokusu odluke nije bio interes javnosti da bude informisana.
„Da jeste, da znamo da je sloboda sudijske odluke usmerena na obezbeđivanje slobode javnosti da bude informisana, mogla bih da pretpostavim, verovatno uspešno, kako će biti rešeni postupci protiv Slavko Ćuruvija fondacije”, zaključuje Savović.
U slučaju da izgubi sve sudske postupke, Fondacija bi morala da plati oko 50.000 evra. To je, kako kaže Stevanović, ogroman novac i za mnogo veće organizacije, a ne za fondaciju koja se finansira iz donacija.
„Cilj ovakvih tužbi jeste da se novinari zastraše i da se mediji ućutkaju, i na kraju zatvore. Postoji bojazan kako će se naša suđenja završiti, ali se mi ipak nadamo da pravosudni sistem ima integritet i snagu da se odupre pritiscima i da prepozna šta jeste, a šta nije javni interes i šta jeste sloboda izražavanja. Nismo dozvolili da se cenzurišemo, ali vrlo smo počeli da pazimo kakve formulacije koristimo i to postaje sve problematičnije za medije u Srbiji, jer ukoliko budemo koristili te precizne, pravne formulacije, onda ćemo imati tekstove koji će biti nečitljivi običnim građanima. Na kraju ćemo doći u situaciju da nam advokati pišu tekstove”, ocenjuje Stevanović.
SRBIJA BEZ ANTI-SLAPP ZAKONA
Kako bi se SLAPP tužbe predupredile, Evropski parlament je krajem februara ove godine usvojio direktivu koja ima za cilj da zaštiti novinare i medijske kuće od sudskih sporova.
Ona predviđa odbacivanje neosnovanih tužbi u najranijoj mogućoj fazi. Postoji mogućnost i kažnjavanja onog koji je inicirao tužbu, kako bi se obeshrabrilo dalje podnošenje SLAPP tužbi.
Da bi se anti-SLAPP zakonodavstvo primenilo u Srbiji, prema mišljenju Krune Savović, neophodno je „pročistiti” postojeću situaciju, tako što će se u centar interesa koji će sud braniti postaviti ono što je SLAPP tužbama ugroženo — učešće javnosti, a da se zatim u odbrani tog cilja postojeća legislativa iskoristi u njenom punom potencijalu.
Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.
