Milena Vujović: Dnevnik 2 uređuju samo provereni. Njima pritisak nije potreban, našpanovani su na cenzuru 24-7, zato su i odabrani

Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Cenzolovka

Pozivali smo naše rukovodstvo da vrate Informativni program Javnog servisa svojoj osnovnoj svrsi – objektivnom i istinitom izveštavanju. Bez odgovora, promene ili bilo kakve reakcije. Ni sada ne očekujem bilo kakvu promenu, a za to svakodnevno dobijam potvrdu u Dnevniku, koji se emituje sa nepoznate lokacije.

Ispunjenje zahteva Našeg protesta (Naš pRoTeSt) za istinito izveštavanje i nezavisan rad zavisi od kompletne transformacije uredništva Informativnog programa – smene ljudi koji su tu 30 i više godina, koji nisu novinari, već propagandisti i sluge vladajućoj stranci i predsedniku države, kaže za Cenzolovku Milena Vujović, dugogodišnja novinarka i urednica Radio-televizije Srbije.

Od samog početka je članica grupe Naš protest, koja se priključila studentskim blokadama RTS-a. Ispred zgrade RTS-a i onlajn sakupila je oko 15.000 potpisa za raspisivanje novog javnog poziva za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a. Govori i da je uređivanje centralne informativne emisije Javnog servisa Dnevnika 2 dato „proverenim”, kojima je „pritisak  nepotreban, jer su našpanovani na takav način rada”.

Dovedeni smo u apsurdnu situaciju da, nakon poziva na bojkot RTS-a, svi kvalitetni delovi programa nailaze na problem zbog odbijanja sagovornika, otkazuju se gostovanja, izložbe… a Informativni program, koji je prouzrokovao taj poziv na bojkot – nesmetano radi

Cenzolovka: Naš protest pridružio se blokadama studenata i izneli ste četiri zahteva. Prvi je da vam se obrati rukovodstvo RTS-a, a zatražili ste i ostavke svih urednika i novinara koji nisu poštovali medijske zakone i Kodeks novinara. Zahtevate i da se nastavi sa istinitim izveštavanjem i nezavisnim radom, ali i trenutnu promenu uređivačke politike. Od čega zavisi ispunjenje ovih zahteva, a posebno poslednjeg?

Milena Vujović: Neformalna grupa radnika RTS-a Naš protest nastala je mnogo pre poslednjih blokada naše kuće. Ubrzo nakon nasrtaja kolima i fizičkog napada na studente i profesore sa FDU, tokom odavanja počasti nastradalima u padu nadstrešnice, okupili smo se oko zajedničkog stava da su takva dešavanja nedopustiva.

Nije bilo teško predvideti da će izveštavanje i odnos dela našeg Informativnog programa pratiti narativ vladajuće strukture. Potvrda je vrlo brzo stigla – u centralnoj informativnoj emisiji studenti su nazivani hamasovcima, plaćenicima koji se tuku za novac, obojenom revolucijom, na koncu i ruljom. Taj momenat je prouzrokovao prvu blokadu RTS-a.

Pozivali smo naše rukovodstvo da vrate Informativni program Javnog servisa svojoj osnovnoj svrsi – objektivnom i istinitom izveštavanju. Naše sindikalne organizacije, najčešće jednoglasno, svih šest, obraćalo se generalnom direktoru i glavnom i odgovornom uredniku Informativnog programa sa istim zahtevima. Bez odgovora, promene ili bilo kakve reakcije. Tako ni sada ne očekujem bilo kakvu promenu, a za to svakodnevno dobijam potvrdu u Dnevniku, koji se emituje sa nepoznate lokacije.

Ispunjenje poslednjeg zahteva zavisi od kompletne transformacije uredništva Informativnog programa – smene ljudi koji su tu 30 i više godina, koji nisu novinari, već propagandisti i sluge vladajućoj stranci i predsedniku države.

Cenzolovka: Koliko je novinara i urednika unutar RTS-a koji žele da profesionalno izveštavaju? I koliko ste i Vi i oni izloženi pritiscima zbog toga? I kakvim? Da li ste mobingovani i ko to čini?

Vujović: Znam da takvih ljudi ima, verujem da ih je i više od onoga što ja pouzdano znam, i da nastoje da svakodnevno, na neke fine, subverzivne načine proguraju makar deo istine. To je, međutim, veoma teško izvesti u Dnevniku 2, jer su oni koji ga uređuju isključivo „provereni”. Nad takvim, „proverenim”, pritisak je nepotreban, oni su našpanovani na takav način rada. Kod njih autocenzura radi 24/7, zato su i odabrani. Verujem da ostali trpe, pre svega od sopstvene svesti i savesti, a ima i telefonskih poziva.

Neki ljudi se boje. Neki se ne oglašavaju javno iako podržavaju. Nekima su važnije varijabile ili bilo koji drugi sitan ćar. Neki su, možebiti, ucenjeni. Ne znam i ne bih da nagađam.
Ima nas dosta, i svakim danom nas je sve više i to iz svih sektora u RTS-u

Cenzolovka: Ko odlučuje o tome kako će informativni program izgledati? Da li postoje nekakvi spiskovi ko i šta ne sme da se spomene, ili je to neko kolektivno učitavanje autocenzure?

