Kao Georgina: Nacrt krovnog medijskog zakona i dalje se „porađa“, iako je trebalo da bude usvojen pre više od godinu dana

Piše: Ivana Predić

Krajnje neočekivano: izrada Nacrta izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) kasni, ali, ako je neka uteha, za sada „samo“ mesec dana.

Radna grupa za izradu tog akta formirana je u drugoj polovini novembra prošle godine, a na konstitutivnoj sednici 23. novembra najavljeno da će Nacrt zakona biti završen do 30. decembra prošle godine, što se do poslednjeg dana januara ipak nije desilo. Kašnjenje s izradom nacrta, inače, prerasta u manir – prema Akcionom planu za sprovođenje Medijske strategije, prvi rok za donošenje ZJIM, „krovnog“ medijskog zakona, bio je četvrti kvartal 2021. godine.

Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija i članica radne grupe za Cenzolovku objašnjava da zadati rok od 30 dana za izradu nacrta ovako važne i kompleksne teme bio nerealan, te da materijal koji je izradila prethodna radna grupa imao mnogo rešenja koja su bila u sukobu sa Medijskom strategijom.

Nedavno smo iz medija saznali kako se ’pakuje’ priča da se pod okriljem Saveta za štampu ’otimaju milioni’ pojedinim medijima. Onaj ko zna kakav status ovde ima Savet za štampu, mora da zna i da je takva etiketa potpuno neprimerena (Izabela Branković)

„To nas je i vratilo na početak, sa sumornim iskustvom da je sve moguće. Medijska strategija je usvojena na Vladi Republike Srbije, te je u tom smislu obavezijući dokument, što znači da sve izmene i dopune medijskih zakona moraju biti usklađene sa samom Strategijom. Zato smo u startu svi bili ubeđeni da će i ovaj zakon imati dug i naporan put. Nažalost, bili smo u pravu, ali na sreću ne odustajemo”, poručuje Branković.

Ona ističe da su članovi Radne grupe, iz redova medijskih i novinarskih udruženja, na svim sastancima u kompletnom broju, te da su od početka pokazali profesionalnost i poslovnu ozbiljnost, jer u pitanju je zakon koji, prema njenom mišljenju, za struku i esnaf znači – život.

„Mogu da razumem da članovi iz državne strukture nemaju identičnu percepciju, što svakako ne umanjuje njihov značaj i njihovu ulogu, ali iz dosadašnjeg iskustva sa brojnih sastanaka nisam stekla utisak da su njihovi entuzijazam i doprinos ekvivalentni našem. Svakako, nije ovo kritika već samo dokaz koliko je ovo pitanje važno da se uredi na novinarski, a ne na birokratski način. Suština je uvek važnija od forme, te verujem da će na kraju tako i biti: da ćemo svi zajedno doprineti napretku naše profesije kao nadasve važnom faktoru za razvoj čitavog društva“, ocenjuje Branković.

Neizvestan finiš

Na poslednjem sastanku Radne grupe, održanom 26. januara, kako saznajemo, predloženi Nacrt zakona je analiziran stavku po stavku. Činjenice koje su neosporne se usvajaju, a o tačkama koje zahtevaju razradu se diskutuje.

„Mi se trudimo da ne prolongiramo odgovor ni na jedno pitanje. Dakle, svako je hitno i svako zaslužuje da bude rešeno odmah, jer dobro znamo da nam vreme nije saveznik. Odlaganja, čekanja mišljenja, naknadna tumačenja, prolongiranje zauzimanja stavova, najčešće predstavljaju izgovore koji otežavaju rad i usporavaju odluke. Ovaj zakon sporo se valja kroz nedelje naših sastančenja i ta dinamika, tvrdim, nije dobra“, napominje Izabela Branković.

Koalicija za slobodu medija  zahteva da mediji koji, po monitorinzima Saveta za štampu, najviše krše Kodeks novinara Srbije ne mogu da učestvuju na konkursima za projektno sufinansiranjem medija

Ona podseća da je Koalicija za slobodu medija još pre godinu dana napravila svoj predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, i dostavila ga kabinetu premijerke i ministarki kulture i informisanja.

Od predstavnika vlasti, kaže, tek sporadično dobijaju mišljenja, bez kotinuiteta i predvidivosti. Branković ističe da se u tom čekanju gubi vreme i sumnja da će zakon biti kompletno pripremljen za javnu raspravu do 10. februara, do kada je oročen i mandat radne grupe.