Vujović: Moglo bi se reći da o tome kako će Informativni program izgledati odlučuju generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa, mada verujem da glavni cenzor sedi na Andrićevom vencu. Lično, nakon odlaska iz sektora u kojem sam bila teško mobingovana, a na šta je generalni direktor ostao nem i nezainteresovan, ne trpim nikakve pritiske, sarađujem sa profesionalcima i pristojnim ljudima.

Cenzolovka: Tokom blokade je bilo snimaka kako se u RTS-u prati šta se dešava ispred zgrade tako što se gledaju druge televizije. Bilo je snimaka kako se gleda upravo N1. Komentarišu li zaposleni izveštavanje RTS-a o protestima?

Vujović: Vidite, ja tvrdim da je RTS najbolja televizija u Srbiji. Potpuno je pogrešno stavljati znak jednakosti između Informativnog programa i RTS-a. Jer, RTS je i dečji, školski, kulturno-umetnički, obrazovno-naučni program… Simfonijski orkestar, sektor Baštine, Galerija, RTS klub, Radio Beograd! Dovedeni smo u apsurdnu situaciju da, nakon ondašnjeg poziva na bojkot RTS-a, svi pobrojani nailaze na problem zbog odbijanja sagovornika, otkazuju se gostovanja, izložbe… a Informativni program, koji je prouzrokovao taj poziv na bojkot – nesmetano radi! Tako je apsurd i da mi na nekoj drugoj televiziji pratimo šta nam se dešava praktično na pragu kuće, umesto da imamo izveštača i uključenja uživo u program.

Cenzolovka: Studenti su od prvog dana govorili da se blokada može okončati čim Odbor za kulturu i informisanje raspiše nov konkurs za članove Saveta REM-a. Zašto je to najavljeno tek devet dana posle početka blokade? Istovremeno, do ponedeljka nećemo znati da li će konkurs uopšte biti raspisan. Verujete li da će se to dogoditi?

Vujović: Ne znam zašto je najavljeno skoro deset dana od početka blokade. Svrstavam to u korpus nerazumnih delanja i odlučivanja. Mi smo se tom zahtevu pridružili pokretanjem peticije koju je za samo četiri dana, do momenta dok ovo pišem, uživo i onlajn potpisalo oko 15.000 ljudi. Ako ostavim po strani nadu i želju da se to dogodi, i da REM konačno počne da radi ono zbog čega i postoji, vrlo sam skeptična prema tome.

Cenzolovka: Vi ste izjavili da je nekorektno i neprofesionalno izvoditi na ulice u ovakvim situacijama mlade novinare, posebno one koji nemaju još rešenja o radnom odnosu (ili su ih dobili neposredno pre nego što su ih izveli na ulice), već da bi sa ulice trebalo da izveštava osoba koja je narod koji protestuje nazvala ruljom. To je ujedno i četvrti zahtev Našeg protesta. Da li je bar taj zahtev uslišen?

Moglo bi se reći da o tome kako će Informativni program izgledati odlučuju generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa, mada verujem da glavni cenzor sedi na Andrićevom vencu

Vujović: Imamo dovoljno razloga da brinemo za bezbednost novinara u Srbiji, imajući na umu dešavanja iz ne tako daleke prošlosti. Protivim se tome da se honorarci, mladi i neiskusni novinari, šalju na događaje sa povišenim rizikom.

U Informativnom programu RTS-a ima dovoljno iskusnih ljudi koji bi tim poslom trebalo da se bave. Videli smo tokom blokade Autokomande kako je izveštavala ekipa RTS. Kako je bilo teško daleko iskusnijoj novinarki da istrpi zvižduke. A posebno podsećam na način kako je to predstavljeno u našoj centralnoj informativnoj emisiji: „Naša ekipa je napadnuta!”

I takvu neistinu serviraju uprkos nebrojenim snimcima koji su preplavili društvene mreže i u kojima se jasno vidi da nije bilo nikakvog napada. Istina, ekipa je radila u neregularnim i otežanim uslovima. Ali, tim pre nije korektno da sa takvih dešavanja izveštavaju oni koji su, takoreći, juče došli. I, da, volela bih da vidim osobu, neću je ni sada nazvati novinarkom, kako se snalazi u takvim okolnostima. Jer, ona u studiju ugosti predsednika koji joj se obraća imenom! I ćutke prelazi preko najstrašnijih uvreda koje on izgovara na račun kuće koja je plaća i svih zaposlenih u njoj. Zahtev nije ispunjen, trenutno niko više ne izveštava.

Cenzolovka: RTS je na blokade odgovorio krivičnom prijavom u kojoj kaže, kako prenose mediji, da im je onemogućen rad, te da su zaposleni ugroženi ovim nasilnim blokadama. Kako to komentarišete?

Vujović: Istina je da je rad onemogućen. Rukovodstvo kuće i tzv. Urednički kolegijum bi morali da shvate šta je dovelo do toga da svi radnici RTS-a budu onemogućeni da rade. Zaposlene su upravo oni doveli u stanje ugroženosti – sprovođenjem kroz nekakve otvore nastale brusilicom skinutim rešetkama, izloživši ih ozbiljnim povredama.

Ili, kroz kordon policije, gde su morali da istrpe najstrašniji odijum javnosti.

Sudeći po pamfletima koji se iščitavaju u Dnevniku, bojim se da su daleko od takvih bolnih, neophodnih i lekovitih uvida. A što se emitovanja programa tiče, dobro bi bilo da pogledaju šta emituju i ko je to proizveo. Mislim da Prvi program, a ni Drugi, odavno nisu emitovali kvalitetniji sadržaj.

Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.