„Da li neko namerno ‘ulazi u neizvestan finiš‘, ja ne mogu da tvrdim. Samo znam da nećemo dozvoliti da nam ‘padne zastavica‘ na ovako važnom potezu. Naravno, nećemo se ni saglasiti da pod prinudom ‘curenja vremena‘ prođe nešto što ne zaslužuje da bude konačno rešenja sa kojim će se svi saglasiti“, zaključuje Branković i napominje da je u svakoj od faza moguća izmena Nacrta zakona, čak i ako unutar radne grupe bude postignut konsenzus u vezi sa ključnim razmimoilaženjima nevladinog sektora i predstavnika vlasti.

ŠTA JE SPORNO?

Pojedini članovi radne grupe iznosili su informacije o tome da je oko nekih tačaka došlo do sporenja između članova Koalicije za medija i drugih predstavnika novinarskih udruženja, pre svega u vezi sa projektnim sufinansiranjem medija.

Veljko Milić, advokat specijalizovan za medijsko pravo i član radne grupe ispred Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), rekao je polovinom decembra da Koalicija za slobodu medija (NUNS, Asocijacija medija, UNS, Lokal pres, AOM, NDNV i ANEM) zahteva da mediji koji, prema monitorinzima Saveta za štampu, najviše krše Kodeks novinara Srbije ne mogu da učestvuju na konkursima, ali da oko toga postoji dosta sporenja. Neslaganja ima i oko konkursnih komisija u koje su često birani „stručnjaci“ ali bez jasnih kriterijuma, što je vodilo velikim zloupotrebama.

Naša sagovornica, Izabela Branković, slaže se da je tema sufinansiranja, kao pomoć medijima, posebno interesantna svima, zato što je trgovina uticajem ovde prisutna u svim segmentima društva, a na „pijačnim tezgama” nema ekskluzivnije „robe” od medija.

„Nedavno smo iz medija saznali kako se ’pakuje’ priča da se pod okriljem Saveta za štampu ’otimaju milioni’ pojedinim medijima. Onaj koji zna kakav status ovde ima Savet za štampu, mora da zna i da je takva etiketa potpuno neprimerena. Savet za štampu je samoregulatorno telo, ono nikome ne može ni da podari, ni da oduzme bilo šta, ali ima pravo i obavezu da jasno ukaže na kršenje etike, što se i odomaćilo u našim medijima. Problem je u tome što Savet za štampu sme samo da upre prstom, a drugima je na volju da tim prstom i zaprete. Ipak, svedoci smo da je ruka najčešće u džepu. I zato, zaista nije u redu da nam lažne vesti u cilju propagande budu primaran i univerzalan novinarski alat, a da one koji to gotovo akademski osuđuju vezujemo na stub srama i tretiramo kao otimače. To je nedopustiva zamena teza”, ocenjuje Branković.

Raković: Svi slušaju jedni druge

Osim članova Koalicije za medije, u radnoj grupi sede još i predstavnici RAB-a i Sinos-a, kao i 11 predstavnika države.

Nije u redu da nam lažne vesti u cilju propagande budu primaran i univerzalan novinarski alat, a da one koji to osuđuju vezujemo na stub srama i tretiramo kao otimače. To je nedopustiva zamena teza (Izabela Branković, Asocijacija medija)

Maja Raković, članica Radne grupe ispred Udruženja RAB Srbija na pitanje kakav je stav udruženja u vezi sa predloženim izmenama projektnog sufinansiranja medija oko dodele sredstava medijima koji imaju izrečene mere regulatora, kao i stav oko izbora komisija za izbor projekata, odgovara da se o tome diskutuje i da svi članovi radne grupe iznose svoje argumente na tu temu.

Dodaje da će izmene zakona, ako budu usvojene, sasvim sigurno unaprediti položaj novinara i medija, ali smatra da je prerano iznositi bilo kakve zaključke vezane za izmene članova zakona.

Branković kaže da postoje delovi zakona koji su usaglašeni, ali da su ključne izmene i dalje otvorene, zbog čega su prinuđeni da čekaju mišljenja predstavnika vlasti. Podvlači i mogući problem za budućnost – primenu zakona.

A ŠTA JE SA DRUGIM ZAKONIMA?

Osim „krovnog“ medijskog zakona, ZJIM, Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije, koji je istekao 2022. godine, bila je predviđena i izmena i Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima.

Kako je Cenzolovka pisala, još u decembru je trebalo da se oformi ekspertska radna grupa za izradu nacrta ZEM-a. Kako nezvanično saznajemo, to se još nije desilo.